“Perfektni perfekt” Ilije Bakića konačno kao zasebna knjiga!

 Povodom 30 godina od nastanka, objavljeno je bibliofilsko izdanje romana „Perfektni perfekt“ Ilije Bakića. Roman se do sada nije pojavio kao zasebno izdanje; godine 2013. objavljen je u 45. broju časopisa „Unus Mundus“ (urednik Stevan Bošnjak, izdavač Niški kulturni centar).

„Perfektni perfekt“ je pisan u manirima postmodernizma odnosno dekonstrukcije sa jasnim uticajem neoavangardnih iskustava. Višeslojna priča dešava se u antiutopijskom okruženju militarizovanog društva u kome junak, pripadnik oružanih snaga trajno stacioniran u kasarni, pokušava da organizuje svoj život tako da mu, pored redovnih dužnosti, preostane slobodnog vremena sa spisateljsku delatnost i komunikaciju sa književnim publikacijama. Svakodnevne radne obaveze izmešane sa trivijalijama i neizbežnom komunikacijom sa ostalim vojnicima prepliću se sa pokušajima stvaranja i uobličavanja priča koje su njegov estetsko-eskapistički beg od realnosti. Shizofrenost pozicije junaka izražena je fragmentarnim, nelinearnim pripovedanjem uz insistiranje na paralelnom odvijanju dešavanjima na više fizičkih i mentalnih nivoa odnosno na, u tekst ukomponovanim, elementima primenjene likovnosti.

„Perfektni perfekt“ je deo neformalne trilogije eksperimentalnih romana nastalih u prvoj polovini 1990-tih u kojima se autor oprobava u različitim spisateljskim tehnikama odnosno iskušava „otpornost“ priča – sa nedvosmislenim, funkcionalnim elementima naučne fantastike – na razgradnju i fraktalizaciju ili insistiranje na kontinuitetu pogodbene realnosti uz istovremeno traganje za granicama čitalačkih mogućnosti da prate i razumevaju takve tekstove. Trilogiju, pored „Perfektnog perfekta“, čine i romani „Novi Vavilon prosa brutalis“ (objavljen 2000.g, izdavač „Kanjiški krug“) i „Fundamentalni posmatrač“ čije pojavljivanje je planirano za 2022.g.

https://sfpisb.wordpress.com/2021/10/04/perfektni-perfekt-ilije-bakica-konacno-kao-zasebna-knjiga/

https://www.art-anima.com/perfektni-perfekt-ilije-bakica-kao-zasebna-knjiga/

101 LICE SRPSKE FANTASTIKE – “ČETIRI REKE IZVIRU U RAJU I INE PLOVIDBE” ILIJE BAKIĆA - Đorđe Pisarev

Zdušno prihvatajući (ne samo) pionirski značaj teorijsko-istorijskog poduhvata doajena Zorana Živkovića kao temeljnu “bazu” utemeljenja savremene srpske (naučne) fantastike, nećemo imati problem da shvatimo i značaj Ilije Bakića koji u ovom bipolarnom odnosu autoriteta preuzima sledeću etapu, ili da budemo dosledni, on teorijskim i spisateljskim radom predstavlja “nagradnju”.

Bakić je pesnik, esejista i prozni pisac koji je afirmaciju ostvario na polju književne (naučne) fantastike: od srpske verzije kiberpanka, preko postapokaliptičkih ratova do mitskih bezvremenih epoha koje su izgubile sve svoje bogove. Autor je leksikona “101 lice fantastike”, kao i čitavog niza pesničkih i proznih knjiga, a njegova dela su zastupljena u brojnim antologijama srpske (i jugoslovenske) fantastike.

Moglo bi se ustvrditi, bez ikakvog kolebanja, da je senzibilitet Bakića-pisca, takođe (spomenuto) bipolaran; s jedne strane, akcenat je na onom “naučno” iz već spomenute sintagme koja označava žanr. Baš kao i njegov veliki prethodnik, Gibson, u skladu sa teorijskim pomeranjem granica u skladu "sukoba sa drastično promenjenom stvarnošću", u svojim ranijim pričama (romanima)  - na primer “U odvajanju” – on ume lagodno da ispoštuje podžanr zvučnog naziva "kiberpank" i pomaže nam da uhvatimo kreativnu kopču sa svetom ideja koje već godinama kolaju našom malom planetom... Zemlja u bliskoj budućnosti (čitaj: danas!) više nije ni na nivou sećanja jednaka jučerašnjem danu: ona je mračna, distopijska i prepuna (ekoloških) katastrofa, a moć međunacionalnih korporacija više i nije merljiva, ona je činjenica. Plutamo virtuelnim prostorom (pre)savršenih kompjutera, a "stvarni" život je samo slika koja nam oduzima vreme i kazuje kako je dosadno tako "obično živeti". Život u Matriksu možda i nije naš izbor, nego nametnuti stil: surov je i realan svet budućnosti koji nam je predočen  - mi, kanda, živimo u jednom kompjuteru ogromnih razmera. A, s druge strane stvaralačke dihotomije, Bakić u jednoj od novela koja je upravo pred nama, “Vetar ne nosi ničije glasove”, o decenijskom ratu, sa akcentom na “fantastika”, predstavlja pseudoOdiseja iz alternativnog Trojanskog rata, jednog od Trojanskih ratova što se nebrojeno puta, u različitim vidovima odvijaju u svim prostorima i vremenima, koji se bori i ne uspevajući da stigne na samo imaginarno poprište jer mu je dodeljena “sveta dužnost” seče stabala za lomače palih ratnika. On, dakle, samo željeno poprište bitke i junaštva neće ni videti ni osetiti, dok se oko njega neumitno osipa vreme koje Sve pretvara u prah.

