Prvi broj „Transkataloga, časopisa
za teoriju, radikalizam i art“ pojavio se 1994.g. da bi posle dvobroja 2/3
nastupila duža pauza u njegovom pojavljivanju koja, u ovdašnjim uslovima,
najčešće znači nestanak publikacije. Međutim, upravo izašli četvrti broj na
najbolji način razbija (barem u ovom slučaju) pomenuto pravilo. Na stotinjak
stranica „Transkatalog“, pod
uredničkom palicom Vladimira Kopicla,
u novom, zanimljivo dizajniranom grafičkom ruhu, nastavlja da predstavlja
savremenu svetsku umetnost, pod motom Teiđi
Furuhašija „Tehnologija spasava Umetnost od Istorije“ objavljenom na
naslovnim koricama, koji, na zadnjoj korici, dopunjuje misao istog autora „Ovaj svet ne može biti tako dosadan kao što
mi to mislimo“.
Časopis otvara prvi deo
temata (drugi deo predviđen je za sledeći broj „Transkataloga“) posvećenog poetici kiberpanka, pravca u Science
Fiction-u okrenutog tehno civilizacijama budućnosti u kojima znani obrasci
dobijaju sasvim nove vidove. Stepen poklapanja kiberpankerske i postmoderne
vizije svetova zapanjujući je (a u mnogim vizijama kiberpank je očito isprednjačio u odnosu na glavnotokovsku prozu).
Drugi obimniji segment
predstavlja Daglasa Koplanda, nenamernog
pisca koji je (nevoljno) postao zastupnik
„Generacije X“, rođene 1960-tih, i donosi njegovu prozu-priče „Za kulturu u ubrzanju“ i odlomke iz
romana „Mikroserferi“.
Pod naslovom „Tehnoteatar“
sakupljeni su tekstovi o postmodernim
performansima i art projektima.
Svoj doprinos
razmatranju novih umetničkih iskustava daju Slobodan
Tišma i Želimir Žilnik
(intervjui), Bob Perlman (svojom
jezičkom poezijom), Balint Sombati i Borislav Mikulić osvrtima „Umetnička bolest“ i „Pobuna Ivice i Marice“.
Biser ovog broja je
susret sa sjajnom prozom Andžele Karter,
piscem koji je, uprkos visokim vrednostima (ili, možda, upravo zbog njih),
retko prevođen na srpski.
Zaključino, na kraju,
da „Transkatalog“ donosi uvide u
nadolazeće umetnosti novih osećajnosti koje svakako treba osluškivati.
(1997)
0 komentara:
Постави коментар