PATAGONIJA No 4, oktobar '95 O ALTERNATIVI

O ALTERNATIVI

Kao i sve pojave koje u sebi sadrže mnoštvo raznovrsnih elemenata i alternativni strip se najlakše može odrediti negativnom definicijom odnosno onim što nije. Po takvoj definiciji alternativni strip bi bio sve ono što nije komercijalni strip. Ovo je najjednostavnija ali i najneodređenija pa stoga i netačna tvrdnja. Ipak, ona egzistira u razgovorima na temu stripa bez obzira na svoju pogodbenost. Tako se stripu čini medveđa usluga: kad se već (vrlo teško) pristane na bilo kakvo razmatranje stripa kao umetnosti (a ne kič-šund otpada) analitičnost se zamenjuje uopštavanjem koje nosi pečat prilike/potrebe za koju se čini. Komercijalni (ili je ipak bolja odrednica klasični; komercijalno je ekonomska a ne generična odrednica) i alternativni strip isuvuše su složeni i međusobno prepleteni da bi se olako i striktno ubacili u strogo odeljene fijoke.

            Klasični strip je u vreme svog nastanka svakako bio alternativna pojava spram dotadašnjeg tekstualnog i vizuelnog izražavanja. Spoj ova dva elementa u stripu rezultirao je specifičnim amalgamom za koga važe posebni zakoni. Pored komičnog, na gegu zasnovanog i zadovoljnog stripa, pojaviće se, u prvim danima stripa, i apsurdističko-apstraktna „Maca Šiza“ i fantazmagorični „Mali Nemo“. Danas su ovo klasična dela 9. umetnosti ali novotarije koje su doneli u vreme svoje pojave nesporne su kao i njihov uticaj na dalji razvoj stripa. I ostali strip podžanrovi (avanturisitčki, istorijski, vestern...) imali su svoje inovatore. Popularnost i komercijalna isplativost potisli su ipak autore voljne da istražuju granice medija. Masovna proizvodnja traži isto takvu prodaju i potrošnju i ne trpi robu koja ove imperative ne ispunjava. Mogućnosti eksperimenta u takvom sistemu minimalne su. Granice sindikalnog stripa stvorene zarad unifikacije ponude vrlo su krte i svode se na brušenje grafizma, manirizam (Hagarda, Kanifa i sličnih) kojim se odstupa od realističnog crteža, te lake subverzije u priči (starenje junaka kod Princa Valijanta, odnosno moralne kontraverze koje će kulminirati u prihvatanju antijunaka priče). Vrhunac manufakture u stripu su Marvel i DC produkcije koje razbijaju stvaranje stripa na faze rada (od smišljanja priče, dijaloga, skica, crtanja junaka, pozadina, tuširanja, bojenja i upisivanja teksta) koje izvršavaju posebni, zamenjivi radnici a ne stvaraoci, a sve zarad redovnog izlaska svezaka sa novim i novim epizodama. Otpor ovakvom obezljuđenju, obezdušenju stripa je Evropski autorski strip, mada i u Evropi srećemo blage verzije američkog sistema (italijanska Boneli Milano produkcija, pokušaji novosadskog Dnevnika, Forum-Marketprint Novi Sad/. S druge strane ne treba smetnuti sa uma Marvelovo razbijanje ustaljenog izgleda table koje će moderni strip oberučke prihvatiti i koristiti.

            Andergraund erupcija 1970-tih vraća na scenu alternativni strip. Pridružiće joj se pop-artovsko igranje strip formom (Vorhol, Lihtenštajn) i subverzivni elementi u „klasičarskom“ taboru (npr. Mebijus već u „Hermetičkoj garaži“, Prat i dr.). Mutacija andergraunda išla je u pravcu ostajanja u istom tematskom krugu koja je garantovala prodaju određenoj publici (što je rezultiralo istrošenošću tema i vrednosnom jalovošću) odnosno daljeg razvoja u nepoznato, put novih horizonata grafičko literarne forme. Istovremeno, klasičarski stip je preuzimao i preuzima sve što može da upotrebi, pa se samim tim menja, polako i postepeno, evolucijski, ali svakako definitivno.

Današnja strip alternativa koristi sva iskustva prethodnika iz oba tabora, kao i celokupnu kulturnu zaostavštinu i savremenost. Njena naklonost prema junacima koji se nastavljaju poznata je, ali ne i ultimativna. Parafraziranje ranije ispričanih priča, varijacije na iste teme, citati, autorska samosvest i distanca, insistiranje na bizarnom i šokantnom ali i prefinjenom, davanje prednosti grču inspiracije nad temeljnim, dugogodišnjim radom, mnoštvo grafičkih modela i antimodela, približavanje vizuelnim medijima, patchwork - sve to egzistira u krilu alternative u rasponu od bliskog susreta sa klasikom do odbacivanja olovke i crtanja preko kompjuterske tastature. Mogućnosti su nebrojane i nesagledive. Alternativni strip je još jedan umetnički krik u haosu kraja veka. Briljantan, konfuzan, nedorečen, neodoljiv. Skeptik bi lako zaključio, da je jedina konstanta ovog strip opredeljenja ne više ni tabla ili uokvireni crtež na njoj, već samo papir na kome se delo-slika umnožava. Možda to i nije pogrešan utisak ali je reč ipak samo o formi dovoljnoj da zadrži oblik, kostur stripa, a da ne uguši njegov narastajući duh.

