ČUDNA ZVERKA PALOMBIJSKA – “Marsupilami 1” Frankena, Batama, Grega i Jana; izdavač Čarobna knjiga 2021.

 

Marsupilami je jedna od najneobičnih zverčica u bogatom bestijarijumu 9. umetnosti. Ovo simpatično biće žutog krzna sa leopardovim tufnama, psećim ušima između kojih su neštašne dlake, okruglog nosa pomalo liči na majmuna sa šakama na rukama i nogama, prepoznatljivo po dugom multifunkcionalnom repu (6-8 metara) - pomaže u kretanju kroz džunglu, može da se savije u oprugu i odbacuje svog vlasnika, služe kao mamac za pecanje riba, ako se savije tako da ima ’džombu’ na kraju odličan je mlaćenje protivnika. Marsupilami je draga i simpatična životinjica - dok se ne naljuti. Svaštojed je, tamani voće, uživa da jede pirane. Zaljubljiv je mada su marsupilamovice probirljive i ćudljive što njihove udvarače vodi od potištenosti do furioznog besa (koji na svojoj koži, ni krivi ni dužni, iskušavaju stanovnici džungle). Kada se srećni par marsupilamija skući (stanište im visi sa lijana, ispleteno je pa liči na polusklopljeni list tapaciran papagajskim perjem), dama će sneti par (ili više) jaja iz kojih se izlegu marsupilamčići, koji mogu biti obični (žuti, bez pega) ali i crni. Prvi zadatak roditelja je da podmlatku raspletu repiće koji su se zamrsili u jajetu; i tokom odrastanja mladi često zapletu svoje repove što ih ometa u puzanju i istraživanju sveta. Podizanje dece je težak posao, zahteva donošenje raznovrsne hrane i neprestano teranje svakojakih grabljivica. Muški marsupilami prevashodno se oglašava sadržajnom rečju „HUBA“ dok ženka suptilno govori „HUBI“ a mladi „BIBI“. Stanište ovih životinja je u Palombiji; u ostatku sveta su bili nepoznati dok ih nisu otkrili lutajući reporteri Spiru i Fantazio i jednog doveli u Šampinjak (logično, nazvali su ga – Marsupilami) da ih prati u daljim avanturama. Marsupilami se pojavio 1952.g. u četvrtoj epizodi stripa „Spiru i Fantazio“. Njegov ’otac’ je strip genije Andre Franken (1924-1997), najpoznatiji kao tvorac legendarnog Gaše šeprtlje. Marsupilami je bio treći dobri junak serijala (četvrti je mala veverica) „Spiru i Fantazio“ koji je Franken stvarao do 1968. godine a onda prepustio drugim autorima kako bi se posvetio svom “Gaši Šeprtlji”. Godine 1978. pojavio se album „Gaša i Marsupilami“ u kome su sabrane Frankenove male pričice o ova dva heroja.

            Franken je 1987.g. započeo novi serijal o marsupilamiju (na koga ima sva autorska prava jer je njegova samostalna tvorevina), u saradnju sa Gregom i Batemom (kasnije su se pridružili drugi autori). Ovog puta priče prate doživljaje porodice marsupilamija u džunglama Palombije. Godine 1991. publikovana je čak i „Enciklopedija marsupilamija“(ukoliko se ime piše velikim početnim slovom misli se na životinjicu koja je došla u Evropu; kad se marsupilami piše malim slovima reč je o čitavoj vrsti). Legenda kaže da je 1952.g. Frankenu, dok je posmatrao vozača briselskog tramvaja koji je otvarao i zatvarao vrata, vozio, naplaćivao i poništavao karte te putnicima davao potrebne informacije, palo na pamet da bi čoveku dobro došao dugačak rep kojim bi, po potrebi, mogao da se ispomogne u radu. Inače, njegovo/njihovo ime je kovanica reči „marsupial“, torbar, i reči „pil“ što je osnova imena „Pilou Pilou“ koje nosi čudni vanzemaljac iz stripa Popaj (njegovo originalno ime je Eugene the Jeep, kod nas je preveden kao Pošteni Evgenije); poslednji segment kovanice je reč „ami“ odnosno prijatelj.

