RAT SA APAČIMA POD NEMILOSRDNIM SUNCEM ili BLUBERI I GRMLJAVINA NA ZAPADU – „Bluberi 1“ Šarlijea i Žiroa; izdavač Čarobna knjiga, 2020.

 

    Nastavljajući, u okviru biblioteke „Stari kontinent“, sa štampanjem relevatnih stripova nastalih u Evropi u drugoj polovini XX veka, agilna „Čarobna knjiga“ započela je integralno objavljivanja jednog od najpoznatijih i najznačajnijih vestern strip serijala – „Bluberi“ poteklog iz scenarističke mašte Žana-Mišela Šarlijea (1924-1989) i ispod pera Žana Žiroa (1938-2012). „Bluberi“ ili „Poručnik Bluberi“ smatra se „ultimativnim“ (čitaj, savršenim) vesternom koji od svoje pojave, 1963.g. na stranicama magazina „Pilot“, nije prevaziđen; mada se, od tada do danas, pojavilo nekoliko konkurenata koji bi mogli ugroziti ovu nezvaničnu titulu, „Bluberi“ je nesporno bio i jeste etalon po kome se razmeravaju dometi u stripovskom vestern žanru. Prvi tom sabranih Bluberijevih avantura, štampanih u punom koloru i sa tvrdim koricama, čine tri epizode, „Fort Navajo“, „Grmljavina na zapadu“ i „Usamljeni orao“. Ipak, reč je o jednoj velikoj priči koja se „rasprostrla“ na čak pet albuma i svedoči o Šarlijeovoj sklonosti prema obimnim (često u 3 i više epizoda) i složenim avanturama sa mnogo likova i brojnim podzapletima iz kojih Bluberi, uprkos nadmoćnim neprijateljima, pronalazi pravedni izlaz. Ova epska širina postaje jasnija kada se zna da je Šarlije o vesternu učio ponajviše iz filmova velikog Džona Forda. Prva priča o Bluberiju započinje prepoznatljivo: u malom gradiću na granici Arizone i Novog Meksika uparađeni poručnik silazi iz diližanse i ulazi u salun kako bi se osvežio dok se umorni konji zamenjuju odmornim. Unutra traje partija pokera između mladog stranca i nekoliko lokalnih momaka. Stranac više puta pobeđuje što izaziva sumnju da vara. Kako bi sprečio nevolje poručnik neuspešno pokušava da smiri strasti sve dok stranac preciznim pucnjima ne reši problem i otera nasrtljivce. Nadalje se ispostavlja da poručnik, koji je sin generala Šermana, odlazi na dužnost u Fort Navaho; s druge strane, na zgražanje mladog oficira, kockar, koji lakonski priznaje da vara i da je igru počeo lažnim dolarom, otkriva da i on ide na isto mesto jer je takođe pukovnik imena Majkl Bluberi! U nastavku priče diližansa stiže do spaljenog ranča gde, od domaćina na samrti, saznaje da su Indijanci oteli njegovog malog sina. Na pomolu je rat sa Apačima koji komandant tvrđavi želi da izbegne ali major Blaskom sve čini da se rat desi pa zato na prevaru zarobljava poglavice-pregovarače. Jedini način da se sukob zaustavi je da Bluberi samoinicijativno pronađe otetog dečaka i tako dokaže da Apači nisu napali doseljenike.

