IŠČEKUJUĆI KATASTROFE

Englesku naučnu fantastiku 1950-tih i 1960-tih karakterisao je veliki broj dela koja su se bavila temama katastrofa izazvanih prirodnim poremećajima, čovekovom aktivnošću ili, kao najtipičniji žanrovski obrazac, napadom vanzemaljaca; gotovo se moglo govoriti o 'engleskoj školi katastrofe' umnogome inventivnijoj od američke. Među nekolicinom autora koji su svoj opus, u potpunosti ili samo delom, posvetili istraživanju i razradi ovakvih sutuacija ističe se, pored Džona Kristofera, Džemsa Grema Balarda, Brajana Oldisa ili Kristifora Prista, Džon Vindem (1903-1969). On je počeo da objavljuje naučno fantastične priče 1925.g; prvi roman «Tajni narod» izašao mu je 1935.g. a drugi «Planetna ravan», o ljudskoj ekspediciji koja na Marsu otkriva superiornu civilizaciju na zalasku, 1936.g; roman je dobio svoj nastavak u priči «Spavači sa Marsa» štampanoj u istoimenoj zbirci 1973.g. Nakon aktivne službe u II svetskom ratu, Vindhem se 1951.g. oglašava romanom «Dan Trifida» u kome civilizacija propada čudnim sticajem okolnosti: meteorski pljusak oslepljuje gotovo čitavo stanovništvo a rasulo dopunjuje sveopšti napad pokretnih biljaka-mesoždera; ljudski rod je na granici uništenja. U sledećem romanu, «Brazdama krakena» (1953.g.), vanzemaljci skriveni u morima izazivaju topljenje polarnih kapa i sveopšti potop. U «Hrizalidima» (1955.g.) nuklearni rat razara čitav svet i izaziva mutacije koje rezultiraju rađanjem novog soja ljudi. «Midvičke kukavice» iz 1957.g. prati grupu dece, koju su začeli vanzemaljci, rođenu u malom engleskom selu (iste grupe rađaju se širom sveta); mališani imaju paranormalne sposobnosti, komuniciraju telepatski i imaju zadatak da osvoje svet. «Dan Trifida» i «Midvičke kukavice» ekranizovani su 1963.g. odnosno 1960.g. (kao «Selo ukletih»). Vindhem je pisao i romane sa drugim tematskim određenjima («Poriv za otiskivanje» iz 1959.g, o prvim putovanjima ljudi u svemir, «Nevolja sa lišajem» iz 1960.g. o civilizacijskim promenama koje izaziva upotreba biljke koja produžuje ljudski vek, «Čoki» iz 1968.g. o druženju dečaka i vanzemaljca voljnog da pomogne ljudskom rodu) ali su ta dela ostala u senci onih o katastrofama. Mnoštvo priča Vindhem je sabrao u 10-tak originalnih zbirki odnosno izbora iz pripovedačkog opusa («Džizi» 1954.g, «Seme vremena» i «Priče jeze i smeha» obe iz 1956.g, «Beskrajni trenutak» 1961.g,  «Vremenske lutalice» 1973.g. «Čovek od iza» 1975.g. i druge). Vindhemova najpoznatija dela razvijaju se na vrlo sličan način: najpre se predstavlja sasvim obična, svakodnevna rutina prosečnih ljudi koja biva narušena katastrofalnim napadom; potom sledi borba za opstanak i povratak starih ustrojstava i vrednosti. Junaci su obični ljudi što vezuje čitalačku naklonost i čini ovakva dela popularnim. Mada više puta ponovljena jednostavnost zapleta postaje preterana, Vindhemova je zasluga što je izgradio ubedljiv žanrovski obrazac na kome su potonji autori mogli da stvaraju nove, složenije priče o propasti civilizacija, toj večitoj opasnosti i strahu od njenog ostvarenja.