            Agilna “Čarobna knjiga” započinje, u tri toma, objavljivanje devet reprezentativnih albuma (plus početni “nulti”) ovog serijala na kojima je Franken direktno radio ili su stvarani pod njegovim nadzorom. Prvi tom sadrži četiri albuma: nulti „O, ulovite Marsupilamija“, iz 2002.g. kojim je obeleženo 50 godina od pojave ovog strip junaka; album čine kratke pričice i geg-table nastajale u periodu od 1955. do 1981.g. u kojima Marsupilami, Spiru i Fantazio kao i Mali Boža (redovan Frankenov junak) upadaju u razne nezgode, sa domaćim životinjama, pticama koje Marsupilami obožava, posebno crvendaće, nasrtljivim prodavcima ili nezgodnim aparatima. Poneki doživljaji su smešno-poučni dok se drugi iscrpljuju u pukim nesporazumima i bizarnim situacijama. Frankenov crtež se vidljivo razvija, od kvadrata sa „krupnim“ prizorima do „zrelih“ majstorskih slika, zgusnutih a opet preglednih. „Marsupilamijev rep“ (iz 1987. prodat u 600.000 primeraka!) nastavlja se na dotadašnja „iskustva“ i dovodi dežurnog nevaljalca Jova Kradicu, u srce džungle, namernog da, uz pomoć ludog pecaroša, indijanca Daskamifalika, ulovi tajanstvenog marsupilamija - živog ili mrtvog ali sa krznom bez rupa od metaka. “Beba s kraja sveta” (1988) je panda koja pada u džunglu i biva spasena do porodice marsupilamija koja ima i novog prijatelja – ušatu pticu Čupavicu. U epizodi “Crni Mars” (1989) upoznajemo crnog marsupilamija takođe izgubljenog u džungli kojoj, uz sve opasnosti, preti i – civilizacija koja krči put kroz divljinu.  

            Priče se temelje na veselim gegovima i dosetkama na bogatoj pozadini džungle, jaguara, pirana, papagaja, indijanskog plemena Šašavoni, raznih nevaljalaca i “tupsona”; sve je to, uz dinamični karikaturalni crtež, pretočeno u dopadljiv strip u kome ničega nema ni previše ni premalo i koji radoznalim čitaocima nudi puno iskrenog smeha i dobrog raspoloženja.

             (“Dnevnik”, 2021.)

FINALE REPREZENTATIVNOG VESTERN SERIJALA – “Komanča 5” Hermana, Grega, Ruža, Rodolfa; izdavač “Čarobna knjiga” 2021.

 