        Vreme događanja je posle Građanskog rata u kome je Bluberi, zahvaljujući svojoj neustrašivosti (dva puta ranjavan, šest puta pohvaljivan), od trubača napredovao do oficira. Njegova karakteristika nimalo nije sjajna – pije, kocka se, vara, neposlušan, kavgadžija – ali on je domišljat, uporan, pravdoljubiv (što znači da poštuje Indijance i pomaže im), brz na revolveru. Bluberi je crtan prema liku popularnog glumca Žan Pol Belmonda pa, dakle, nije holivudski „bejbi fejs“ heroj - zato ga Indijanci zovu Slomljeni nos. Šarlije se trudio da u pričama stvori izbalansiranu sliku u kojoj dobri nisu uvek dobri, loši nisu samo loši, niti su ove uloge unapred rezervisane za poznate strane. Njegov Divlji zapad je i divalj i surov, pun poštenih i radinih ljudi ali i prevaranata, lopova i ubica... Upravo je neušminkana slika tog doba zalog živosti i uverljivosti ovog serijala starog skoro 60 godina. Naravno, u početnim epizodama Šarlije nije uspeo da se otrgne od znanih vestern šablona ali je svakako postavio uverljivu pozornicu na kojoj će se odvijati sledeće priče od kojih su mnoge prava remek-dela žanra. Slična je situacija i sa Žiroovim crtežom koji je isprva „neispisan“ i pod velikim uticajem njegovog učitelja Žižea koji je uradio i omot za prvi album (a prema pričama, koje su par puta osporavane, ispravljao Žiroov crtež pa, čak, iscrtao i par slika). Likovi junaka nisu bili Žiroova jača strana; posebno je Bluberi pričinjavao Žirou dosta problema pa on na nekim kvadratima ne liči na samog sebe. Kadriranje i montaža tabli su konvencionalni, kruti i nedinamični. Ipak, Žiroov crtež iz table u tablu vidno napreduje i potvrđuje njegov enormni talenta koji će se, za samo par godina, otkriti u svoj svojoj veličanstvenosti koja će ga učiniti jednim od najboljih strip crtača svih vremena.

        Serijal „Bluberi“, koji je na prostore Jugoslavije stigao 1968.g. na stranicama „Kekeca“ a zatim i u bezbroj roto izdanja („Panorama“, „Stripoteka“, „Cak“, „Strip art“, „Spunk“, „Biser“, „Super“, „Politikin zabavnik“) i nekoliko albuma („Dečje novine“, „Marketprint“), bio je neizostavni i nezaboravni deo odrastanja niza generacija, baš kao što je i blistavi klasik „priča u slikama“.

            („Dnevnik“, 2021.)

 

  

PORUČNIK KOJI SE UGLEDAO NA BLUBERIJA ili RAT, OPLJAČKANI DOLARI, ZLATO, PUSTINJE I ŽEĐ - „Mek Koj knjiga 1“ Gurmelana i Palasiosa; izdavač Darkwood 2017.

