Među piscima čije delo je nezaobilazno za razvoj naučno fantastične literature u Sovjetskom Savezu (a samim tim i za svetski razvoj ove 'grane' literature jer je sovjetska naučna fantastika njen bitan segment) ime Alekseja Nikolajevića Tolstoja (1883-1945) ima posebno mesto. Mada je u Tolstojevom celokupnom literarnom opusu naučna fantastika zastupljena sa tek par knjiga, popularnost tih dela i njihov uticaj na pisce, kako savremenike tako i one koji će tek doći, veliki su i bitni. Prvi Tolstojev naučno fantastični roman «Aelita» (1923) pripoveda o Losu, naučniku sa Zemlje, i Aeliti, marsovskoj princezi. Ljubav dvoje mladih odvija se u vreme velike revolucije na Marsu i borbe za prava 'poniženih i uvređenih'. Naravno, ideološki profil dela potpuno je jasan, kao i namera da se Oktobarska revolucija, kao univerzalna vrednost, pošalje i u svemir; ovaj zadatak oduzima dozu spontanosti romanu ali se, u kontekstu istorije literature, može reći da je «Aelita» otvorila novi tematski okvir urbane revolucije u naučnoj fantastici; već koju godinu kasnije, 1926, Tea Fon Harbou će napisati roman «Metropolis» po kome će njen suprug, Fric Lang, snimiti istoimeni film. I «Aelita» je 1924.g. bila ekranizovana što je samo povećalo njenu popularsnost. Ipak, «Aelita» se nije 'potrošila' na opisima velikih događajima jer je romansa dvoje mladih oslikana poletno, sa puno lirskih pasaža što je uspelo da likovima udahne život i neponovljive osobenosti. Tolstoj je ovim romanom bio i u svojevrsnom trendu (mada, verovatno, ništa o tome nije znao) jer je, s druge strane okeana, od 1917.g. i romana «Princeza sa Marsa» Edgar Rajs Barouz ispisivao seriju romana o Marsu, prepunom čudnih bića, neobičnih civilizacija i brzih avantura; ovaj serija pod imenom «Džon Karter sa Marsa» bila je vrlo popularna kod čitalaca. Drugi Tolstojev naučno fantastični roman «Hiperbolid inženjera Garina» pojavio se 1925.g. i prati borbu velikih sila oko zadovijanja vlasti nad novopronađenim oružjem strahovite snage; radnja se odvija u prestonicama Evrope i Amerike, u godinama posle I svetskog rata, a finale je na malom ostrvu u Tihom okeanu. Stranicama prolazi mnoštvo junaka, od naučnika, političara i industrijalaca do policajaca i avanturista. Ovo je dinamičan i napet roman koji otkriva mračnu stranu ideološke zloupotrebe nauke; po svojim stavovima, čak i uz dozu naklonosti određenoj ideologiji, Tolstoj odskače od lakonskih ideja svojih zapadnjačkih kolega po sličim pitanjima. I ovaj roman je ekranizovan 1965.g. Tolstoj je napisao i dve naučno fantastične priče: «Plavi gradovi» (1925), koja slika život u XXI veku, i «Savez petorice» (objavljena 1928.g. ali pisana ranije) koja je svojevrsna skica za roman «Hiperbolid inženjera Garina»; takođe je načinio i skicu za dramu «Pobuna mašina» koja je bila inspirisana dramom «RUR» Karela Čapeka. Naučno fantastična dela Alekseja Tolstoja ostaju u istoriji žanra zabeležena kao važne stepenice u pokretanju i razvoju bitnih žanrovskih tema.
0 komentara:
Постави коментар