Petim tomom, u tvrdom povezu i punom koloru, “Čarobna knjiga”, u biblioteci “Stari kontinent”, završava integralno objavljivanje serijala “Komanča” koji je jedan od repera za evropski vestern strip u XX veku; „Komanča“ je dobro poznata na ovdašnjim prostorima iz mnoštva izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Mišel Regnije alias Greg (1931-1999), produktivni scenarista i tadašnji urednik magazina “Tintin”, rešio je da u magazin uvrsti novi vestern serijal jer je opšte interesovanje za vestern poraslo je zahvaljući popularnosti „špageti vesterna“; to je bila bezmalo jeretička ideja pošto su scenom (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) već vladala dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (koga su mnogi smatrali za finalni vestern). Za ovaj subverzivni poduhvat Greg je angažovao mladog Hermana Hupena (1938) sa kojim je već sarađivao na pričama o kapetanu-avanturisti Bernardu Prinsu. Tako su decembra 1969.g. u epizodi od 8. strana znatiželjni čitaoci upoznali kauboja-lutalicu Reda Dasta i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, Vajoming; Dast će Komanči ponuditi svoje usluge, od teškog rada do brzog potezanja revolvera ali i emotivne naklonosti. U 10 albuma i nekoliko kratkih priča, nižu se epski događaji kroćenja prirode, borbe sa Indijancima i lokalnim banditima, pristizanja civilizacije u divljinu i napredovanja ranča… Mlada je rančerka ključna figura Dastovog sveta pa zato i ne čudi što serijal nosi njeno a ne Dastovo ime iako je on “prvi aktivni” heroj. Komanča ne ohrabruje Dasta da joj se približi dok je, istovremeno, oduševljena galantnom, namirisanom gospodom sa manirima iz velikih gradova. Kako vreme odmiče Dastovo nezadovoljstvo sopstvenim životom raste ali se posle bekstva u divljinu vraća na ranč i tamo odrađuje svoje redovne obaveze. No, Divlji zapad i dalje nije pitom i neprestano donosi svakovrsna, uglavnom neprijatna, iznenađenja. Strip je doživeo veliku popularnost i pohvale kritike. Ipak, stasali Herman je od 1979. stvarao i sopstveni naučnofantastični strip “Džeremaja” a želeo je da se okuša i u drugim samostalnim projektima, pre svega u “Tornjevima Boa-Morija”, ali stari strip ga je u tome kočio. S druge strane, Greg je početkom 1982.g. otišao u Ameriku s namerom da otvori novo tržište za francuski strip. Misija nije uspela a Greg se u “Novom svetu” zadržao 5 godina okušavajući se u raznim poslovima što je rezultiralo i zapostavljanjem scenarističke rabote i prekidom saradnje sa Hermanom. Kada se vratio u Francusku, Greg je uvideo da se na polju stripa mnogo toga promenilo. Pošto je za svoj dotadašnji rad zasluženo dobio značajne nagrade i ordenje, Greg je namerio da nastavi serijal o Komanči sa novim crtačem – Mišelom Ružom (1950) koji je već imao iskustva u vestern stripu. Prva epizoda obnovljenog serijala pojavila se 1990.g, najpre u časopisu pa u albumu da bi ostale epizode odmah bile štampane kao albumi; njihovo neredovno pojavljivanje je posledica Gregovih obaveza a potom i teško narušenog zdravlja. Sveukupno, Greg je, u ime povratka Komanče, stigao da napiše scenarija za četiri nastavka. Za 15. epizodu je napisao samo 19 stranica i dao nekoliko opštih naznaka o naslovu i kraju pa je izdavač angažovao scenaristu Rodolfa da uobliči priču. Tako je na koliko-toliko zadovaljavajući način okončan ovaj serijal bez (barem za sada) nasilnog produžavanja od strane drugih autora.

Poslednje tri epizode “Komanče” sakupljene su u petom tomu integrala. “Divlji cirkus” (1995) delimično objašnjava ime vlasnice ranča “Tri šestice” odnosno njenu vezanost za Komanče među kojima je - odrasla. Sećanja na detinjstvo i pokolj ratnika iz plemena bolno će oživeti dve decenije kasnije kada u blizini ranča gostuje cirkus koji prikazuje rekonstrukciju pokolja a uloge u spektaklu imaju ostareli pobednici i deca pobijenih! Komanča pokušava da spreči osvetu i novi pokolj. Gregova naklonost prema Indijancima je očigledna a Ružov crtež je podržava svojom robusnom dinamikom. Sudbina dva mlada Komanča nastavlja se u “Konjanicima sa Izgubljene reke” (1997) i prepliće sa legendama o napuštenom gradu tragača za zlatom i savremenim kradljivcima stoke. Ovog puta Greg varira atraktivnu postavku (iz epizode 11 “Zveri”) sa podzemnim tokom reke i površinom zemlje nad njom na kojoj vreba opasnost. Finalna priča serijala “Red Dast ekspres” (2002) ekipu sa ranča uključuje u sukob dveju železničkih kompanija oko koncesije za gradnju pruge, sa mnogo akcije, pucnjave, nadmudrivanja protivnika i trijumfalnim finalom u kome se Komanča i Red Dast ljube – što je u nastavku moglo da serijalu doda novu dimenziju zapleta i intriga.

            Da ovaj tom ipak ne prođe bez Hermanovih crteža pobrinuo se segment “Kratke priče” koji sadrži pet delova: tri su iz rane faze serijala (“Sećaj se, Kentaki”, “Zarobljenik”, “Palomino”) u kojima Herman još razvija svoj stil i “razgibavao” ruku a dva su duhovite geg-table (“Nedostatak poštovanja”, “Brak u ružičastom”).

            U konačnom svođenju “računa” o albumu, nameće se utisak da Greg u poslednjim pričama nije bio na nivou najboljih epizoda što, opet, budi poštovanje prema njegovoj posvećenosti i angažovanju uprkos nedaćama i bolesti. Sveukupno, primedbe ni malo ne umanjuju finalni sud i stav o serijalu koji je nedvosmisleno prepoznat kao jedna od najkvalitetnijih i najubedljivijih tvorevina tzv “prljavog vesterna” kojoj prolazak vreme nije umanjilo vrednosti već ih je samo potvrdio i produbio.