Patagonija se trudi da taj duh oseti i predstavi ga poklonicima.

P.S.

            20.08.1995. umro je Hugo Prat. Stvarao je magijske krugove utopljene u stilizovani crtež, ponekad sveden na čisti odnos belih i crnih površi. Njegov junak, Korto Malteze, ostaje poslednji romantični pustolov XX veka, čije su avanture esencije tajne i oduševljenja potragom za njenim otkrovejem.

            Patagonija upućuje poslenji naklon poštovanja i zahvalnosti Velikom Majstoru.

1995.

UVODNIK ZA „PATAGONIJU“ BROJ 3

Na mapi duhovnog stvaralaštva koje se (poprilično) poklapa sa granicama države u kojoj živimo „Patagonija“ pokušava da otvori nove horizonte i postore za jedan poseban način razmišljanja i izražavanja u pričama u slikama, način koji teoretičari svrstavaju pod odrednice „andergraund“ i „alternativni“ strip.

            Osnovi principi takvog stripa dobrano su poznati u inostranstvu dok je kod nas čitav koncept još uvek na početku. No, to što mi počinjemo da radimo nešto što tamo daleko više nije čak ni novina nije razlog za osećaj inferiornosti. Naprotiv.

            Radovi domaćih autora nisu se sveli na kopiranje tuđih radova već su stvorili i stvaraju jedan sasvim novi, specifični strip duboko uronjen u ovdašnje vreme, mesto i iskustvo.

            Da je to zaista tako dokaz su i stripovi iz „Patagonije“ koji su prihvaćeni u bližem i daljem svetu koji sigurno ne bi bio zainteresovan za puku krađu sopstvenih dela.

            Dokaz da se pojavljuje nešto novo i vredno je, u krajnjem slučaju, i ovaj treći broj „Patagonije“ u kome ravnopravno, rame uz rame, stoje stripovi naših i stranih stvaralaca, po mnogo čemu vrlo bliski no i jasno različiti.

            Ali, još uvek smo na početku. Trebaće još mnogo rada, strpljenja da se na dobrim temeljima izgradi visoka kuća ovog vida 9. umetnosti Osnovne ideje andergraund/alternativnog stripa: nekonvencionalnost, eksperiment, odbijanje priznavanja bilo kakvih teorija, ideje su i „Patagonije“  Granice „Patagonija“ stripa su samo one koje autor sebi nametne. Svima njima/nama „Patagonija“ pruža ruku dobre volje.

            Prihvatite je.

(1994)

„PATAGONIJA“, DRUGI PUT Strip magazin „Patagonija“ broj 2, izdavač DOV, Vršac

„PATAGONIJA“, DRUGI PUT Strip magazin „Patagonija“ broj 2, izdavač DOV, Vršac

            Nakon izuzetnog uspeha strip magazina „Patagonija“ broj 1, koji je privukao značajnu pažnju javnosti i okarakterisan kao jedan od najvažnijih događaja na Jugosloveskoj strip sceni 1993.g., stigla je „Patagonija“ broj 2, u svakom pogledu sjajan nastavak prvog koraka.

            „Patagonija 1“  otvorila je široke prostore tzv alternativnog i andergraund stripa, tih u Jugoslaviji potpuno nepoznatih pravaca u devetoj umetnosti i dokazala da je, bez obzira na predrasude, u pitanju nadasve zanimljiv i vredan pogled na svet i strip kao medijum.

            „Patagonija 2“ definitivno, kako svojom pojavom (jer su šanse da se ne pojavi bile ogromne) tako i izborom i kvalitetom ponuđenih radova potvrđuje opravdanost svog postojanja odnosno potvrđuje snagu i vitalnost Vršačkog strip pokreta koji stoji iza projekta „Patagonije“.

            Na 64 strane „Patagonije 2“ rasprostrli su se svetovi i ideje u rasponu od antologijske priče Aleksandra Zografa „U vreme građanskog rata u Jugoslaviji“, koje je 1992. uvrštena u antologiju andergraund stripa objavljenu u Kanadi, te mračnih fantazija i snova istog autora, preko Wostokovog sveta marioneta koje u mračnim hodnicima otkrivaju svoja lica (u priči „Prorezi na krinki“), psihodeličnog sveta u kome jedan mačak barata bazukom (u stripu Wostoka i Grabowskog „Zid za Aarona“), te zdravog izrugivanja društvenom teroru (Ingrid/Odin u „Iskušenju svetog Antonija“), do crnog humora Mučibabića (u njegovom stripu majmun odbija da postane čovek), radova Ratosa, Rigensteina, Ljubanovića i muško-šovinističke provokacije Redže.

            Ekskluzivci „Patagonije 2“ su dva kanadska autora, Julie Doucet i Eric Theriault, čiji stripovi nas uveravaju da, bez obzira na daljine, osećaj usamljenosti u svom životu svuda postoji.

            Poseban biser „Patagonije“ je i mala Lola, najmlađi strip autor na svetu sa samo 3 godine, koja nam svojim crtežima i rečima vraća duh detinje nevinosti.

            „Patagonija 2“ je, rečju, skup sjajnih stripova. Neki se mogu veoma lako svrstati pod odrednicu „andergraund“ strip dok su drugi na putu eksperimenta i traženja sopstvenog izraza. Zbog toga se čini da bi bilo kakva stroga klasifikacija ovog projekta samo štetila njegovoj širini.

