Naučna
fantastika
je među prvim oblastima literature kojoj je primat u objavljivanju od državnih
preuzela privatna inicijativa. Početak prošle decenije ostaće zapamćen po
pojavi mnoštva privatnih izdavača koji su naprosto zatrpali tržište raznoraznim
praktičnim (kuvari i sl.) odnosno astrološkim (horoskopi svih vrsta i dr.) knjigama.
Naravno, ozbiljnija dela nisu bila favoriti ovih izdavača koji su najčešće
instantno nestajali posle nekoliko godin rada. Kako je od 1976.g, kada se
pojavio SF almanah „Andromeda“, nakon
čega je obnovljena i SF biblioteka
„Kentaur“, odnosno počeo da izlazi specijalizovani časopis „Sirius“, interes za SF žanr neprestano rastao, a sa njim i
glad za novim knjigama, Zoran Živković
(aktivni učesnik u toj SF plimi kao
saradnik „Andromede“, prevodilac te,
potom, urednik „Kentaura“, magistar i
doktor književnih nauka sa odbranjenim tezama iz SF žanra), odlučio je 1982.g. da, u saradnji sa Žikom Bogdanovićem, pokrene sopstvenu
ediciju SF knjiga pod imenom „Polaris“. Prva knjiga u tom poduhvatu
bio je roman Artura Klarka „2010: Druga
odiseja“. Vanredni prijem ovog dela kod publike bio je potvrda ispravnosti
pokretanja „Polarisa“.
Početna
koncepcija ove edicije bila je da objavljuje knjige u nas već dobro poznatih
pisaca kakvi su pored pomenutog A. Klarka
i Isak Asimov, Frenk Herbert, Kliford Simak...
Akcenat je bio na serijalima čime je publika „vezivana“ za nove nastavke.
Romani su isključivo bili pisani po klasičnom
„Hard SF“ ključu, što je značilo i određen stepen šablonizovanosti koji je
postao očit kada su počela da se pojavljuju dela autora „Novog talasa“ (Silverberg, Zelazni, Elison i drugi) pre
svega u okviru SF almanaha „Monolit“
i edicije „Znak Sagite“, privatnog
izdavala Bobana Kneževića. Smrt dva
velikana žanra, Frenka Herberta i Isaka Asimova, dodatno je aktuelizovala
potrebu ako ne promene a ono barem dopune i ublažavanja „Hard SF“ profila „Polarisa“.
Pojava novih pisaca (Volf, Simons,
Gibson) i proverenih (kakva je Ursula
Legvin) doprinela je kvalitativnom pomaku edicije.
Paralelno
sa matičnom serijom pojavile su se i povremene: „Rune“, Biblioteka epske fantastike (u kojoj su objavljena značajna
žanrovska dela – tetralogija „Zemljomorje“
Ursule Legvin, Donaldsovi šestotomni „Letopisi
Tomasa Kovenanta“ i petotomne „Magle
Avalona“ Merion Cimer Bredli) i Biblioteka popularne nauke „Sfinga“ (sa
delima Alberta Ajnštajna i Stivena Hokinga).
„Polaris“ je u poslednjih nekoliko
godina ustalio ritam izlaženja – jedna knjiga mesečno i od ovog pravila nije se
odstupalo ni u godinama najveće inflacije. Nakon „smanjenja“ zemlje i tiraž
knjiga je smanjen što je donelo brojne teškoće ali „Polaris“ i dalje opstaje zahvaljujući podršci vernih pretplatnika
i visokom profesionalizmu Zorana
Živkovića.
Ukupan broj
knjiga koje je „Polaris“ objavio za
proteklih 15 godina zaista je fascinantan – 160 naslova u gotovo 200 tomova! Od
toga po 20 knjiga pripada Asimovu i Klarku (njegove „Odiseje...“ imale su svetske premijere upravo u „Polarisu“) a među zastupljenima su i: Daglas Adams sa urnebesnim „Autostoperskim vodičem kroz galaksiju“
(5 knjiga), Ursula Legvin sa 7 kjiga
među koima su i remek-dela „Leva ruka
tame“ i „Stalno se vraćajući kući“
(koju prati i audio kaseta), Filip K. Dik
(sa 5 romana), Den Simons sa „Hiperion“ serijom i izuzetnom zbirkom „Ljubav i smrt“, Džin Volf sa
maestralnim sagama „Knjiga Novog Sunca“
i „Dugo Sunce“ (sveukupno 9 tomova), Kim Stenli Robinson sa trilogijom „Crveni,
Zeleni, Plavi Mars“, Frenk Herbert
sa „Peščanom planetom“ (9 tomova),
rodonačelnik kiber-panka Vilijem Gibson
(6 romana) Frederik Pol (serijal „Kapija“), Gregori Benford, Teri Pračet,
Kliford Simak, Pol Anderson i drugi. „Polaris“
već 5 godina priređuje i svoju Antologiju
SF priča i novela. Sve u svemu, dosta interesantnog štiva za ljubitelje
klasičnog SF-a ali i one izbirljivije
i modernije uživaoce u žanru.
Na kraju
ovih 15 godina rada, kao svojevrsno rezimiranje postignutog i ulazak u novu
epohu i medij, „Polaris“ je objavio i
CD ROM koji sadrži sve do sada objavljene knjige u svim njegovim bibliotekama.
Tako su knjige sem svog papirnog dobile i digitalno izdanje a „Polaris“ postao ne samo prvi srpski
privatni izdavač SF-a već i pionir u
novom prezentiranju svoje produkcije, što je najbolja najava za nove i uspešne
decenije rada pred njim.
(1997)
0 komentara:
Постави коментар