Vestern stripovi (na ovim prostorima znani i kao „kaubojci“) bili su sastavni deo odrastanja mnogih generacija dečaka rođenih i stasalih u Zapadnom svetu XX veka; nisu im odolala ni deca Južne Amerike, gornje Afrike odnosno Južne Azije a ponešto su „štrpnule“ i zemlje socijalističkog bloka. I dok je u svetu „pokretnih slika“ vestern primat SAD produkcije dugo bio nesporan i „pokrivao“ čitav svet, na sceni „priča u slikama“ to nije bilo tako jer su vesterne pisali i crtali svuda - u Argentini („Larigan“, „Cisko Kid“), Engleskoj („Met Meriot“, „Mat Dilan“, „Ves Slejd“), Italiji („Teks Viler“, „Koko Bil“, „Kan Parker“, serijal „Priče sa Divljeg Zapada“), Francuskoj („Džeri Spring“, „Talični Tom“, „Bluberi“, „Komanča“) i Jugoslaviji („Stari Mačak“). „Kaubojci“ su, u svoj svojoj popularnosti, menjali izgled i ikonografiju ostajući, uprkos transformacijama, uvek sinonim za slobodu, divljinu, muževnost, kavaljerstvo i pravoljubivost. Kraj 1960-tih i početak 1970-tih bili su za vestern vreme promena pod uticajem nekolikih struja: na jednoj strani je bio tradicionalni vestern a s druge novi, stvaran pod uticajem nadolazećih, drugačijih vremena. U filmu se to videlo u delima Džona Forda i Serđa Leonea i nizu naslova koji su dostizali do tzv „anti-vesterna“ („Plavi vojnik“, „Mali veliki čovek“, „Pat Garet i Bili Kid“, „Čovek zvani Konj“, „El Topo“...) što će se kasnije izroditi u „egzistencijalistički vestern“. U evropskom vestern stripu tog vremena neprikosnoveno je, kao visokokvalitetni rad, vladao „Bluberi“ pa su se novi „kaubojci“ ugledali na njega. Takav je bio i strip „Mek Koj“ scenariste Žana-Pjera Gurmelana i crtača Antonija Ernandeza Palasiosa koji je startovao 1974. u, časopisima prilagođenim, kratkim epizodama od desetak stranica koje su kasnije povezane u prvi album „Legenda o Aleksisu Mek Koju“ koji će se nastaviti u celovečernje albume „Izvesni Mek Koj“ i „Klopka za Mek Koja“. Strip je, svojevremeno, sa samo par godina kašnjenja za originalnim objavljivanjem, štampan u Jugoslaviji u različitim izdanjima, od „Eks almanaha“ i „Supera“ do „Politikinog zabavnika“, ponekad u boji češće u crno-beloj varijanti; u svakom slučaju „Mek Koj“ je (pod nepravilno „skrojenim“ imenom) u tim godinama imao svoju redovnu publiku. Za njegovo novo pojavljivanje zaslužan je agilni „Darkwood“ koji ga prezentuje u punom sjaju - u visokokvalitetnim, kolorno štampanim knjigama sa tvrdim koricama.

            Na početku svog strip života Mek Koj se dosta ugledao na Bluberija kao i na vizuelnu naraciju Leoneovih „špageti vesterna“. On je poručnik u južnjačkoj vojsci koja se oktobra 1864. povlači pred severnjacima. General Hud poverava Mek Koju odgovorne zadatke izviđanja neprijateljskih položaja što ovaj izvršava a kada na taj poduhvat padne sumnja Mek Koj brani čast još većom (luđom) hrabrošću. Svojim neustrašivim akcijama Mek Koj je samo za kratko usporio poraz da bi, na kraju, bio zarobljen i poslat u logor a odatle, za račun severnjaka, odlazi u opasnu misiju u Meksiko da povrati tri miliona opljačkanih dolara od tajanstvenog Sveca. U pustoši Meksika misija će samo delimično uspeti pa Mek Koj i njegov drug Čarli, pošto saznaju da je građanski rat okončan, mada praznih šaka i bisaga, požele da se vrate kući ali - na teškom putu uleću u žestoku potragu za mitskim zlatom grada Sibole. I ova avantura će se, posle jurnjava i pucnjava u pustinjama i golim brdima, okončati manje-više (ne)slavno i Mek Koj i Čarli nastavljaju povratak kući - u sledećoj knjizi.

            Ono što u „Mek Koju“ pleni pažnju znatiželjnog čitaoca je vizuelni segment stripa. Gurmelanov scenario je manje-više korektan u ponovnom prepričavanju obrazaca o požrtvovanom vojniku, raznoraznim banditima, otpadnicima i Indijancima ili večnim potragama za blagom dok Palasiosov crtež izaziva različite utiske. Njegov grafizam temelji se ne na jasnim linijama nego na mnoštvu linija-šrafura koje grade objekte, što ima svoje prednosti ali i manu jer se nacrtani oblik lako gubi-utapa u to mnoštvo. Ipak, Palasiosove slike surovih pustinjskih predela spečenih nemilosrdnim suncem zaista su ubedljive; sa fizionomijama i mimikom, međutim, poprilično se muči pa crtež deluje krajne nevešto (posebno ako je u pitanju neki geg). Palasios je svestan ove manjkavosti koju obilno kompenzuje ekstravagantnim kolorom, intenzivnim čistim bojama i njihovim neuobičajenim spojevima (zato poneki kvadrati liče na tehnikolor filmove za neizbalansiranim paletama). U konačnom utisku ovaj manir daje stripu određenu dozu psihodeličnosti primerenu periodu u kome je stvaran što je danas svakako zanimljivo i atraktivno (makar kao istorijski fenomen). U svakom slučaju, „Mek Koj“ će se u sledećim epizodama razvijati i napredovati na veliko zadovoljstvo ljubitelja vesterna. Prvi tom doživljaja prgavog južnjačkog poručnika je, pak, intrigantni uvod u te strip avanture.