I, na kraju, uz sve čestitke autorima, pomenimo i zasluge sponzora ovog izdanja, Ninoslava Jovanovića, koji se odvažio da uloži novac u kulturu. Na koricama „Patagonije 2“ može se pročitati, sem oznake „Made in Yugoslavia“ i naznaka „Vršačka inicijativa“. Nadajmo se da će ovaj vršački spoj umetnika i privrednika nastaviti da nas raduje projektima čiji značaj i odjeci prevazilaze lokalne okvire.

(1994)

CRNO-BELA SNAGA „Patagonija strip“ broj 2, izdavač DOV, Vršac, februar 1994.

            Nakon prošloletnje pojave „Patagonije 1“, čija je medijska prezentacija bila višestruko obrnuto srazmerna tiražu broja (od samo 51 primerak), ali u skladu sa značajem izdanja, 14.02.1994.g. pojavio se drugi broj ovog čak dvostruko prvog strip projekta, tj. prvog koji je u SRJ prevashodno bavi andergraund i/ili alternativnim stripom i prvog izdanja tog profila koje je – štampano! (dosadašnji pokušaji, uključujući i „Patagoniju 1“ bili su fotokopirani). Vršački strip pokret, koji stoji iza „Patagonije“, dokazao je svoju izdavačku vitalnost i predstavio nove radove mladih autora čiji se pogled na strip najopštije može definisati kao drugačiji od klasičnog.

            Započinjući predstavljanje „Patagonije 2“ treba, pre svih, pomenuti dva mlada umetnika iz Kanade (pojava stranih stripova – ovi su štampani uz pismena odobrenja autora – još je jedna i ta kako značajana prvina u „Patagoniji 2“): Julia Doucet ispričaće nam jedan dan svog sumornog života a Eric Theriault svoj lucidni san (ili moru) o Indijancima čiji je svet pokrio beton Montreala.

            Wostok nam predstavlja svoju verziju priče J. Lorrine-a „Prorezi na krinki“. U pitanju je jedan od najboljih Wostokovih radova iz njegove serije u kojoj glavnu ulogu imaju košmarni spletovi mraka i senki, maski i marioneta.

            Aleksandar Zograf, alias Saša Rakezić, zastupljen je sa nekoliko radova. Tu je već antologijski strip „U vreme građanskog rata u Jugoslaviji“, storija koja se prvo pojavila u tzv „samoizdatu“ a zatim , kroz mrežu alternativnog svetskog izdavaštva, objavljena u Americi, Francuskoj i u kanadskoj antologiji andergraund stripa izdavača „Mangajin Books“. Zograf potpisuje i 3 strip table mračnog apsurda rađene po preznim delima Remizova i Grobarova, te jedan stripovani san nastao kao rezultat Zografovog eksperimentisanja sa hipnagogičkim snovima.

            „Zid za Aarona“, delo scenariste Wostoka i drtača Grabowskog, specifičan je spoj stilizovanog crteža i halucinantne priče koji balansira između dubokih podsvesnih značenje, s jedne, i karikaturalnog izraz, s druge strane.

            „Patagonija 2“ sadrži i tablu stripa verovatno najmlađeg autora na svetu – trogodišnje Lole. „Ko je moj čaj popijo?“ je povratak one tako nam potrebne detinje začuđenosti.

            Strip „Roditelji, pripazite na svoju decu šta rade“ B. Redžića Redže je još jedan susret sa gorkim humorom ovog autora koji ne prestaje da provocira i zabavlja svojim muškim šovinizmom. A provokacija je duša andergraund stripa, zar ne?

            Ingrid i Odin smislili su pričicu „Iskušenja svetog Antonija“ koja odiše svežinom zdravog podsmevanja institucijama i šablonima koji guše različitog pojedinca.

            Od kratkih stripova pomenimo crnohumorne table Ratosa, Nandora Lj, Rigensteina i Mučibabićev negativan odgovor na evolucionu ponudu naslovljen sa „Neću, c“.

            Posle 64 strane „Patagonija 2“ zatvara se kao skup svetova, raznorodnih ali jedinstvenih u nameri da ne ostanu u okviru klasične definicije stripa. U crno-belim hodnicima „Patagonije 2“ odjekuju iskušavanja granica medija značenja i smisla reči i crteža, predrasuda i učenosti. Da li je za ovakve radove odgovarajuća odrednica „alternativni“ ili „andergraund“ ili „art“ strip (ili neka druga ili sve zajedno) sasvim je, čini se, nebitno. Važan je rezultat. A to su lepota i snaga dela.

(„Košava“ br. 14,1994)

STRIP BEZ GRANICA – Uspesi vršačkog i jugoslovenskog stripa u inostranstvu 1994

U leto 1992.g. u Domu omladine Vršac javnosti su predstavljeni stripovi mladog sugrađanina skrivenog iza pseudonima Wostok. Ova nesvakidašnja izložba je događaj od koga se beleže aktivnosti neformalne grupe strip autora ovog grada (koje je ta izložba ujedinila). Iste jeseni objavljen je, u izdanju DOV-a, strip album Wostoka, otvorena njegova izložba, magazin „Košava“ predstavio je tri vršačka strip autora. Iako su stilska opredeljenja grupe različita: od mračne stilizacije apsurda Wostoka i scenariste N. Devolca, preko klasične andergraund ikonografije Genevre do art alternative Grabovskog i scenariste Budimira Babića i postmodernističkih citata Mučibabića, zajedničko im je odstupanje njihovih radova od „standardnog“ stripa što ih svrstava u opoziciju tekućoj (jedva postojećoj) strip produkciji.

