Art Špigelman "Maus, povest preživelog - I: Moj otac krvari istoriju"
izdavač: Samizdat B92, Beograd 2002.
Art Špigelman, poznati je američki strip autor koji je svoje radove objavljivao u prestižnim časopisima kakvi su "New York Times", "Playboy", "Village Voice". Osnivač je i izdavač magazina avangardnog stripa i grafike "Raw". Strip epopeja nastajala u periodu od 1980.g. do 1986.g. i potom, objedinjena u album "Maus", pobrala je brojne nagrade (Pulicerovu i Gugenhajmovu 1992.g. kada je bila nominovana i za nagradu Udruženja književnih kritičara) i donela mu svetsku slavu. Priča se razvija na dva nivoa - u prvom sin, strip autor, za vreme poseta svom bolesnom, džangrizavom i škrtom ocu pokušava da, kao svojevrstan čin izmirenja-iskupljenja prema nezadovoljnom roditelju, zapiše priču o stradanju svoje porodice za vreme II svetskog rata. Nakon sinovljevevih nastojanje da, u uvodu svake seanse, ublaži redovne bračne trzavice između oca i druge mu supruge, sledi drugi nivo priče - povratak u prošlost, od sredinu 1930-tih nadalje, i doba očevog momkovanja u Poljskoj, upoznavanja sa budućom suprugom, ženidbe, sticanja imovine i rađanja sina do izbijanja rata. U relativno bezbrižan život postepeno se uvlače tamniji tonovi izazvani nacističkim pretnjama. Najpre je to tek vrlo udaljena a potom sve bliža i bliža smrtonosna sila. Međutim, kao da je ta postepenost hipnotisala sve Jevreje jer su oni, iz dana u dan, pristajali na nove i nove ustupke, otimanje imovine, na ograničenja slobode i svih drugih prava, uvek u ubeđenju da će posle još jednog ustupka stanje zadržati na tom (podnošljivom) nivou poniženja. Zatvaranje očiju pred stvarnošću ipak nije pomoglo i čitavi gradovi su bili zbrisani sa lica zemlje; počelo je sa odvođenjem staraca, premeštanjem u sve manja geta iz kojih je put vodio samo u jednom pravcu, u logor Aušvic. Povest Vladeka Špigelmana fascinira lakoćom i živim, preciznim pojedinostima iza kojih se valjaju događaji svetskih razmera. Neutralnost njegovog tona retko narušavaju emocije, čak i kad je reč o smrti sina, a u digresijama o daljim sudbinama ljudi sa kojima se sretao (sapatnika ili izdajnika) čitalac će prepoznati čoveka izmirenog s sudbinom koja ga nije mazila.
Art Špigelman se u "crtačkom" delu stripa opredelio za "basnoliki" postupak - svi junaci/narodi predstavljeni su kao životinje (Jevreji su pacovi, Nemci mačke, Poljaci svinje). Kombinovanje ovakvih likova i grubog, pojednostavljenog crtanja pozadina na prvi pogled umanjuje težinu sadržaja ali, kako se odmiče sa iščitavanjem, gorčina je veća a apsurd istorijskih dešavanja očitiji. Samo isprva izgleda čudno da se tako ozbiljnim stvarima, kakve su rat i holokaust, bavi strip pa još na pomenuti način; no, upravo odmak u sferu basne pojačava i potcrtava tenzije istovremeno dokazujući da je strip medij u kome se, ako je autor talentovan i vispren, mogu ispričati sve tužne i vesele priče ovog sveta.
0 komentara:
Постави коментар