            („Dnevnik“, 2018.)

PROPALA ŽENIDBA

"Stripoteka" br. 969; izdavač: Marketprint, Novi Sad 2001.

U svom burnom životu Majkl Stiv Donovan, poznatiji kao Bluberi, preturio je svašta preko glave, ratovao je širom Divljeg Zapada, po suncu, kiši i snegu, borio se sa Indijancima i svakojakim nevaljalcima, napredovao u službi, bio nepravedno optužen, postao odmetnik pa uspeo da dokaže svoju nevinost. Neprestano je imao za posla sa opasnim, prgavim tipovima svih boja kože, veličina i pameti, sa desperadosima, revolverašima, raznim mutivodama i  šljamom koji je puzao po širokim prostorima u kojima je kolt bio jedini pravi zakon; običan, bogobojažljivi svet koji teško radi, pokušava da sačuva porodicu i odgaja decu uglavnom je sretao usput, ponekad mu pomažući  da opstane i odbrani se od onih koji su bili brzi, surovi i bez skrupula. Naravno, sledstveno društvu u kome se kretao, Bluberi je prevashodno sretao žene sumnjivih zanimanja, ideja i planova; ne može se reći da su one izbegavale ovog markantnog momka divlje kose i slomljenog nosa "a la Belmondo" baš kao što ni on nije ostajao imun na njihove čari. Ali, pucnjava, trka, potera i slične rabote ostale su njegova prva zabava a dame su imale status "odmora ratnika". No, vreme prolazi, priroda traži svoje dok kosa sedi i Bluberi, oslobođen svih optužbi a usto i poprilično bogat, reši da se - oženi. Izabranica je ambiciozna lepojka Perl sa kojom je nešto mutio (po pitanju očijukanja i pljačke) u nekim prošlim vremenima, posle kojih su im se putevi razišli, ali srce se nije slagalo s raskidom veze. I evo Bluberija, utegnutog i uglancanog, kako ulazi na konju u crkvu i prekida ceremoniju venčanja drage mu Perl i ružnog, mračnog tipa Stentona (devojka očito nije htela više da čeka i rešila je da svoje planove sprovede sa sledećim pogodnim, čitaj bogatim tipom). Sve u svemu, zaljubljeni Bluberi otima nesuđenu gospođu i odvodi je u tajno sklonište usred prerije, sa sve šampanjcem i svećama. Mladoženja, kako to i priliči, skuplja poteru kako bi dostigao uljeza i osvetio čast. I šerif, pomalo trapavog izgleda ali bistrog uma, polazi za njima i prati razvoj situacije. U međuvremenu, posle strastvene noći, izbijaju prve varnice između ljubavnika jer Bluberi želi da kupi ranč a devojka da ode u civilizaciju i provodi se;  pošto je mnogo razboritija Perl uzima pare i ostavlja privremenog dragog u preriji da ga tamo stigne potera...