            Sledeći poduhvat ove grupe bilo je izdvanje strip magazina „Patagonija“ (opet u izdanju DOV-a i organizaciji B. Babića) koji je predstavljen i u „velikim“ medijima i privukao znatnu pažnju što je za posledicu imalo otvaranje novog kruga udruživanja idejno srodnih strip autora, ovog puta na nivou čitave Jugoslavije. Nedugo posle „Patagonije“, u jesen 1993.g. Wostok je samostalno pokrenuo andergraund fanzin „Krpelj – podzemni žurnal“ koji je, iako fotokopiran u 10 primeraka, već uhodanim kanalima komunikacija poklonika obišao čitavu zemlju i vrbovao nove saradnike a među njima i najmlađeg strip autora na svetu – vrščanku Lolu, koja je tada imala tek nešto više od tri godine!

 

           „Patagonija 2“ pojavila se u proleće 1994.g. i sadržavala je osim andergraund, art i alternativnih stripova domaćih snaga i dva stripa iz Kanade, specijalno poslata za objavljivanje u ovom magazinu! Ovim brojem „Patagonija“ je definitivno zausela svoje mesto u domaćoj izdavačkoj produkciji koja beleži još neke projekte vezane za andergraund strip: „Gradina Trip“, i zbornik eseja „Tragovi u plavoj ilovači“ koje je priredio B. Miltojević, pojedine priloge u magazinu „Tron“. „Krpelj“ je u međuvremenu stigao do 11. broja. Lola i Wostok uzeli su učešće i u projektu „AUT- zidni strip magazin“.

            Sva ova aktivnost, zahvaljujući pominjanoj mreži istomišljenika, uspela da pređe embargo-granice i predstavi se stranoj publici. Dva najsvežija primera su iz Slovenije i Holandije.

            Uprkos zaobilaznim putevima u Vršac je stigla vest o strip izložbi koju organizuje „Stripburger“ i na kojoj su među 33 autora vrščani Wostok i Lola ali i pančevac Zograf i beograđanin Redža (obojica takođe stalni saradnici vršačkih strip izdanja „Patagonija“ i „Krpelj“). Izložba će tokom celog leta obilaziti sva veća mesta u Sloveniji.

            Druga vest kaže da je fanzin „Vera Kraut“ u broju 14 od 7. jula 1994.g. objavio pozitivne recentije „Krpelja“ br. 11 (koji je u celosti ispunjen radovima male Lole) i „Patagonije 2“. Kako je koncepcija „Vere Kraut“ da prati događanja na evropskim i američkim prostorima na strani gde su recenzije naših izdanja našli su se i tekstovi o knjigama i kasetama iz USA i Engleske. Na kraju rubrike objavljene su adrese izdavača publikacija koje se mogu nabaviti i preko redakcije fantzina!

            Zaključak povodom svega iznesenog samo je jedan: Strip kultura nema granica.

(„Vreme“, 1994)

1992: KEC DRUGI PUT MEĐU VRŠČANIMA / LETNJE PREDSTAVLJANJE CRNO BELOG SVETA

1992: KEC DRUGI PUT MEĐU VRŠČANIMA

            Pisanje o pojavi kakva je Kulturno Eksperimentalni Centar krije u sebi zamku pridikovanja ili barem kukanja na temu – misija zvana „Uterivanje umetnosti u široke narodne mase“.

            No, kako pomenuta pojava tj. KEC nikad nije previše bolovala od pitanja svoje pozitivne društvene uloge (jer niko je nije dotirao već – čak šta više – više su voleli da joj odmažu), osnovni problem (njen) nije bio: kako opstati? Naprotiv.

            Polovinom 1980-tih, zahvaljujući entuzijazmu nekolicine mladih, u podrumu Mesne zajednice u Ljubljanskoj ulici više-manje redovno dešavale su se izložbe i predstave/hepeninzi. Andergraund opredeljenje organizatora imalo je za rezultat ravnopravno tretiranje svoh kreativnih aktivnosti, bez obzira da li su one (aktivnosti) i od establišmenta priznate kao „vrednost“. Svako ko bi se pojavio na bini bio je garant svog kvaliteta, nije se mogao kriti iza nekih i nekakvih titula. Princip je bio: Izbori se za pažnju publike! Pa, ko-voli-nek-izvoli.

            A publikum se vremenom sveo sa šarene grupe (ne)zainteresovanih i zalutalih na jezgro ljudi koji su znali šta se u KEC-u dešava i upravo zbog toga i dolazili. Otuda je čest slučaj bio dijalog izvođača i auditorijuma, dvosmerna komunikacija na obostrano zadovoljstvo.

            Tako je KEC trajao a onda se, na žalost, ugasio i ni jedno događanje nije ni pokušalo da ga nasledi.

