Ako bismo pokušali da na nivou parole opišemo stanje stripa na ovdašnjim
prostorima u 2001. godini onda nam se najpogodnijom čini rečenica koja se još
ponegde može pročitati na zidovima a glasi „ŠIRI
SE!“. Šta ona znači u drugim oblastima javnog života vrlo je diskutabilno
ali na polju stripa stanje je upravo takvo: priča u slikama je sve više. Zarad
potkrepljivanja ove tvrdnje barem nekim činjenicama posegnućemo za ne baš
opravdanom podelom stripa na alternativni i glavnotokovski, svesni da se time
ogrešujemo kako prema izdanjima koja objavljuju obe uslovne „vrste“ stripa tako
i prema samim strip autorima jer je ono čime se svi bave i dalje na klimavim
finansijskim nogama pa su, dakle, svi alternativnici i andergraunderi.
ALTERNATIVNI STRIP
Poluilegalni,
samofinansirajući i u bratstvo sakupljeni autori i njihovi čitaoci bili su u
protekloj deceniji najotporniji segment ne samo stripa nego i istinski izvorne
kulture na ovim prostorima, bez obzira na sav šareniš ideja, poetika, ovako ili
onako realizovnaih projekata, nesumnjivih kvaliteta ali i pukih iživljavanja
sopstvenih talenata ili sumnjivih ambicija. U svakom slučaju, alternativci su
terali po svom, objavljujući svoje fanzine ali i „regularna“ izdanja ako bi
neko pokazao volju da ih finansira.
Među fanzinima
izdvajuju se oni Saše Mihajlovića,
Aleksandra Botića, Letača, Wostoka, Miroslava Lazendića, koji potvrđuju
umetničke samosvojnosti svojih autora/izdavača. Naravno, problem fanzina ostaje
njihov minimalni tiraž i, u vezi sa tim, distribucija ograničenog obima i
dometa. Stoga su „legalna“ izdanja važna jer i široj publici predočavaju šta se
to dešava u podzemlju.
Sledeća izdanja su
obeležila 2001. godinu:
„Striper“ sa čak 3 broja
dovoljna da zagolicaju znatiželju čitalca,
„Grafička zavera“ br. 4,
potpuno u koloru na radost sladokusaca,
„Lavirint“ br. 4 koji je
uskrsnuo posle 3 godine čekanja!
„Placebo“ koji spada u
magazine i za mejnstrim i andergraund strip, „izbacio“ je dva vrlo dobra
broja,
„Kuhinja“ fanzin strip
škole A. Zografa,
„Šlic“ dva broja i
nekoliko fanzina mladih autora okupljenih oko beogradskog SKC-a,
„Bolidvudska trilogija“
sve epizode stripa nastalog na vršačkim strip susretima
u izvođenju prve lige domaćih strip
alternativaca,
„Stripburek, strip iz drugačije
Evrope“ drugi projekat ljubljanskog „Stripburgera“ u kome ovdašnji autori zauzimaju značajno mesto,
„Zloba & Zlobica“ i „Novi
superheroji“ Mladena Oljače,
parodija na naše (ne)prilike i
naravi.
Naravno, zbog
nedovoljne organizovanosti alternativne scene neka izdanja jednostavno nisu
dostupna čak ni upornijim tragaocima.
GLAVNOTOKOVSKI STRIP
Ovaj segment strip
scene, dugo u pasivi, polako se pokreće i sve je prisutniji. Za to su zaslužni:
„Bumerang“ magazin koji
je zastao posle 3. broja ali se novi brojevi iščekuju,
„Bager“ orijentisan na
satirični strip, takođe zastao kod 10. broja,
„Strip Press“ najavljuje
svoje češće prisustvo a izdavač je i strip albuma „Max Debris“ po scenariju Đ. Milosavljevića i Marka Stojanovića koji je nacrtao Tony Radev,
„Bič Božji“ po scenariju Valeri Menžena majstorksi nacrtao Aleksa Gajić, objavila francuska kula „Solej“; album je bio hit na strip gfestivalu u Angulemu,
kod nas ga je objavio „Politikin zabavnik“ u 4 nastavka,
„Točak“ po priči Gorana Skrobonje nacrtao D. Kovačević i osvojio nagradu francuske kuće „Glenat“; album se dobro prodaje u Francuskoj a upravo ga je
objavio i naš „Marketprint“,
„Badi kukavica i druge priče“ Željka Paheka sadrži 5 SF priča o robotima u prepoznatljivom Pahekovom maniru: kolorni album objavio je beogradski „System
comics“,
„Tehnotise“ A. Gajića i Grkinića, kolorni album
omladinskog SF stripa takođe u tehnički sjajnom izdanju „System comics“-a,
„La Bĕte Noire“ Darka Macana i Milana Jovanovića, prva
od 5 epizoda zanimljivog, pomalo ezoterijskog stripa u izdanju edicije „Drugi pogled“ Z. Milenkovića.