 

            (“Dnevnik”, 2021.)

OBEĆAVAJUĆI DRUGI POČETAK – “Komanča 4” ; izdavač Čarobna knjiga, 2021.

 

Četvrti tom vestern serijala “Komanča” (u tvrdom povezu i punom koloru) kojim je “Čarobna knjiga”, u biblioteci “Stari kontinent”, upravo obradovala domaće stripoljupce, pretposlednji je u ovom integralnom izdanju. Ovaj je tom preloman za serijal jer sadrži poslednju epizodu “Komanče” koju je nacrtao Herman Hupen (1938) i prve dve epizode koje je uradio Mišel Ruž (1950). Sve tri priče napisao je slavni Mišel Regnije poznatiji kao Greg (1931-1999). „Komanča“, koja je dobro poznata na ovdašnjim prostorima iz mnoštva izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma, pojavila se na stranicama legendarnog strip magazina “Tintin”, koji je uređivao upravo Greg, decembra 1969.g; u epizodi od 8. strana znatiželjni čitaoci upoznaju kauboja-lutalicu Reda Dasta i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, Vajoming; Dast će Komanči ponuditi svoje usluge, od teškog rada do brzog potezanja revolvera, a možda i svoje srce. Nadalje se, u 10 albuma i nekoliko kratkih priča, nižu epski događaji kroćenja prirode, borbe sa Indijancima i lokalnim banditima, pristizanja civilizacije u divljinu i napredovanja ranča… Komanča ne ohrabruje Dasta da joj se približi dok je, istovremeno, oduševljena galantnom, namirisanom gospodom sa manirima iz velikih gradova. Ispostavlja se da je mlada rančerka ključna figura Dastovog sveta pa zato i ne čudi što serijal nosi njeno a ne Dastovo ime iako je on “prvi aktivni” heroj. Kako vreme odmiče Dastovo nezadovoljstvo sopstvenim životom raste ali se posle bekstva u divljinu vraća na ranč i tamo odrađuje svoje redovne obaveze. No, Divlji zapad i dalje nije pitom i donosi svakovrsna, uglavnom neprijatna, iznenađenja. Tako, u epizodi “Telo Aldžernona Brauna”, dok obilazi poplavljene pašnjake, Red Dast nalazi telo ubijenog čoveka. Prema dokumentima reč je o Aldžernonu Braunu koga prati loš glas, barem po rečima novopridošlog lokalnog lekara. Šerif, koji odlazi da proveri identitet ubijenog, strada u zasedi a Red Dast nastavlja njegov zadatak i otkriva priču o bahatom bogatašu koji se skriva ali i stradaloj porodici čiji duhovi i dalje ne daju mira jedinom preživelom. Greg “drži konce” i vešto meša vestern sa krimićem što rezultira zanimljivom pričom koju Herman valjano iscrtava svojim “prljavim” crtežima. No, pažljivi gledalac primetiće na par sličica i turistu sa fotoaparatom i reklamu za “Tojotu”! Sam Herman kaže da ga je njegov 15-godišnji sin pitao nije li mu dosadio taj strip što je izazvalo crtačevu burnu reakciju jer je zaista bilo tako. Herman je već od 1979. stvarao sopstveni naučnofantastični strip “Džeremaja” a želeo je da se okuša i u drugim samostalnim projektima, pre svega u “Tornjevima Boa-Morija”, ali stari strip ga je u tome kočio. Sticaj okolnosti bio je, ipak, na njegovoj strani. Naime, Greg je početkom 1982.g. otišao u Ameriku i bio zaokupljen pokušajima da francuski strip stigne do tamošnjih čitalaca. Misija nije uspela ali se Greg zadržao 5 godina okušavajući se u raznim poslovima što je rezultiralo i zapostavljanjem scenarističke rabote. Kada se vratio u Francusku, Greg je uvideo da se na polju stripa mnogo toga promenilo. To ga nije sprečilo da, pošto je za svoj dotadašnji rad dobio značajne nagrade i ordenje, nastavi serijal o Komanči sa novim crtačem – Mišelom Ružom koji je već imao iskustva u vestern stripu. Epizoda “Zveri” pojavila se 1990.g. i u njoj se Red Dast suočava sa svojom, čitaocima do tada nepoznatom, prošlošću – surovom bandom koju je davno napustio! Ruž nije kopirao Hermana mada su i njegovi likovi grubi i robusni; dinamika Ružovih crteža i tabli sporija je od Hermana ali je postojana i vrlo brzo “uvlači” u sebe čitaoce. Klasična vestern priča tako je dobila i adekvatno klasični vizuelni lik. I naredna epizoda, “Dolar s tri lica”, nastavlja tragom otkrivanja Dastove nepoznate mladosti; ovo se u popularnim serijalima redovno dešava jer je posle nekog vremena poželjno pozabaviti se i junakovom prošlošću a ne samo trenutnim avanturama. Ovog puta Dast dobija poziv da dođe u goste svom dobro situiranom mlađem bratu u Dodž siti; njih dvojica su kao jedini preživeli napad na karavan odvedeni u sirotišta i tamo izgubili kontakt. Ipak, posle mnogo godina Kameron je pronašao Dasta i pozvao ga. Njihov susret biće koliko dirljiv toliko i neobičan. Vrlo brzo se ispostalvja da Kameron nije “cvećka” a da njegovi planova sa Dastom nisu ni malo bezazleni… Gregov zaplet je prepoznatljivo složen dok Ruž istrajava u svom stilu, popravlja se na planu pokreta i akcija a deluje sigurnije i u sklapanju tabli. Očigledna je Gregova želja da, baveći se prošlošću junaka, “restartuje” serijal i usmeri ga u pravcu novih avantura koje se ne oslanjaju previše na poznavanje ranijih epizoda. U toj nameri on, na radost starih i novih čitalaca, dobrano uspeva darujući “Komanči” obećavajući drugi početak.