            Scenaristički zamah Šarlijea (kome sada pomaže i Žiro) poslednjih decenija je poznat po epskoj širini koja rezultira avanturama dugim po nekoliko albuma prekidanim usputnim doživljajima, što sveukupno poprilično otežava praćenje serijala a i sama priča se ume oteti kontroli. Ipak, ovaj tvrdi vestern "radi svoj posao" i nije lako odoleti iskušenju da se pročitaju nove muke kroz koje junak prolazi jer je Bluberi, za proteklih 30 i kusur godina, postao pravi strip kult. U uspostavljanju ovog mita udeo Žiroovog crteža je, čini se, ipak pretežan. Njegov rad se vremenom razvijao i menjao, odlazio u krajnosti redukovanja slike ili njenog pretrpavanja detaljima, da bi se ustalio u  ravnoteži svih segmenata koja je nenametljiva, jasna, sprema na poigravanje (Žiro citira svoju drugu inkarnaciju, Moebiusa, pa jedan bandit ima lice SF detektiva Džona Difula) i, naizgled, vrlo lako izvedena (a upravo je ta lakoća odlika majstorstva). U svakom slučaju, posle srceparatelne korice  za epizodu "Arizona love" slede nova Bluberijeva lomatanja na kraju kojih se on neće oženiti ali će se domoći dela novca i odjahati u sledeće avanture. Perl odlazi vozom sa lakovernim Stentonom ali to ne znači da se neće ponovo vratiti.

            "Arizona love" je zauzela čitav sadržaj majske "Stripoteke" tako da je na koricama ostalo mesta, osim za najavu novog Marketprintovog izdanja, manga stripa "Akira", samo za četiri kaiša sa dogodovštinama Hogara Strašnog među kojima je i ona u kojoj Helga pita muža šta su on i Hamlet radili. Odgovor je da je otac pokazao sinu kako izgleda njegov radni dan. Helgina radost, međutim, traje sve dok Hamlet, naslonjen na sto kao na šank ne zatraži: "Mama, hoćeš li da mi staviš malo pene na ovo mleko?"

VESTERN MOMAK U NAJBOLJIM GODINAMA

Četiri decenije avantura poručnika Bluberija

Američki "Divlji zapad" i sve što se na njemu dešava u drugoj polovini XIX veka, od višestrukih zlatnih groznica preko ratova Severa i Juga i sa Indijancima do pokoravanja beskrajnih prerija železnicom i telegrafom, imalo je svoj medijski odjek kod 'civilizovanijih' savremenika i sugrađana mladih Sjedinjenih država, najpre u štampi a zatim u bezbrojnim zabavnim romanima koji su podsticali maštu čitalaca svih uzrasta. I ostatak sveta nije mogao da izbegne zovu divljina i avantura s arhetipskim ukusom te one postaše izuzetno popularne. Mada su Amerikanci polagali pravo na mitologiju i ikonografiju onoga što će biti nazvano vestern, njihovom širenju i opstanku itekako su doprineli autori koji nisu ni zgazili na tle novog kontinenta. Karl Maj je započeo 'internacionalizaciju' ovih tema koje će postati svojevrsni žanr raširen u svim medijima. U drugoj polovini XX veka, s ove strane velike bare, stasali su umetnici zahvaljujući kojima je vestern povratio svoju svežinu izgubljenu u besomučnim štanc proizvodima. Najpre je strip velemajstor Žozef Žiže Žilijen kreirao najpoznatijeg 'evropskog' kauboja Džerija Springa (reč je ozbiljnom kauboju jer u fahu humorističkih neprevaziđeni su Koko Bil, Italijan, i Talični Tom, Belgijanac); Spring je bio sasvim sposoban da stoji rame uz rame sa čistokrvnim američkim revolverašima i lutalicama. A onda su Žan Mišel Šarlije, oprobani scenarista, i Žan Žiro, mladi crtač na početku karijere, 1963.g. objavili album "Ford Navaho". U glavnoj ulozi bio je mladi vojnik pod imenom Majk Stiv Donovan, poznatiji kao Bluberi, po svemu različit od ostalih vestern heroja; on je ružnjikav (crtan po liku glumca Žan Pol Belmonda), raščupan i često neobrijan, prgave naravi, spreman za tuču, psovke i pljuvanje, varanje na kartama, nedovoljno disciplinovan u stroju i na zadacima, ume da postavlja nezgodna pitanja, ne slaže sa (mal)tretiranjem Indijanaca - rečju nezgodan tip. Ali, uštogljenim kaubojima je ionako odzvonilo a na njihovo mesto su dolazili mnogo životniji momci. Već sledeće, 1964. godine u bioskope će stići špageri vestern "Za šaku dolara" Serđa Leonea i definitivno (zbog neinventivnosti i šlamperaja) oduzeti vestern Amerikancima (uprkos naporima Džona Forda ili "Bonance") pa će oni moći samo da kaskaju za evropskom verzijom svoje (kvazi)istorije (Sem Pekimpo je italijanski vestern recept  vrlo brzo i uspešno 'poameričio').