            19.11.1992.g. KEC je, uprkos svemu, kako videsmo na plakatu, ustao iz groba. Opet sa namerom da mladima ponudi klupski prostor u kome će se dešavati nešto drugačije od standardnih decibela i piva posle vesti sa ratišta. Nova doza alternativne kulture za neku novu generaciju. Trebaće, naravno, opet vremena da se stvori kvalitetan program i profilira zainteresovana i konstruktivna publika. Bude li toga – razultat neće izostati. A on je: malo više kulture među nama.

            Pa, nek je sa srećom!

(1992)

LETNJE PREDSTAVLJANJE CRNO BELOG SVETA – „Patagonia Dream“ izložba stripa u Domu omladine Vršac

            Kao uvod u Letnje igrarije ’93, već dobro poznati kulturno-umetnički program u organizaciji DOV-a, otvorena je 05.07.1993. izložba stripa pod naslovom „Patagonija Dream“, čime se, čini se, počinje uspostavljati tradicija ovakvog izlaganja obzirom da je i prošle godine, u istom prostoru, održana izložba stripova autora Wostok-a.

            U odnosu na tu, prvu, izložbu „Patagonija Dream“ koncipirana je i izvedena mnogo ambicioznije. Naime, ovog puta predstavljeni su radovi petorice autora: Grabovskog, Wostoka, Genevre i Mučibabića, kao domaćih snaga, i Nandora Ljubanovića, kao male pomoći iz Pančeva.

            Izloženi radovi vode nas u pet različitih svetova, koji su, ipak, ukupno gledano, svi u okviru jednog, i to podozrivog, pogleda na ono što nas okružuje, što autore, vrlo uslovno, podvodi pod odrednicu „andergraund“ (tj. avangardni, alternativni) strip.

            Krećući se od linijskog minimalizma (Grabovskog) do raznorodnih stilizacija, samosvojnih (Wostok, Ljubanović), tj. one koja ima svoj original u istoriji stripa (Mučibabić) i kombinovanja crteža i fotografije (Genevra) kao načina izražavanja, autori pričaju svoje priče: Grabovski o bržim krajevima i varljivoj smeni noći i dana, Ljubanović o jadu zvezda padavičarki i tatinim zagrljajima, Wostok o čudesima ljubavi psa i gospodara mu (koji to nije uvek), Genevra o neprilagođenima (ne uvek i preterano buntovnim) a Mučibabić o kratkoj partiji šaha sa živim figurama. Svojevrsni kuriozitet je i epizoda u kojoj svaki autor crta po jednu tablu.

            Izložbu prati katalog (naslovljen kao „Patagonia strip, prvi put, neka tvoja glava bude samo tvoja briga, živ sam!! živ sam!!“ u izdanju organizatora izložbe i čitavog projekta – DOV-a) u kome su reprodukovani  izloženi radovi te je tako stvoren pravi strip magazin koji ima potpuno samostalan život i pruža mogućnost autorima da se medijski probiju i izvan granica (i prostornih i vremenskih) mogućeg odjeka jedne ovakve izložbe, što u današnja vremena oskudice svakako nije šansa koju treba olako odbaciti.

            „Patagonija Dream“ nudi nam uvid u stvaralaštvo petorice mladih i talentovanih umetnika. Onim što smo videli možemo biti zadovoljni. Ono što će doći – videćemo.

            Izložba „Patagonija Dream“ otvorena je do 25.008.1993.g. u holu Doma omladine Vršac.

(1993)

VRŠAC U VRŠCU

Uhvaćeni u zamku društvenog JU haosa koji je slomio sve sisteme vrednosti, oduzeo nasušnu potrebu za sigurnošću i perspektivama, mladi umetnici (duhom i/ili godinama), pritisnuti unutrašnjim žarom za izražavanjem i stvaranjem, bili su prinuđeni da iznađu drugačije puteve delovanja. Pošto više niko iz establišmenta nije mario za njih, niti bio voljan da im pomogne te je svako radio na sopstveni rizik a prestali su da postoje uobičajeni, „regularni“ oblici izlaska u javnost, novi stvaraoci morali su u potpunosti da se oslone na svoje snage. Ta samo-pomoć i samo-organizovanje izuzetno su bili potrebni u malim gradovima tradicionalno netrpeljivim prema svemu nepoznatom, svemu što „talasa“. U Vršcu su, pak, zahvaljujući talentu i tvrdoglavosti (vrlo važnoj crti karaktera) koje donose i podupiru breg, kula, košava i ruža vetrova (probodena TV tornjem), grupisanja mladih prema afinitetima izrodila nekoliko paralelnih, alternativnih umetničkih projekata/scena koje su polako prerasle gradski atar i otišle u svet, bliži i dalji.

Tako je, zahvaljujući nekolicini jakih autora (Wostok, Grabowsky, Lola...), magazinu „Patagonija“ (urednik Goran Dimitrijevski Dima) i fanzinu „Krpelj“, Vršac izrastao u centar JU alternativnog stripa 90-tih.

            Časopis „Košava“ (urednik M. Đurić) postavio je nove standarde u ovdašnjoj produkciji intelektualno serioznih publikacija.

            Likovna scena „otkrila“ je avangardna strujanja zahvaljujući Živku Grozdaniću Geri, osnivaču „Likovnog bijenala mladih“.

            U muzici počinju da bruje novi zvuci, od ambijentalnog „Ura“ do post-pank „Srca male rode“.