(“Dnevnik”, 2021.)

MALE BLAGODETI I VELIKE KLOPKE NAPRETKA ili HERMANOVA VERZIJA „RUŽNOG, PRLJAVOG I ZLOG“ – “Komanča 3” Herman; izdavač Čarobna knjiga, 2020.

Nastavljajući da raduje ovdašnje stripoljupce, agilna “Čarobna knjiga” objavila je treći tom vestern serijala „Komanča“ koji je Herman Hupen (1938), kao mladi crtač, radio po scenariju iskusnog Mišela Regnijea poznatog kao Greg (1931-1999). „Komanča“ je dobro poznata na ovdašnjim prostorima iz mnoštva izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Objavljivanje integralnog serijala, u tvrdom povezu i punom koloru, prilika je da se stari i novi čitaoci uvere u valjanost ovog antologijskog stripa kome protek vremena (pola veka!) nije umanjio ni svežinu ni atraktivnost.

Greg je bio vrlo aktivan učesnik strip života u posleratnoj Francuskoj koji je osim pisanja scenarija te podučavanja novih strip snaga jedno vreme bio i urednik “Tintina”, tada ključnog magazine frankobelgijske strip scene. Tragajući za atraktivnim novitetima Greg je rešio da u magazin uvrsti novi vestern serijal jer je opšte interesovanje za vestern poraslo je zahvaljući popularnosti „špageti vesterna“; to je bila bezmalo jeretička ideja jer su scenom (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) već vladala dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (koga su mnogi smatrali za finalni vestern). Za ovaj poduhvat Greg je angažovao mladog Hermana sa kojim je već sarađivao na pričama o avanturisti Bernardu Prinsu.  Decembra 1969.g. u „Tintinu“ štampana je premijerna priča koja, na 8 strana, predstavlja kauboja-lutalicu Reda Dasta i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, Vajoming; Dast će Komanči ponuditi svoje usluge, od teškog rada do brzog potezanja revolvera, a možda i svoje srce. Nadalje se u serijalu nižu epski događaji kroćenja prirode, borbe sa Indijancima i lokalnim banditima; civilizacija polako pristiže u divljinu, ranč napreduje… Komanča ne ohrabruje Dasta da joj se približi dok je, istovremeno, oduševljena galantnom, namirisanom gospodom sa manirima iz velikih gradova. Ispostavlja se da je mlada rančerka konstantno ključna figura Dastovog sveta pa zato i ne čudi što serijal nosi njeno a ne Dastovo ime iako je on “aktivni” heroj. Kako vreme odmiče Dastovo nezadovoljstvo sopstvenim životom raste i on, u “Đavoljem Prstu”, sedmoj epizodi serijala iz 1977.g. koja otvara treći tom integrala, dok traje predizborni skup budućeg guvernera koga prati Komanča u svečanoj toaleti, podnosi ostavku na mesto zamenika šerifa i odlazi da potraži mesto koje civilizacija još nije zaprljala. Put ga vodi u Montanu i susreta sa bivšim revolverašem a sada siromašnim farmerom i pohlepnim bogatašem koji milom ili silom otima zemlju. Dast će se, naravno, pridružiti otporu ugnjetenih a onda se uključiti u popravku i dalju izgradnju ranča. Od ove rabote otrgnuće ga poseta bizarne