Strip „Saga“
ubraja se među najpopularnije serijale današnjice: strip je startovao marta 2012. godine i još uvek izlazi. Pored
toga, „Saga“ je i najnagrađivaniji strip serijal u par poslednjih decenija
- u SAD je osvojila gotovo sve
najprestižnije nagrade sa strip - „Ajzner“ i „Harvi“ za strip serijal
2013, 2014. i 2015. godine kao i nagrade za najbolji scenario, najbolji crtež,
najbolje kolorisanje, najbolje naslovne strane; „Saga“ je 2013. dobila i naučnofantastičnu
žanrovsku nagradu „Hugo“ za najbolju
priču. Sav taj uspeh nije neočekivan kad se ima u vidu da scenarista Brajan K. Von (1976), iza sebe, pre „Sage“, ima vanredno uspešne serijale „Y poslednji čovek“, „Eks mašina“, „Ponos
Bagdada“ a poznat je i kao scenarista tri sezone popularne TV serije „Izgubljeni“ („Lost“).
Koren
zapleta ove „priče u slikama“ (koju
domaćim čitaocima, u tvrdo ukoričenim knjigama, u punom i kvalitetno
odštampanom koloru, donosi agilna „Čarobna
knjiga“) znan i prepoznatljiv: uprkos zabranama momak i devojka se
zaljubljuju, stupaju u brak i rađaju čedo ljubavi zamerivši se time svima oko
sebe pa mala porodica mora bekstvom da spasava sebe i bebu. Von „podiže ulog“ stare matrice smestivši
je u svemir među sukobljene vrste sa planeta Pristanište i Venac, koje međusobno ratuju „od kako je sveta i
veka“ širom Univerzuma besomučno
uništavajući planete i domoroce. I tako, u vojnika Marka, sa Venca (sa ovnujskim
rogovima i ušima iz rase koja praktikuje magiju), zaljubljuje se njegova tamničarka,
Alana sa Pristaništa (na leđima ima krila a njena rasa koristi tehnologiju).
Njihova beba Hejzel rađa se na
planeti Rascep i ima karakteristike
oba roditelja (zametke krila i roščiće). Begunci sa bebom i njenom dadiljom,
duhom devojčice Izabele (koja je
poginula u eksploziji mine koja joj je otkinula noge) i Markovim roditeljima, beže u raketi-drvetu prema planeti Spokoj gde sreću pisca-cinika Osvalda Hajsta čija je knjiga „Noćni dim“ bila „inspiracija“ za
rađanje zabranjene ljubavi (drugi knjigu tumače kao skrivenu subverziju). Za beguncima
kreću tragači unajmljeni plaćenik Volja
sa Lažimačkom (koja zna kad neko
laže) te Gvendolina, Markova bivša
verenica, i, iz drugog tabora, Princ
Robot IV (čije ljudsko telo krasi glava u obliku monitora).
Četvrti
tom čine poglavlja 19-24 koja prevashodno prate porodične probleme i razmirice.
Begunci su skriveni na planeti Gardenija
a Alana glumom u reklamnim spotovima
zarađuje novac za golu egzistenciju dok Marko
brine o Hejzel. Stres na poslu i
neizvesnost vode Alanu u zagrljaj
droge a Marka guraju u zagrljaj mlade
Džini koja takođe čuva dete. Tenzije
među mladim roditeljima prete da unište brak. Na drugoj strani svemira Princ Robot IV postaje otac - scena
rođenja otvara 19. epizodu i identična je sceni kojom započinje čitav serijal
(samo ova beba ima mali monitor umesto glave). Princ ne zna da je dobio naslednika jer je na planeti Sekstilion ali se „osvesti“ kad sazna da
mu je suprugu ubio robot-sluga i oteo bebu-princa. Otmičar odlazi na Gardeniju odakle želi da pošalje poruku
u svemir i da otkrije surovu istinu; ali od medijskih profesionalaca dobija
odgovor „Istina je dosadna“ i „Ako
želiš da stvarno obrate pažnju, moraš da pričaš o seksu“. Suočen sa tim
istinama robot otima i Markovu
porodicu i oni odleću u nepoznatom smeru. Dojučerašnji neprijatelji, Princ Robot IV i Marko, udružuju se u poteri koja treba da im vrati najmilije... Von osim prepoznatljivih žanrovskih
temelja serijala - naučnofantastična
„spejs opera“ obogaćena ikonografijom epske fantastike sve sa egzotičnim planetama i bićima - u ovom tomu
problematizuje pitanje upotrebe droge kao bekstva iz teške životne situacije
što nije često u komercijalnom stripu. Iako ovakvo postupanje predstavlja kao
pogubno, autor pokazuje i razumevanje za slabosti jedinke koja poseže za
drogom. S druge strane, nesuglasice kulminiraju u otvoren sukob kao novo iskušenje
mladih supružnika. Ipak, s vremena na vreme u turobnoj atmosferi blesne i trun
razgaljujućeg humora kao u slučaju Princa
Robota IV koji, prateći otmičara, nalazi bačenu pelenu, otvori je, vidi da
je upotrebljena i konstatuje „Moj sin...
Živ je“.
Crtež je na nivou
prethodnih epizoda: jednostavan i dinamičan, kompjuterski obojen i vešto ukomponovan.
„Saga“ je kvalitetan reprezent aktuelnog žanra „young adult fiction“ izuzetno popularnog u romanesknim i filmskim
serijalima kakvi su „Hari Poter“
(započet kao tinejdžerska a okončan kao mladalačka priča), „Sumrak“, „Igre gladi“, „Lavirint“... Dela ovog usmerenja bave se
dogodovštinama junaka koji su stariji od tinejdžera ali nisu potpuno odrasli. Naravno,
konzumenti ovakvih sadržaja upravo su mladi na pragu zrelosti. “Saga“ je idealno štivo za njih jer im
nudi mnoštvo prepoznatljivih likova i situacija sa kojima se mogu
identifikovati.
(„Dnevnik“,
2019.)