Prikaz romana "Bespuće" Jana Mekdonalda
Izdavač: Polaris, Beograd 1999.g.
SF literatura razvija se, baš kao i svekolika umetnost. Taj je proces konstantan, mada je u ponekim periodima manje upadljiv dok je u drugim buran, gotovo mahnit. Stalnost promena, međutim, nije praćena i podjednakim entuzijazmom, čak bi se moglo reći da svakoj promeni parira otpor iza koga stoje oni kojima bi novo uzdrmalo položaje odnosno obesnažilo principe kojima se rukovode. Stoga umetnost u svojoj istoriji beleži brojne, često vrlo burne sukobe pobornika razvoja i onih voljnih da zadrže status quo. Slična dešavanja u okvirima SFa, dakle, nisu, ni po profilu ni po žestini, izuzetsak. Dežurni branioci čistote žanra - a on je definisan polovinom ovog veka i rezultat je delimičnog prevazilaženja paraliterarnog obrasca - izdržali su revoluciju Novog talasa s kraja 60-tih i početka 70.tih, potom period tihog podrivanja pa ponovo bunt kiber-panka polovinom 80.tih; sada je na delu, ponovo, strategija malih koraka unapred, što će reći da nema pokreta oko koga bi se prevratnici grupisali već je promena difuzna ali i delotvoran. Tako je čvrsto-čisto jezgro žanra ponovo na muci i trpi pritisak. Rezultat će, verovatno, kao i ranije, biti delimično usvajanje novina i otvaranje nove sive, prelazne zone žanra. Tekuću promenu pokušavaju da prate i objasne, iz različitih aspekata, teorije u rasponu od Sterlingovos slipstreama, preko fatalističkih o kraju žanra do onih koje pokušavaju da (re)definišu čitanje žanra (vidi članak Edvarda Džejmsa, časopis Reč broj 44/1998).
U čitavoj konfuziji tipa 'ima žanra - nema ga', zbunjujuću, neobičnu, čudnu i čudesnu prozu stvara nekolicina autora. Među njima je i britanac Jan Mekdonald (1960) koji u svojim pričama i romanima prepliće elemente SFa, žanrovskog horora, mračne fantastike, glavnog književnog toka, uspevajući da izgradi prepoznatljiv stil za koji kritičari kažu da je svojevrsna verzija magijskog realizma, znanog iz hispanoameričke književnosti (ipak, ovo etiketiranje suviše je jednostrano jer se Mekdonald menja iz dela u delo). Njegov roman-prvenac "Bespuće" (iz 1988.g) ključni je dokaz za pomenutu tvrdnjujer u priči o stvaranju, razvoju i propasti naselja u bespućima marsovske pustinje, čitaoci lako prepoznaju paralau sa znamenitim Mekondom iz Markesovih "Sto godina samoće". Od prve stranice autor otvara začudni svet dvostruke fantastike: prva je ona standardno naučnofantastična (dakle druga planeta, tehnologija daleke budućnosti koja određuje međuljudske odnose, tačnije modifikuje njihove osnovne interakcije) a druga je mitska, primarnija. Da je povest ostala u okvirima žanra bila bi još jedna od bezbroj istorija kolonizacija drugih planeta, sukoba birokratizovanih centara moći i obespravljenih pojedinaca koje, usto, razdiru pohlepa i pohota, prevare, dobročinstva i sumanute ideje; česta pojava bizarnih likova morala bi biti objašnjena piščevom ekstravagancijom jer više od toga ne bi dozvolio racionalni koncept sagledavanja stvarnosti. Poneki pomak ka neodređenosti bio bi dozvoljen u ime tzv stila - tu je mogućnost obilato koristio Bredberi "Bespuće" je svakako omaž i njegovim "Marsovskim hronikama" - ali dalje od toga za jedno SF delo ne bi bilo dozvoljeno i preporučljivo.
Da bi izgradio svet svog Bespuća Mekdonald je morao da nadogradi (čitaj prilagodi, izmeni) racionalistički princip mitskim (mitotvornim, bilo bi pravilnije reći), pazeći istovremeno da ne odluta u epsku fantastiku (što mu očito nije bio cilj). Narastanje mitske dimenzije omugućilo je izbegavanje preteranog objašnjavanja koje je prekriveno arhetipskom koprenom. Zato nema nikakvom opravdanja za talenat skitnice da popravi sve mahaničke kvarove, za gitaristu koji izaziva kišu, mistične veštine starca Jerihona a traganje za drugim vremenima i idmenzijama (i gubljenje u njima kroz prečice) se podrazumeva, jednako kao i gajenje dece u teglama ili proročanski značaj tapisetije-slikovne knjige; čak je i obezljuđena sila kompanija uklopljena u ovu sliku, ogrnuta paklenim plamenovima i smradom, dok nasuprotnjjoj stoje bogovi sa dosta ljudskog u sebi. Magijski doživljaj sveta, dakle, u nosi u racionalno sile koje se ne daju lako objasniti a ovakav amalgam dozvoljava da se odnosi, postupci i karakteri pojedinaca i grupa sagledaju u ravni simbola, te da se u njima vide dublji principi egzistencije. Ova lakoća koja pleni i zavodi biće nadograđena preciznim radom na detaljima, u načinu pripovedanja i samom jeziku, njegovoj melodici, što podrazumeva neočekivane vizure opisa, mnoštva nabrajanja, imena sa značenjima (Pandemonijum, Rajska dolina, Mudrost-prestonica sveta...), što dodatno razgaljuje čitaoca.
Junaci priče, žene, muškarci, deca i starci, kreću se u svom svetu kao strastveni korisnici sopstvenog života, vode ih instinkti i bacaju širom planete u potragu za ispunjenjem egzistencijalne svrhe, ma kakva ona bila i da li ih vodi u bezrezervni hedonizam, revolucijske polete, naučničku posvećenost, iživljavanje komplekasa ili religijsko iskušenje. Duboki fatalizam u doživljavanju samog sebe ne dopušta ravnodušnost i nagoni na stalna delanja.
U konačnom sagledavanju "Bespuće" se otkriva kao čistokrvno remek-delo savremene književnosti, čudesna povest jarkih bija od koje zastaje dah. Magijski realizam ovog romana čini se kao prirodni nastavak hispano uzora jer, ako negde postoji mesto za novi Makondo-grad čudesa, onda je to svakako u svemiru. Žanrovskim čistuncima se ne mora dopasti prevelika labavost okvira priče ali za njih uvek postoji trik pitanje: da li drugi svet i njegov doživljaj moraju biti isključivo ovozemaljski? Zar novo ne donosi više od promena pejsaža? Uostalom, i na Zemlji se shvatanja stvarnosti Markesa, Kastanede, Afrikanaca, Kineza ili Aboriđana itekako razlikuju od doživljaja zapadnog čoveka. Tamo negde gore to bi moralo biti još očitije.
Na kraju ovog prikaza neizostavno moramo pomenuti Gorana Skrobonju, glavnog krivca za otkrivanje i predstavljanje Mekdonalda domaćoj publici. Zahvaljujući njegovom oduševljenju i volji da ga podeli sa istomišljenicima te upornosti dostupna su nam dela još jednog značajnog autora koji pomera granice žanra i stvara vrhunsku literaturu.
0 komentara:
Постави коментар