družine sastavljene od šestorice bivših šerifa namernih da se obračunaju sa razularenom bandom porodice Rumanovih; Dast odbija da se im pridruži dok ne sazna da je u opkoljenom gradiću zarobljena i Komanča! Tako započinje epizoda “Šerifi” iz 1980.g. koja prati požrtvovanu akciju spasavanja i Dastov povratak na “Tri šestice” koji će, zajedno sa okolnim rančevima, ubrzo postati žrtva prevejanog lopova koji koristi zabunu izazvanu dolaskom još jedne novine – agenta osiguravajućeg društva. Epizoda simboličnog naslova “I Đavo je skakao od sreće” iz 1981.g. u osnovi je kriminalistička priča sa sumnjivim i nepravedno optuženim gradskim prevarantom i neupadljivim krivcem u senci s kojim će računi, ipak, biti namireni u (necivilizovanom ali efikasnom) vestern stilu.

Greg je Reda Dasta nakratko izveo iz okruženja pristigle civilizacije u brutalna pionirska vremena da bi ga odatle, opet, vratio u poznati milje ljubavne frustracije i među nove generacije uštogljenih prevaranata i lopova koji zloupotrebljavaju dobrobiti napretka. Sudar mitološkog doživljaja pionirskog doba i nadolazeći vremena koja su manje sirova i gruba ali nisu ni malo pravednija prema običnim ljudima koji teško zarađuju za život, u zaleđini je priča iz ove knjige. Naravno, dobrostojeći farmeri i provincijalci neće moći da odole čarima luksuza koji se nudi što će, neminovno, povećati jaz između bogatih a kvarnih i siromašnih a poštenih. Gregova naklonost prema prostodušnim i prizemnim likovima čini da je “Komanča” bliža američkom „antivesternu“ (suprotnom tradiciji ulickanih holivudskih vesterna) odnosno duhu “špageti vesterna”. Herman majstorski prati i nadograđuje Gregov predložak; njegov prepoznatljivi grafizam oda je sirovog i robusnog dok dinamična (ponekad čak vratlomna) filmska montaža prizora, kadrova i čitavih tabli pleni pažnju i mami uzdahe. Hermanova verzija „ružnog, prljavog i zlog“ Divljeg zapada upečatljiva je i različita od drugih manje ili više reprezentativnih vesterna svetske strip produkcije; upravo stoga je „Komanča“ postala nezaobilazni kvalitativni žanrovski reper za buduće strip stvaraoce i čitaoce.

        (“Dnevnik”, 2021.) 

POBUNA U PRERIJI ili CRVENOKOSI HEROJ MEĐU UBICAMA, BANDAMA I POBUNJEM ČEJENIMA - „Komanča 2“ Hermana i Grega; izdavač „Čarobna knjiga“ 2020.

 

Izdavačka kuća „Čarobna knjiga“, na radost stripoljubaca, agilno nastavlja sa objavljivanjem, u tvrdom povezu i punom koloru, vestern serijala „Komanča“ koji je Herman Hupen (1938), kao mladi crtač, radio po scenariju iskusnog Mišela Regnijea poznatog kao Greg (1931-1999). „Komanča“ je na ovim prostorima objavljivana u mnoštvu izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Objavljivanje integralnog serijala prilika je da se stare i nove generacije čitalaca uvere u valjanost ovog antologijskog serijala kome proteklo vreme (pola veka!) nije umanjilo ni svežinu ni atraktivnost.