            Nekoliko izrazitih individualaca (D. Pavkov, J. Marinkov, D. Vlajković Mitrovanov, A. Dudić...) promenilo je dotadašnje obrise literature koja se piše u Vršcu.

            Veliki društveni pritisak, nerazumevanje okoline, finansijska katastrofa, psiho frustracije, primorali su stvaraoce da se snalaze „štapom i kanapom“ ali ih, istovremeno, i oslobodili oveštalih formi i shvatanja. Novi senzibilitet i osećajnost izgradili su u 1990-tim paralelni umetnički Vršac koji diše punim duhovnim plućima.

(1998)

VŠ STRIP AUTOGRAM „Patagonija“ katalog za izložbu, izdavač DOV, 1993.g.

Vršački strip živi! Možemo ga (neskromno) zvati Vršačka škola ili (skromnije) Vršački strip pokret ili, pak, smatrati da su imena prenciozna, no, bitno je da on, uprkos svim nedaćama, postoji i opstaje. A počelo je 1992. otvaranjem, u DOV-u (Dom omladine Vršac), izložbe stripova Wostoka. Za njom je došao Wostokov strip album, opet u izdanju DOV-a, pa Wostokov strip u „Košavi“ br. 4, nova izložba u Gradskoj biblioteci i, kao svojevrsni uvod u novu godinu, predstavljanje trojice mladih vršačkih strip autora u „Košavi“ br. 6.

            I, 1993 stiže „Patagonija“, prvi put.

            „Patagonija“ je katalog za izložbu stripa planiranu za jesen, u organizaciji i izdanju DOV (kao težišta oko koga se strip autori okupljaju).

            „Patagonija“ je i samostalni projekat vršačkih stripa autora (uz malu pomoć dobrog druga iz komšiluka), skrivenih iza 1000 pseudonima (svaki) pred apatijom neme većine i besom strip čistunaca kojima se na reč andergraund diže kosa (ako je imaju) na glavi (ako je imaju). A taj tzv. andergraund samo je još jedna etiketa za diskvalifikaciju nečijeg kreativnog rada. Jer, crno bele priče u slikama i slike u pričama, koje otkriva „Patagonija“, pokazuju koliko je mnoštvo oblika u koje se uliva glas duše. Odricati im iskrenost i vrednost, u ime nekakvih šablona, ravno je zločinu spaljivanja knjiga.

            U „Patagoniji“ možemo naći radove sledećih autora:

B. Grabovića, Grabovskog koji nam demonstrira svoj elegantni minimalizam linije izvedene u šetnju spojen sa nesvakidašnjim osećajem za atmosferu i neočekivane krajeve. Saradnja sa scenaristom Budimirom Babićem iznedrila je čudnu priču za višestruko čitanje i promišljanje,

Nandora Ljubanovića, gosta iz Pančeva, čije dve minijature lako postužu efekte začudnog,

Wostoka, i njegov strip po priči N. Devolca, koji otvara nova vrata apsurda ovog majstora groteske i noćnih mora (uz „Patagoniju“ ide i Wostokova sveščica na 8 strana, nazvana „Low Budget“, kao novi prilog istraživanja domašaja stripa),

Genevre, stilski najbližeg korenima andergraund stripa, i njegov prikaz problema neprilagođavanja i odbijanja prilagođavanja mladih neprijateljskoj sredini,

Mučibabića, koji se bez pardona igra stilom i duhom dela Huga Prata gradeći, ipak, sopstvenu priču.

Zajednička priča 3 autora (Wostok, Grabovski, Genevra), u kojoj svako crta po jednu tablu, ispituje, na tragu savremenih svetskih ideja, granice strip medija.

            I to je, za ovaj put, sve.

            Poželimo autorima (a i nama) nove brojeve „Patagonije“ jer, očito, talenat i volju imaju. A za tuš će se već nekako snaći.

P.S. A zašto se ovaj projekat zove tako kako se zove, iskreno rečeno, pojma nemam.

(„Košava“, 1993)

PRIČE U SLIKAMA PONOVO JAŠU 1997.

„MAVERICK“ I DALJE

 

           „Maverick“ je stalni kandidat za nagradu „najuporniji, najtvrdoglaviji strip izdavač za kioske“. Posle ko zna koje pauze ponovo je izašao na bojno polje – na ulicu. Ponuda je pomalo izmenjena (nema više revije „Zenit“ i deci namenjenih „Štrumfova“) ali su u igri i dalje „Konan“, večiti varvarin – borac za svoje blagostanje i, usput, protiv svakojakih čudovišta i tirana, i revija „Free“ koja preštampava stare epizode „Modesti Blejz“ i sličnih krimi avanturističkih stripiva.

            Istim manirom (preštampavanja starih epizoda) ispunjava se i novi strip magazin „Totem specijal“ (u prvobitnoj verziji „Totem“ je donosio kompletne stripove u koloru na kvalitetnoj hartiji tj. bio strip album na kioscima); specijalni „Totem“ je okrenut humorističkom stripu u rasponu od Hogara Strašnog, Krcka do Umapah Paha i Spirua. „Maverick“ je krenuo i sa sveskama vestern stripova (jedan pisani roman i strip u svakom broju), te produktima italijanske strip kompanijie Serđa Bonelija – Teks Vilerom, Natan Neverom i novim junakom Napoleoneom.

