List „Dečje novine“ iz Gornjeg
Milanovca deo je odrastanja nekoliko generacija školaraca u Srbiji.
U njemu su štampani tekstovi o istoriji, biologiji, geografiji i društvu koji
su bili od pomoći u učenju a deo sadržaja svakog broja, na radost malih
čitalaca, bili su i stripovi; priče u slikama, bile su neodoljivo
privlačne, gotovo magične. Istorija „Dečjih novina“ započela je
entuzijazmom učenika osnovne škole „Takovski partizanski bataljon“,
nastavnika Srećka Jovanovića i Aleksandra Lazarevića uz podršku
direktora škole V. Veljića i opštinskog rukovodstva; rezultat
zajedničkog rada bio je list za učenike osnovnih škola „Dečja politika“,
objavljen 12.1.1957.g. Mesec dana kasnije pojavio se drugi broj pod nazivom „Dečje
novine“ (zbog protivljenja prvobitnom nazivu od strane lista „Politika“).
List se prodavao pretplatom u školama a izlazio tokom školske godine i, naišavši
na lep prijem kod školaraca, ’ubrzao’ je ritam izlaženja (na 15 dana pa
sedmično). Konačno, 1962.g. formira se NIP „Dečje novine“ kao izdavač ovog
lista.
Stripove
je u prva tri godišta „Dečjih novina“ crtao samouki Desimir Žižović
Buin (1920-1996); na ilustracije i kaiševe sa veselim doživljajima đaka
prvaka nastavili su se stripovi po motivima iz narodnih pesma i
istorije. U 23. broju „Dečjih novina“ pojavila su se dva kaiša stripa
„Nikad robom“ koji prati doživljaje malih partizana Mirka i Slavka
i koji će izrasti u serijal sa, za dve decenije izlaženja, oko 600 epizoda!
Pored neumornog Buina koji je paralelno radio na čak četiri stripa,
„Dečjim novinama“ i njihovom izdanju „Nasmejane novine“,
priključuju se i drugi stvaraoci. Od školske 1959/60 osamnaestogodišnji Miodrag
Đurđić (1941-1998) crta naučnofantastične, istorijske i humorističke
stripove. Naredne godine pojavljuju se stripovi Lea Korolca
(1936) i Tome Kurte (1933-1991). Poznati karikaturista Aleksandar
Klas (1928-2002) je od 1959.g. crtao ilustracije i karikature odnosno
naslovnice „Dečjih novina“ a od 1962. objavljuje i stripove: „Na
mirisnoj livadi“, „Začarana šuma“, „Vitez na ovnu“, „Čudo u Gruži“. Iste
1962.g, u kojoj je list sa crno-bele prešao na četvorobojnu štampu, Brana
Nikolić (1936) objavljuje stripove „Mija Siledžija“, „Fudbalko“, „Otmica
centarfora“... Još jedan velikan, Nikola Mitrović Kokan (1933-1997) započinje
saradnju sa „Dečjim novinama“ stripom „Buk i Vuk“ (scenario Srećko
Jovanović) i „Pecin brat Pijuko“ (koji je preuzeo od Buina).
Školske 1963/64 stripove su objavljivali i Slobodan Milić (1938-2000)
kao Sem Myll, po scenariju Pavla Kićevca-Pol Kitz (1930) odnosno Radoslav
Rade Ivanović (1933-2011) i Jovan Stojanović (1936-2025, kao John
Radley). Maja 1963.g. objavljena je prva samostalna sveska stripa „Nikad
robom“ koji će u 203 broja donositi domaće stripove iz prošlosti
jugoslovenskih naroda (od broja 204 štampaju se samo doživljaji Mirka i
Slavka). Naredne 1964.g. prestaju sa izlaženjem „Nasmejane novine“ a
1965. godine kreću nova strip izdanja „Biblioteka Lale“, Revija za
strip i zabavu „Zenit“ odnosno od 1966.g. list „Miki“. Ova tri
izdanja su se prodavala na trafikama i donosila stripove stranih autora.
Sa 1964.g. završava se početna faza u razvoju stripa u „Dečjim novinama“;
izdanja „Lale“, „Zenit“ i „Miki“ čine fazu uspona (1964-1969);
treća faza (1969-1975) je faza ’traženja identiteta’, pojave izdanja kratkog trajanja,
borbe sa famoznim ’zakonom o šundu’; četvrta faza (1975-1987) poklapa se sa pokretanjem
„Eks almanaha“ i izdanjima proizašlim iz njega koja prate tokove svetskog
stripa.
Posle
stručnog teksta Borisava Čelikovića, na gotovo 150 strana knjige „Od
Buina do Marvela i Diznija“ reprintovani
su stripovi koji su, do sada, bili poznati samo retkim znalcima i
kolekcionarima. Stripovi su dokaz stasavanja strip autora.
Znatiželjni čitalac zapaziće kako je Buinov crtež, od ne preterano
veštog i prepunjenog detaljima, vrlo brzo pročišćen u humornim serijalima „Pecin
brat Pijuko“ i „Mali Vlada i rođak iz grada„. „Zimska bajka“ Klasa i
Erića (iz 1962-1963) i danas je pregledna i zabavna. Svojevrsni kuriozum
je da su stripovi bili različitih žanrova - gusarski „Blago vražjeg
otoka“ Johna Radleya, krimić „Dik Dab i mali“ R. Ivanovića i,
posebno, naučnofantastični „Mali Niki“ Đurđića i Jovanovića, „Razred
profesora Oma“ Mylla i Kitza, „Junaci svemira na crvenoj planeti“ Radeta
Ivanovića. I zanatski elementi su napredovali: od crteža ispod kojih je
tekst do dijaloških balona, od klasičnih strip kaiševa se, zbog promene
formata novine i kolora, stiglo do strip tabli dinamične montaže sa
kvadratima različitih veličina.
Rečju,
monografija „Od Buina do Marvela i Diznija - Strip u Dečjim novinama, knjiga
prva, Počeci (1957-1964)“ Borisava Čelikovića izuzetno je vredno delo koje
dostojno otkriva i osvetljava bitan a zaboravljeni deo ovdašnje posleratne
istorije 9. umetnosti.
(„Dnevnik“,
2026.)