Pomenimo i zanimljiv
projekat stripova o vampiru Luki Vraniću
koje rade različiti crtači, pod generalnim vođstvom Marka i Miloša Stojanovića a koji egzistira na Internetu.
Zajednički se stvara i „Frankenštajn“
na stranicama „Glasa javnosti“.
Neizostavni deo strip
scene su i „Strip vesti“ koje kao
elektronski časopis stvara Zlatko
Milenković, svakog petka šaljući ih na e-mail adrese zainteresovanih (ovaj
obimni posao ne sprečava ga da stvara i sopstvene stripove).
SVETSKI STRIP U JUGOSLAVIJI
Situacija na ovom polju
takođe se menja, piratskih izdanja je sve manje a legalnih sve više. Ukoliko to
finansije čitalaca dozvole svakako će se pojaviti potreba za novim izdanjima
jer interes postoji.
U 2001.g. najagilniji
na ovom polju bio je „Marketprint“, kao izdavač „Stripoteke“ (13 brojeva; pokušaj da
revija izlazi dvonedeljno nije uspeo zbog slabije prodaje jer kupci jednostavno
nemaju dovoljno para za strip) te brojnih albuma sa već klasičnim serijalima („Komanča“, „Bernard Prins“, „Kosmički
putnici“, „Astor Blistok“) i novijih („Ratnici
sa Akbara“, „Petar Pan“) te najnovijih kakav je 12. album Hermanovog „Boa-Mori“ koji se kod nas
pojavio u isto vreme kad i u svetu, u identičnoj opremi.
Septembra 2001. na naše
tržište vratili su se junaci Serđa
Bonelija: Marti Misterija, Dilan Dog, Mr. No i Zagor, u izdanju „Edicija
Vannini“.
„Politikin zabavnik“ iz
petka u petak donosi zanimljive stripove, često iz novije francuske produkcije
što je još jedan prozor u svet (u kriznim godinama „Zabavnik“ je bio i jedini prozor) mada je kvlaitet štampe nekoliko
meseci bio očajan.
„Danas“, dnevni list,
čitave godine je radnim danom objavljivao kaiševe Šulcovih „Peanuts“-a što je prvo obimnijie predstavljanje ovog već
klasičnog novinskog humorističnog stripa, a uz „Politikine“ kaiševe Mikija i
Paje, raritetni pokušaj upada 9. umetnosti u „ozbiljne“ novine.
„Kalvin i Hobs“ Bila Votersona stigli su u obliku
albuma „Kalvinova osveta“ i tako
obradovali i decu i odrasle.
Beograđane je svojom
izložbom obradovao Enki Bilal a za
njim su, u potrazi za talentima, stigli ljudi iz kuće „Glenat“ očito verujući da ovi prostori kriju još tlaenata.
I konačno, kao knjigu
važnu za teorijsko sagledavanje stripa, pomenimo „Slatki strip“ Vase Pavkovića (izdavač
„Narodna knjiga“) u kome je sabran
tek deo tekstova pisanih u periodu od dve decenije što je za ovdašnje
(ne)prilike zaista poduhvat vredan pažnje i poštovanja.
2001. godine u večnost
stripa svojim poslednjim crtežima preselili su se Lazar Stanojević, tvorac „Svemirona“,
Denisov tata Henk Kečam i Moris, kreator Taličnog Toma.
(2002)