Zbirku “Četiri reke izviru u raju i ine plovidbe” (Agora, 2019) čine tri novele – Prahovi ma čiji, Vetar ne nosi ničije glasove i Četiri reke izviru u raju – objedinjene oko istog motiva: plovidbe rekom-morem-okeanom. Ali, to nije plovidba nervoznog Gordona Pima  po mare incognita romantičarskog očaja niti znojavo putovanje bezvoljnog kolonijalnog trgovca Kerca niz tok reke koja teče između mračnih stabala i mreže lijana nepoznate džungle, nego pre divlja i nejasna plovidba u magli u kojoj se i seni bogova davno pomrlih rasipaju u prah na tek ovlašni dodir, plovidba u kojoj se svet bez obala osipa i nestaje pred očima već mrtvih junaka. Mrtvih, a da im to još nije poznato, jer nema, a nije ni bilo, nikog da ih o tome obavesti:

“Nebo je tvrdo i kruto i moraće jednom da prsne, da otvori prolaz kojim ćemo se uspeti do bogova noseći oštrice kao ponude.”

Jedna od mogućih pretpostavki je da se sve dešava u ono vreme u kojem je aktivno radila škola za čarobnjake koju su pohodili Legvinovi junaci, pa sigurno nikog ne bi začudilo da su Bakićevi Mornari, Navigatori, Kapetani i Trgovci u nekom trenutku, čak, ugledali i barku u kojoj je mag Ged baš bacao vraybinu i punio vetrom jedro svoje skromne barke jureći nekog od zločestih zmajeva. Ili onog istog Geda koji prati Senku u pustošnoj Zemlji mrtvih. Ovi junaci, ni malo svesni stanja koje kazuje da nije važan cilj, nego putovanje, ipak znaju da se ploviti mora, ali ne i živeti: navigare necesse est, vivere non est necesse. Baš kao što je njihova plovidba pre tragično putovanje rekom Stiks, nego što je melanholična i tihoplačljiva poslednja avantura Gandalfa, Froda i vilovnjaka koji napuštaju ovaj svet odlazeći zauvek iz svojih, ali i naših života.

Veliko je zadovoljstvo čitati  ove novele Ilije Bakića. NJihov ritam oseća damare čitaočevog krvotoka i prati ravnomerni bam – bam njihovog ustreptalog srca. I kao da govori: sve prolazi, i baš kao što su istekla naša ovozemaljska dela, dok plačemo i tugujemo na poslednjoj plovidbi ka životu Iza, znaj, čitaoče, i vreme tvojih dela će isteći.

Ili je već isteklo.

(“Književna fantastika” br. 08, jun 2019.)

4. Festival fantastične književnosti "Art-Anima" - Iliji Bakiću uručeno priznanje za doprinos popularizaciji književne fantastike

https://sfpisb.wordpress.com/2017/06/04/drugi-dan-festivala-fantasticne-knjizevnosti/

Ilija Bakić dobitnik nagrade za doprinos popularizaciji fantastike

Ilija Bakić dobitnik nagrade za doprinos popularizaciji fantastike

Nagrada za doprinos popularizaciji književne fantastike, koju od 2014. tradicionalno svake godine dodeljuje Festival fantastične književnosti „Art-Anima“, biće uručena Iliji Bakiću 04. juna 2017. godine u 20 časova u Klubu galeriji Polet (Cetinjska 15, Beograd).

Ilija Bakić (1960) poznat je kao pripovedač, pesnik, romansijer, književni kritičar, stripski kritičar i urednik. Značajan deo njegovih književnih aktivnosti i stvaralaštva vezan je za fantastičnu i avangardnu književnost. Njegova dela, objavljena kao samostalni naslovi i zastupljena u više značajnih antologijskih izbora fantastike, visoko su ocenjena od strane kritičara i kolega.

Kao kritičar i hroničara književnih dela objavljenih na domaćoj izdavačkoj sceni, potpisao je veliki broj kritičkih tekstova i eseja, posebno se baveći delima iz domena fantastike, čime je značajno doprineo da ova vrsta proznog stvaralaštva dopre do šireg kruga čitalaštva.

Autor je preko dvadeset knjiga, među kojima je i leksikon „101 lice fantastike“.

Dobitnik je više nagrada, uključujući i nagradu za najbolju knjigu Društva književnika Vojvodine za zbirku naučnofantastičnih priča „U odvajanju“. Član je Srpskog književnog društva, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“.

Dosadašnji dobitnici nagrade Festivala fantastične književnosti „Art-Anima“ za doprinos popularizaciji fantastike su: Zoran Živković, Goran Skrobonja i Žika Bogdanović.

http://art-anima.com/festival/program-2017/