Izdavačka
kuća “Darkwood” postojano nastavlja objavljivanje - na
ćirilici, u tvrdom povezu i u punom koloru sa bogatim dodacima tekstova,
ilustracija, akvarela i karata - sabranih avantura Korta Maltezea,
„poslednjeg romantičnog heroja XX veka“ poteklih iz pera Huga Prata
(1927-1995). Novi album u ovoj seriji naslovljen je „Mladost“ i nastao
je 1981. u crno-beloj verziji da bi se, naknadno kolorisan, pojavio kao album
1983. godine; „Mladost“ je na ovim prostorima štampan u „Politikinom
zabavniku“ i albumima koje su objavili „Komuna“ odnosno anonimni
pirati u vreme sankcija iz 1990-tih. Legenda kaže da je Prat imao nameru
da ovaj album bude svojevrsni uvod u veliku priču o Kortovoj potrazi za
rudnicima Cara Solomona od koje je, na žalost, odustao. „Mladost“
je trebala da prikaže kako se Korto zainteresovao za rudnike odnosno
kako je došao do geografske karte na kojoj su oni ucrtani. Istovremeno, ova
priča bi otkrila do tada još nepoznate činjenice o Kortovom susretu sa
njegovim prijateljem i suparnikom Raspućinom a u sve to bi se umešao pisac,
avanturista i socijalista Džek London. Srećom po sve strip sladokusce, Prat
je barem deo namere i ostvario. Elem, sve počinje u poslednjem danu Rusko-Japanskog
rata iz 1905. godine, toj neslavnoj epizodi s početka XX veka koja
je suprotstavila ekonomske i političke interese bogatog Zapada i
ekonomski zaostale Azije i Dalekog Istoka. Čitavo
imperijalističko zamešateljstvo okončano je mirom koji je vojnicima u rovovima,
koji su igre velikih plaćali svojim glavama, doneo (barem privremeni) spas.
Dogovoreni mir označen je duvanjem u pištaljku japanskog oficira koji će se
uspraviti u svojoj punoj visini pored zastave „zemlje izlazećeg sunca“. No,
s druge strane bojišta, u rovu jedan ruski vojnik nije voljan da prizna tuđe
odluke pa upire pušku, nišani i puca. Oficir pada. Ruski oficir
pritrčava da vidi ko je pucao i, posle pretnji mladom vojniku prepoznatljivo
kukastog nosa i dijaboličkih očiju, biva – ubijen s leđa. Odgovorni pokušavaju
da pobegnu ali Japanci pucaju na njih, jednog ubijaju a drugog ranjavaju
i primoravaju da se sakrije. Preživeli ubica-dezerter nosi ime Raspućin
i u nastavku svoje avanture beži progoniteljima, tražeći i nalazeći raznovrsne
pomagače. Jedan od njih je i mladi novinar Džek London koji pokušava da Raspućina
poveže sa svojim prijateljem, mornarom Korto Maltezeom. Ipak, takav susret
nije lako organizovati usred neopisive gužve izmešanih vojski koje su se
doskora gledale preko nišana, pored sukoba sa četama koje odbijaju poslušnost i
čarki sa bandama koje koriste opšte rasulo i bezvlašće. I sam London ima
ozbiljne probleme – zamerio se japanskom oficiru koji prezire Zapad i
izazvao ga je na dvoboj u kome pisac nema nikakve šanse pred fanatičnim,
istreniranim vojnikom-nindžom. Ali i London je, uprkos bezazleno pegavom
„bejbi fejsu“ tvrdoglav dok mahniti Raspućin, na svojoj strani, takođe
ima planove...
Korto
se, posle više pominjanja, pojavljuje tek u drugoj polovini priče i nadalje igra
manje-više sporednu ulogu posmatrača, slušaoca i komentatora tuđih postupaka.
Uostalom, on na početku priče i sam kaže da nije shvatao svoje prijatelje ali
da kao iskusan čovek barem može da ispriča to što nije shvatao. Otuda su svi
opisani događaji nestvarno laki i (ne)objašnjivi, od Raspućinove manično-nihilističke
ljutnje, Londonovog romantičnog idealizma, Kortove bezmalo
dečačke žudnje za otkrivanjem tajni do ludila ratnih sukoba i sudara Istoka
i Zapada koji se nikako ne mogu izmiriti jer su im temelji – etički kodeks
i odnos prema samoj činjenici življenja - potpuno drugačiji. Naravno, između
ovih tvrdih stavova je bezbroj prelaznih-pogodbenih stavova po kojima žive
obični ljudi vođeni instiktima očuvanja golog života.
Prat je u
epizodu „Mladost“ upleo niz svojih opsesivnih tema, kakve su rat i zlo
koje nosi, susreti i sukobi različitih kultura, otkrivanje čudesnog, nadmetanje
duhovnosti sa instinktima, koje je istraživao i u drugim albumima i serijalima
(„Pustinjske škorpije“, „Jezuita Džo“, „Narednik Kirk“, „Erni Pajk“, „Viling“).
On konstantno pokušava da prihvati očigledne razlike i otkrije zajedničke,
opšte vrednosti mada ne uspeva da pobegne od uverenja da je primitivizam jači i
uspešniji od etike i morala. Ipak, Prat ne potencira određene stavove
već pušta da se oni nametnu kroz priču što neretko potcrtava apsurd samog
postojanja junaka i njihovih stavova jer oni su bezvredni i nerazumljivi
slučajnim prolaznicima koji poseduju moć da sve dileme prekinu fatalnom silom.
Kao što je
priča svedena na suštinu tako je i crtana. Prat ne insistira na
detaljima već na jednostavnim linijama, njegove table su uglavnom simetrične –
tri reda sa po dve sličice. Ali ta je jednostavnost odraz pročišćenosti i fokusiranosti
na bitno dok se svedenom scenom kreću tela u prevelikoj, nezgrapnoj odeći i
podsećaju na likova sa radova slikara naivaca. No, poneki briljantni crtež na
razmeđi figurativnosti i apstrakcije svedoči da je autor umetnik rafiniranog
ukusa.
U konačnom
svođenju utisaka, „Mladost“ je još jedan Pratov biser u sjajnoj
seriji o neodoljivo čudesnom Kortu Maltezeu.
(„Dnevnik“,
2021.)