Greg je bio vrlo aktivan učesnik strip života na frankobelgijskoj sceni pa je osim pisanja scenarija podučavao mlade strip autore. Među takvima je bio i talentovani Herman kome je Greg isprva davao „zadatke“ da crta pričice o raznim junacima od kojih će jedan – pustolov i kapetan broda Bernard Prins - ostati upamćen. Greg, koji je krajem 1960-tih bio urednik magazina „Tintin“, zaključuje da časopisu nedostaje vestern strip (interesovanje za vestern poraslo je zahvaljući pojavi „špageti vesterna“); veliki hendikep za realistički vestern strip (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) bila su dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (za koga su mnogi smatrali da je finalni vestern). Ipak, Greg i Herman su započeli rad na novom stripu pa se decembra 1969.g. u „Tintinu“ pojavila premijerna epizoda na 8 strana. u njoj znatiželjnici upoznaju mladog kauboja koji sebe zove Red Dast i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, kojoj Rad Dast, uprkos zdravom razumu, nudi svoje usluge (što podrazumeva i sukob sa drugim revolverašima i raskrinkavanje moćnog čoveka). Dastova snaga i snalažljivost okreću dešavanja u dobrom smeru, na ranču se okuplja mala ali odabrana ekipa koja će se nositi sa „lošim momcima“, nezadovoljnim Indijancima, besnim graditeljima pruge i bezočnom porodicom ubica...

Drugi tom nastavlja pionirsku epopeju: u „Crvenom nebu nad Laramijem“ Red Dast uporno prati krvavi trag Rasa Dobsa, „Vuka iz Vajominga“, poslednjeg od zloglasne braće, sve do konačnog obračuna u pobočnoj uličici zatrpanoj otpadom. U narednoj epizodi „Pakao u Grinstonu“ Reda uslovno puštaju sa robije (na koju je osuđen zbog ubistva Rasa Dobsa) i on se vraća u ranč „Tri šestice“ nameran da, uprkos obesnih provokacija, izbegava nevolje ali – dolazak bande koja preti čitavom gradiću prisiljava ga da promeni odluku i priključi se malobrojnoj odbrani. „Pobuna u preriji“ opisuje kako je Red, sada već pomoćnik šerifa, uprkos svih nevolja (među koje se svakako ubraja i ulickani, ambiciozni novinar „Bostonskog dnevnika“ u potrazi za senzacijama), uspeva da osujeti pobunu Čejena.

            Stripovski „vestern ep“ Greg gradi iskusnom rukom prekaljenog majstora svog zanata; u prvoj epizodi on posebno insistira na pseudoistorijskim komentarima i mitološkom oreolu (bitno različitom od „stvarnosti“; tako Dobs gine u gaćama a Dast mu ne pruža šansu za časni dvoboj). Živopisni likovi stripa bliži su „antivesternu“ nego tradiciji ulickanih holivudskih vestern filmova koji su najviše zaslužni za belosvetsku medijsku slavu i popularnost Divljeg zapada. Čak i kada se kreće utabanim šablonskim stazama Greg uspeva da pronađe atraktivnu vizuru koja povećava zavodljivost priča. Sa svoje strane Herman prati i bitno nadograđuje Gregov predložak pošto je njegov grafizam sirovog i ružnog sazreo baš kao i filmska montaža prizora, kadrova i čitavih tabli. Stoga je Hermanova verzija „ružnog, prljavog i zlog“ Divljeg zapada upečatljivo samosvojna i kao takva se uverljivo i prepoznatljivo razlikuje od drugih manje ili više reprezentativnih vesterna svetske (američke i ostalih) i frankobelgijske strip škole. Serijal „Komanča“ je vremenom i sam postao kvalitativni i žanrovski reper za sve buduće strip stvaraoce i čitaoce.

            („Dnevnik“, 2020.)

CRVENOKOSI KAUBOJ NA PRLJAVOM, DIVLJEM ZAPADU - „Komanča“ Hermana i Grega; izdavač „Čarobna knjiga“ 2020.