            Bilo kakve da su primedbe po pitanju kvaliteta sadržaja ovih izdanja, one ostaju u drugom planu pred činjenicom da uz „Politikin zabavnik“ samo „Maverick“ pokušava da „zavede“ mlađe čitaoce (one koji nemaju običaj da se kreću po knjižarama – ako takvih uopšte ima) na put uživanja u pričama u slikama.

            „MEGATRON“

            Naslednik strup magazina „Tron“ okrenut prevashodno novom domaćem stripu klasičnijeg usmerenja, garniranog s malo svetskog stripa slične estetike, „Megatron“ se uspešno drži ovog smera bez obzira što su pojedine storije slabijeg kvaiteta. Imena kako što su Gera ili Moebius svakako jesu zalog visokog nivoa ali ostaje pitanje koliko će izdanje opstati (čitaj, biti isplativo) obzirom na distribuciju samo u velikim mestima (a distribucija je, uz ovoj zemlji, već godinama rak rana svih izdavačkih poduhvata – od knjiga do časopisa). Ovo je utoliko bitnije što domaći ’klasični“ strip nije usvojio manir alternativnog mu brata koji opstaje u mnoštvu samizdata, fanzina i sličnih prilagođenih izdanja.

            „HEAVI METAL“

            Strip magazin svetskog glasa i značaja dostupan domaćoj publici u velikim gradovima, objavio je jednu epizodu-priču domaćih autora Tucića i Stefanovića, iz albuma „Treći argument“ rađenog po pričama Milorada Pavića, što je svakako veliki uspeh. Nedavno se pojavilo i izdanje ovog magazina na srpskom jeziku (!), kao najava specijalne serije izdanja za ovdašnje tržište, što je svakako kuriozum koji neizostavno treba pomenuti.

           

            „NO COMMENT“ PATAGONIJA 6-7

Redakcija vršačkog magazina za alternativni strip (jednog od zapaženijih i relevantnijih izdanja za ovu podvrstu JU stripa 90-tih) rapisala je JU konkurs za strip bez reči, na koji je radove poslalo 50-tak autora. U specijalnom broju 6-7 objavljeni su najbolji od pristiglih radova. Na više od 120 strana predstavljeno je 30 autora u rasponu od već afirmisanih do debitanata. Tako je ovdašnja strip scena dobila jednu od mogućih tematskih antologija onoga što se na njoj dešava, utoliko značajniju jer takvih poduhvata nije bilo godinama unazad. Broj otvara doajen i legenda domaćeg alternativnog stripa, Lazar Stanojević, tablom znamenitih „Svemirona“, nakon koje slede stripovi u širokom rasponu od klasičnih (akcionih, melodramatskih) do neformalnijih, ’otkačenijih’, uz mnoštvo gegova, crnohumornih storija do krajnje metafizičkih ostvarenja ili ’crtanih’ snova. Shodno raznorodnosti tema i crtačke tehnike slede mnogobrojne obrasce, realističke ili varijacije novo-primitivog crteža. Odsustvo teksta još je više istaklo vizuelne elemente te uticalo da priče budu ili čvršće strukturirane ili krajnje lepršave (čime je dozvoljeno višestruko tumačenje i iščitavanje). Žiri konkursa pohvlaio je radove Alekse Gajića, Simona Vučkovića i Redže a nagrađeni su Ivan Grubanov (najbolji crtež), grupa Momci (najbolji strip) i tandem Wostok/Grabowsky (najbolja priča). Opšti je utisak  da domaći alternativni strip, uprkos svim nedaćama, diše punim plućima odnosno da je „Patagonija“ ovim brojem dokazala svoju važnost za ovdašnju strip scenu.

            „STRIPBUREK“

            Specijalno strip izdanje slovenačkog magazina „Stripburger“ predstavlja strip scene zemalja bivšeg Istočnog bloka, čime je nastavljena tradicija podržavanja strip stvaralaštva u EX YU prostorima odnosno novih tendencija bez obzira na državne granice. U ovoj knjizi našli su se strip umetnici iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Češke, Estonije, Mađarske, Litvanije, Makedonije, Poljske, Rusije, Slovenije, Ukrajine i Jugoslavije. Mada je u većini pomenutih zemalja strip tek u povoju, ’zahvaljujući’ socijalističkom kulturnom modelu koji je strip odbacivao kao produkt trulog Zapada, ovaj poduhvat namenjen široj-svetskoj publici (jer je štampan na engleskom), vredan je kulturan poduhvat. Specijalitet izdanja je da 60-tak strana zauzimaju jugoslovenski autori: Đorđe Milović, Ivan Grubanov, Mladen Oljača, Aleksandar Zograf, Grabowsky, Lola Milošev, Wostok (koji je uradio i naslovnu stranu), Bojan Redžić, Ivana Filipović, Vladimir Stankovski, Toran Jaćimovski, Željko Subotić i Saša Mihajlović. Domaći stripovi svojim kvalitetom stoje rame uz rame sa najboljim radovima umetnika iz drugih zemalja a mnoge i dobrano premašuju. Očito je da u Jugoslaviji radi generacija autora svetskog kalibra.

            „NIKAD SE NE ZNA“ WOSTOK/NABOR DEVOLAC, strip album, izdavač          Društvo prijatelja Vršca „Vršac lepa varoš“, 1997.