            Bluberijeva priča nije konstantna, dakle ne počinje se u svakoj epizodi od istih teza (široka prerija, loši momci i usamljeni junak) već se razvija, ima uspone i padove: od vojnika on postaje šerif, bakće se sa propalicama i ženama sumnjivog morala a velikih ambicija, kopačima zlata i crvenokošcima, zatim učestvuje u izgradnji železnice, vraća se u vojsku, ratuje, otkriva velike zavere, biva optužen i prinuđen da beži, velike ličnosti zalažu se za njegov slučaj, dokazuje svoju nevinost, pokušava da se oženi u čemu ne uspeva ali zato dobija mnogo para, kocka se iz dosade, lunja prerijama. Bilo je i nekoliko retro pričica o Bluberijevoj mladosti kao i 'produbljivanja' njegovog šerifovskog perioda, u izvođenju drugih crtača (kao što su Vilson, Vans oni, naravno, nisu mogli da se primaknu Moebiusu). Za razliku od monolitnih tipova svaka godina urezuje se na Bluberijevo lice, kosa mu sedi, on ulazi u zrelo doba pune snage obogaćen velikim iskustvom življenja u vremenima i na prostorima gde se glava lako gubi. Šarlije je, kako su godine odmicale, pisao sve komplikovanije zaplete i širio ih na nekoliko albuma, što bi moglo da zamara čitaoce da nije Žiroovog besprekornog realističkog crteža. Zavidan grafički standard iz prvih epizoda Žiro je svakom novom epizodom podizao, zadivljujući slikama svekolike prirode, gradova, tvrđava i indijansih sela, ljudi i konja u pokretu. U jednom periodu Žiro je skrenuo u svedeni, grubi crtež bez detaljisanja ali se potom vratio prvobitnom bogatstvu. Nakon Šarlijeove smrti 1989.g. Žiro nastavlja da, na radost brojnih poštovalaca, prati Bluberija, istina u sporijem ritmu što je svakako rezultat Žiroovih godina kao i zauzetosti drugim projektima. Naime, Žiro, paralelno sa karijerom pod svojim imenom, gradi i drugu pod imenom Moebius. Ova dva lika potpuno su, gotovo šizofreno, različita: dok je Žiro faktografski realista-perfekcionista, Moebius je uronjen u svetove naučne fantastike sa ezoterijskim sklonostima i nesputanom, fascinantnom crtačkom maštom u građenju bizarnih, kako brutalnih tako i devičanskih, svetova. Ipak, uprkos razlikama i prezauzetosti, i Žiro i Moebus postigli su maksimum stvaralačke zrelosti u strip žanrovima kojima se bave.

            U godini svog 40-tog rođandana Bluberi je živi klasik koji se poštuje i uvažava. Njegove avanture su nezaobilazna lektira svakog, i starog i mladog, strip čitaoca i reper za razmeravanje kvaliteta svih novih vestern stripova koji su 'u radu' ili se tek stvaraju. Sa Bluberijem se i sam vestern, u strip verziji (ali i šire), popeo još jednu stepenicu više na putu ispunjavanja svoje pune umetničke zrelosti.