Nakon što je uspešno stigla blizu kraja štampanja strip serijala „Džeremaja“ znamenitog Hermana Hupena (1938), agilna izdavačka kuća „Čarobna knjiga“ odlučila je da obraduje stripoljupce i započne objavljivanje „Komanče“, u tvrdom povezu i punom koloru sa po tri epizode u knjizi (u ovoj su „Red Dast“, „Ratnici beznađa“ i „Vukovi Vajominga“), serijala koji je Herman, kao mladi crtač radio po scenariju Mišela Regnijea poznatog kao Greg (1931-1999). Greg je bio vrlo aktivan učesnik strip života na frankobelgijskoj sceni pa je osim pisanja scenarija animirao i podučavao mlade strip autore. Među njima je bio i talentovani Herman kome je Greg isprva davao „zadatke“ da crta pričice o raznim junacima od kojih će bar jedan ostati upamćen - pustolovni kapetan broda Bernard Prins. Greg, koji je krajem 1960-tih bio urednik magazina „Tintin“, u neprestanoj potrazi za atraktivnim sadržajima, zaključio je da časopisu nedostaje vestern strip (u to vreme je interesovanje za vestern poraslo zahvaljući pojavi „špageti vesterna“); veliki hendikep za realistički vestern strip bila su dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (za koga su mnogi smatrali da je konačni, nenadmašni vestern). Ipak, Greg i Herman nisu se obeshrabrili i započeli su rad na novom stripu a decembra 1969.g. u „Tintinu“ se pojavila premijerna priča-epizoda na 8 strana. Na prvoj tabli upoznajemo mladog kauboja koji usred puste ravnice zaustavlja diližansu jer je ostao bez konja. Dogovor debelog kočijaša i kauboja iznerviraće jedinog putnika, Vali Honda, pistolerosa na lošem glasu koji poteže oružje... U nastavku, „stoper“ koji sebe zove Red Dast, iz pistolerosove zaostavštine saznaje da je ovaj bio angažovan da eliminiše Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols pa joj, uprkos zdravom razumu, ponudi svoje usluge (koje podrazumevaju i sukob sa drugim revolverašima i raskrinkavanje moćnog čoveka koji stoji iza čitave zavere). Rančerski poslovi ne idu baš najbolje ali Dastova snaga i snalažljivost polako okreće dešavanja u dobrom smeru. Vremenom se na ranču okuplja mala ali odabrana ekipa koja će se nositi sa lošim bogatašima i još gorim agentima za Indijanska pitanja odnosno sa nezadovoljnim Indijancima, besnim graditeljima pruge i bezočnom porodicom bandita... Posle prvog albuma „Red Dast“, koji je nastao sabiranjem kratkih epizoda od 8 strana (izuzetno pogodnih za objavljivanje u strip časopisima), sledeće priče više nisu deljene na poglavlja već teku u kontinuitetu.

            Iskusnom rukom oprobanog majstora Greg gradi ovaj „vestern ep“ (što potencira pseudoistorijskim komentarima) u kome uloge imaju živopisni likovi bliži „prljavom vesternu“ nego iskustvu ulickanih posleratnih holivudskih vestern filmova. Čak i kada se kreće utabanim šablonskim stazama Greg nalazi atraktivnu vizuru koja povećava zavodljivost priča. Sa svoje strane Herman se trudi da prati Gregov predložak pa je u segmentima prvog albuma vidljivo kako crtež „sazreva“, postaje dinamičniji i puniji (naročito u razvoju izražajnosti lica Reda Dasta i Komanče - njihova upadljivo glatka i pomalo prazna lica brzo dobijaju unutrašnju dubinu). Već u drugom i trećem albumu Herman suvereno vlada svojom crtačkom veštinom kao i filmskom montažim prizora, kadrova i čitavih tabli. Njegova verzija „ružnog, prljavog i zlog“ Divljeg zapada samosvojna je u svojoj uverljivosti i prepoznatljivo se razlikuje od ostalih reprezentativnih vesterna frankobelgijske strip škole.

            „Komanča“ je na ovim prostorima objavljivana u mnoštvu izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Objavljivanje integralnog serijala prilika je da se stare i nove generacije čitalaca uvere u valjanost ovog antologijskog serijala kome proteklo vreme (pola veka!) nije umanjilo ni svežinu ni atraktivnost.

            („Dnevnik“, 2020.)