Deveta umetnost odavno već nije miljenica vremena u kojima živimo (istini za volju ni ostale se ne mogu pohvaliti izuzeznim statusom ali je devetoj još gore). Na nepriznavanje, potcenjivanje ili otvoren prezir 'nadovezali' su se kriza i ratovi, rastur autora i opšte siromaštvo fondova koji bi trebali da pomažu umetnosti. Ipak, zahvaljujući sopstvenim snagama stasalo je u ovoj deceniji generacija alternativnih-andergraund strip umetnika, koja je ovaj medij digla iz pepela i proširila njegove rezultate i van naše zemlje. Godina koja je za nama, uprkos ratu, nastavak je ovog trenda. U njenom sagledavanju, ipak, pođimo od još uvek egzistirajućeg razlikovanja na klasični i alternativni strip.
Klasični strip
Kriza klasičnog stripa ogleda se pre svega u retkosti domaćih autora koji ga stvaraju a potom i u nepostojanju izdanja koja ga iznose pred publiku. Ipak u 1999.g. situacija se, barem po pitanju strip albuma poprilično popravila. Evo onih koji se izdvajaju:
- Hal Foster "Princ Valijant", XVI tom, Forum, Novi Sad;
Dugo očekivano finale najvećeg izdavačkog poduhvata na polju stripa u Jugoslaviji. Klasik kome vreme nije imanjilo vrednost;
- Manara "Đuzepe Bergman", Dark House, Sarajevo (?)
Proslavljeni serijal velikog majstora (poznatijeg po erotskim radovima) iz 80-tih, u kome se on bukvalno poigrava stvaranjem i šeblonima avanturističkog stripa (i stripa uopšte);
- Moebius/Jodorowski "Ludak iz Sorbone", Dark House (?)
Nastavak urnebesne priče (originalno objavljene 1998.) o prpošnom profesoru, sektama, katoličanstvu, terorizmu i mnoštvu drugih stvari. Scenariju ništa nije sveto kao što ni za Moebiusa nema tajni u crtežu;
- Miler/Mazzucchelli "Betmen: Godina prva" časopis Vertigo br. 1(?)
Jedna od storija koje su izdigle Betmena iz pepela do urbane ikone. Istovremeno i primer tzv grafičkog romana koji od 80-tih menja lice stripa.
- Herman "Tornjevi Boa Morija" epizoda osma "Seldžuci", Reborn comics (?)
Mada pomalo umoran Herman nastavlja da prati doživljaje svog viteza na putu u Svetu zemlju. Iako mu nedostaje snaga prvih epizoda serijala, još uvek 'ima vatre ispod pepela'.
Što se tiče tendencija beležimo događaje koji mogu uticati na stanje klasičnog stripa u 2000.g. u nas:
- Ponovna pojava "Stripoteke": izizetno važno izdanje jer bez barem jednog stalnog časopisa nema praćenja tekućih dešavanja na svetskoj sceni, a "Stripoteka" je to decenijama uspešno radila;
- Pirati: to su sve one izdavačke kuće sumljivih sedišta, odnosno svi oni, na albumima, nepotpisani izdavači. Ali, bez njih ne bismo, sem gore pomenutih, čitali ni Astera Blistoka (14,15,18, 19, 20 epizoda), Džeremaju (15, 16 epizoda), Tonjeve Boa Morija (7,8), novog Bluberija, Torpeda, Manarine erotske zabave, Drunu, Šninkela, Indijansko leto Prata i Manare, Betmene crnog i bijelog, Moebiusove kratke stripove... Možda nije po zakonu ali prija svakom ljubitelju a i tehnički kvalitet izdanja je na visokom nivou;
- "Politikin Zabavnik": već godinama tiha ali stalna uzdanica stripo-ljubaca. Ove godine obraz im je osvetlalo objavljivanje jednog sasvim 'taze' Bluberija. A što je važno - Zabanik izlazi redovno, svakog petka-izuzetka;
- Hugo Prat u časopisu "Gradac": kao i pre neku godinu sa Moebiusom, Gradac donosi portret ove legende stripa, sačinjen od njegovih intervjua, eseja o njemu i Kortu Maltezeu, kao i Kortovu imaginarnu biografiju.
Napomena: Moguće je da je neko važno izdanje ostalo nepomenuto što može biti posledice, pre svega, očajnog stanja u knjižarskoj mrežu, jer ista postoji samo u Beogradu i Novom Sadu i ponešto u Nišu; ostatak zemlje tavori ili bez knjižara ili su u njima prastara izdanja, te za strip sigurno nema mesta. Prodajna mesta u centru su neredovno i nepotpuno snabdevana, posebno kad je reč o piratskim izdanjima.
Alternativni strip
Autori koji su se nametnuli svojom svežinom, poletom i tvrdoglavošću, nastavljaju da rade i dalje. Ali njihov rad podrazumeva drugačije načina objavljivanja i distribucije, od onih klasičnih. Stoga su za ovu scenu najvažniji fanzini, autorska izdanja foto-kopirana u minimalnom tiražu i distribuirana preko mreže poznanika i istomišljenika. Fanzini su, dakle, pravilo u alternativnom stripu a regularno štampana izdanja tek začin. Od šačice koja se pojavila 1999.g. pominjemo:
- Striper br. 1 vol. 2, izdavač KVS, produkcija cyberRex, Beograd
Pod uredništvom Radovana Popovića okupljeni su radovi 13 umetnika različitih afiniteta ali zajedničkog bunta i namere da traže novo.
- Patagonija br. 8-9 "Zona F"
Saradnja Ženske alternativne scene Luna iz Vršca i časopisa Luna rezultira panoramom ženskog stripa u Jugoslaviji, začinjenom radovima autorki iz sveta. Spoj drugačije osećajnosti i drugačijih pogleda na svet.
- Mutant, izdavač Radovan Popović
Ovaj crno-beli "strip zabavnik" koji "izlazi noću" i jeste "bukvar zadataka za decu i ostale, u boji", možda i nije za najmlađe al će razveseljavati odraslije.
Kao važnu tendenciju pomenimo rad cyberRex-a bivšeg Cinema Rex-a koji, na inicijativu i uz uredništvo Radovana Popovića, promoviše novi autorski strip u Srbiji brojnim manifestacijama i izdanjima (kakva je bio XER - susret autora stripova i fanzina sa prostora ex Jugoslavije, jula 1998.g. a što je donelo i dva izdanja krajem iste godine: " 'Xer Files" i "Čovek iz bunara, somnambulna guslarska sapunska opera"), odnosno predstavlja iste radove na Internetu. Takođe treba pomenuti i tradicionalne Strip susrete u Vršcu na kojima alternativni umetnici stvaraju zajedniče stripove.
0 komentara:
Постави коментар