            Album čini 7 storija (86 strana) tandema Wostok (crtež)/Nabor Devolac (priča), koji je među najzapaženijim stvaraocima JU alternativnog stripa 90-tih. Wostokov prepoznatljivi karikaturalno-novo-primitivni crtež i Devolčeve cinično-satirične priče spojili su se u bujicu urnebesnog crnog humora, bizarnosti koja je spremna da iskuša čitateljevu sposobnost da načini iskorak u stranu i odatle sagleda ’normalne’ svakodnevne događaje. Kroz stripove tako paradiraju neupokojeni vampir-komunista koga proganjaju podivljale, majmunolike komšije, juri autobus prepun mentalnih i duhovnih bogalja, evociraju se svetle tradicije Olimpijskih radnih akcija, ordiniraju moderne vračare, drugiju čovek i njegovi psi (u obliku zeca, žabe, mačke...) i, na kraju, stradaju pod tomovima Lenjinovih sabranih dela. U sveukupnom oneobičavanju sadržaja (likovnih i tekstualnih) važan element je Wostokovo dosledno insistiranje na ’nepodudaranju’ reči i slike što, umesto pukog ilustrovanja, rezultira samosvojnim spojem originalnom po senzibilitetu. Album „Nikad se ne zna“ jedan je od važnih događaja na domaćoj strip sceni u 1997.g.

            ŠKOLA STRIPA SAŠA MARIJANUŠIĆ/DAMIR ŠMIT

 

           Ovaj album/katalog predstavlja radove polaznika letnje strip škole u Subotici 1997.g. Time je pokušaj da se mladi (prvenstveno učenici osnovnih i srednjih škola) uvedu u svet 9. umetnosti, krunisan publikacijom koja će biti dodatni podsticaj za nastavak rada kako škole tako i njenih učenika. Izdanje je podeljeno u dva dela: u prvom se svi autori (njih 20-tak) okušavaju u radu na zadatoj priči, odnosno njenom dovršavanju pri čemu otkrivaju svoje vrlo različite načine sagledavanja stripa; u drugom delu nižu se samostalne storije koje su razrada početnih osobenosti svakog pojedinačno. Uprkos početnilkim manama, razumljivo neminovnim, čini se da u Subotici živi nekoliko interesantnih i talentovanih početnika. Možemo im poželeti da ostanu uporni (tvrdoglavi) u svom samodokazivanju a školi da i ove godine otvori svoja vrata zainteresovanima.

            PROJEKAT „RASTKO“

            Jugoslovenski strip stvaraoci predstavljeni su pojedinačno i na Internetu, na raznim i vrlo različitim tzv ’vebovima’. Objedinjeno, sistematski i seriozno bavljenje ovom umetnošću, barem kad je domaći strip u pitanju, nije postojalo do pokretanja Projekta „Rastko“. Naime, časopis „Književna reč“ odlučio se za sveobuhvatno predstavljanje celokupne srpske kulture na Internetu. Projekat Rastko – biblioteka srpske kulture, obuhvata sledeće neuke i umetnosti: antropologija sa etnologijom, arheologija, istorija, filosofija, bogoslovlje, filologija i lingvistika, književnost (usmena, liturgička, umetnička, nauka o književnosti), drama, muzika, likovne umetnosti, fotografija, film i strip. Oblast stripa obuhvata (odnosno obuhvatiće jer je u pitanju kontinuirani proces) radove i informacije iz oblasti srpskog stripa te prikaze svih publikacija i predstavljanje autora. U pitanju je, dakle, pionirski i višestruko važan poduhvat. Adresa Projekta Rastko na Internetu je www.knjizevnarec.co.yu.

            „ST.RIPPER“ izdavači Rex bioskop i Striper, 1997.

            Koprodukcija dva alternativna izdavača predstavlja stranoj publici (stripovi su prevedeni na engleski) desetak domaćih autora. Kao i uvek kada su u pitanju alternativci, čitaoca ’napada’ vatromet ideja, nesvakidašnjih, bizarnih, crnohumornih, kojima se bez pardona žigošu svakodnevna glupost ali i razara sam strip medij. Broj otvaraju mlasi crtači Deni Boj/Atrister/Luka te Mr. Stocca (ovaj poslednji balone svog stripa puni rečima nekog novog jezika), obojica skloni lakoj morbidnosti. Cinizmom im se pridružuje Redža dok A. Zgoraf nastavlja svoja istraživanja snova i njihovih (neugodnih) značenja. Mladi Eugen bavi se mukama stvaranja a Grabowski neobičnom invazijom vanzemaljaca. Wostok ponovo (raz)otkriva brutalnost u kolektivnom zaboravu ili zatvaranju očiju. Grupa Momci i nikola  Vitković uranjaju u edipovsku antiutopiju kojoj je (stilski i likovno) bliska i storija Topuzovića i Popovića. Mafa potpuno relativizuje strip obrasce. Broj zatvara Nedimova mračna igrarija. „St.Ripper“ je zanimljivo oblikovan, kao pismena poštanska pošiljka sa originalnim markicama i radovima samih autora pa je svaki primerak bibliofilski vredan. Ovo izdanje više nego uspešno odslikava domaći strip andergraund usmerenja – istina samo delimično ali to je diktirano obimom izdanja odnosno finansijskom nemaštinom.

(1998)