Izuzetni istorijski strip serijal “Tornjevi Boa-Morija” žive strip legende Hermana Ipena (1938), agilna “Čarobna knjiga” objavila je u biblioteci “Stari kontinent” u tri toma. Ipak, povest o časnim vitezovima od Boa-Morija time nije okončana; mada na kraju desetog albuma, i kraju serijala “Tornjevi…”, vitez Emar od Boa-Morija, upravo kada mu se rađa sin, gine u odlučnom boju, nadomak svog zamka i njegovih tornjeva koji su “najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“, povest se nastavlja u sledećim generacijama. Geni plemenitog i pravednog viteza prenose se na njegove potomke i određuju njihovu sudbinu, ideale za koje će se boriti i stradati, vođeni usudom (ili praroditeljskim grehom?) od koga ne mogu pobeći i koji nose kao žig srama (ili ponosa) kroz svoje živote da bi ga predali sledećoj generaciji. Ova, koliko fatalistička toliko i romantičarska ideja, pretočena je u samostalne priče iz različitih epoha ljudske istorije i smeštena širom Evrope a potom i ostatka sveta. Autor scenarija je Hermanov sin Iv H. Albumi “Boa-Morija” izlazili su neredovno, sa kraćim ili dužim pauzama a trenutno finalni albumi ovog niza sabrani su u knjizi “Boa-Mori 5”, u tvrdom povezu i punom koloru. Reč je o dve priče-epizode: “Vasja” (originalno objavljeno 2009) i “Nebesko oko” (2012); treća epizoda u ovom tomu, “Čovek sa sekirom”, originalno objavljena prošle godine, pripada serijalu “Tornjevi Boa-Morija” okončanom davne 1994.g. i istinsko je iznenađenje za sve Hermanove poštovaoce.
Mesto dešavanja “Vasje” je jug
Rusije, godine 1604. a pozornica je pohod Poljaka na ruskog
vladara Borisa Godunova; Poljaci podržavaju lažnog pretendenta na presto
a pridružuju im se i Kozaci. Na nivou pojedinačnih sudbina priča prati
zaljubljenost Emara, koji je u poljskoj vojsci, i Dunjaške,
supruge jednog od kozačkih vođa. Emar brani mladu ženu od napada
razularenog Kolje ali ne uspeva da se uzdrži od strasti ni kad sazna da
je Dunjaška udata. Vrteška emocija, ratnih strahota, obesnosti i nemoći
melje stare i bespomoćne a Emar, u trenutku kada treba da kazni krivca
odbija da postane ono što svi od njega očekuju – “muškarac” – i odlazi u
nepoznato. “Nebesko oko” dešava se u džunglama Južne Amerike kroz
koje domoroci progone španske konkvistadore, među kojima je i francuski podanik
Emar. U neprijateljskom okruženju nepoznate šume koja kažnjava svaku
neopreznost i divljih ratnika bez milosti, kulminiraju međusobni sukobi
predvodnika i onih koji ga smatraju nesposobnim, Emara koji štiti
zarobljenog domoroca i fanatičnog sveštenika. Emar uspeva da nagovori
zarobljenika da umesto u spas izvan šume grupu vodi prema skrivenom gradu koji
navodno krije basnoslovna bogatstva. Do tog cilja stići će samo Emar ali
pohlepa mu neće biti zadovoljena mada će se na samrti diviti blistavim zidinama
hramova obasjanim zalazećim suncem. Tako se okončava duga linija časti koju
ovaj Emar izneverava podležući iskušenju otimanja tuđeg bogatstva.
“Čovek sa sekirom” bi se u
hronologiji Emarovog povratka u rodni zamak mogao smestiti pri kraju tog
puta jer su tako željeni tornjevi blizu, na susednom imanju. Ipak, do njih nije
lako doći: vitez gotovo gine kad pokuša da izdaleka pogleda zamak zbog zasede u
kojoj ga čekaju vojnici upozoreni od nepoznatog izdajnika. Na imanju njegovog
domaćina seljaci se otvoreno bune protiv svog gospodara i sukob je na pomolu…
Pravdoljubivi ali slabi, s jedne strane, i izdajnici, bezobzirni i nemilosrdni
vojnici, s druge, čekaju trenutak konačnog obračuna. Emar, oporavljen,
ne može da odbije molbe ugnjetenih i bespomoćnih. Njegovo oklevanje nestaje dok
mu starica, koju svi nazivaju vešticom, otkriva kako da pobedi u borbi. Emar
ne pristaje da postane novi gospodar i odlazi u nova iskušenja.
Pripovesti Iva H, svojom
višeznačnom složenošću prevazilaze uobičajene, uprošćene stripske zaplete. Insistirajući
na psihološkom nijansiranju likova, na geografskim osobenostima mesta događanja
te na atmosferi epohe, uverljivosti događaja odnosno njihovim različitim
ocenama i procenama koje zavise od onih koji donose sud o njima, ovi stripovi
dosežu literarne visine. Pošto je “Čovek sa sekirom” kompletno Hermanovo
delo lako se uočava koliko je Iv H. naučio o građenju priča od svog oca.
S druge strane, ambiciozna priča dopušta Hermanovoj četkici da se
razmaše, od ruske stepe prepune sunca i jasnih boja, preko senki južnoameričke
džungle do zlokobnih mutnih tonova u “Čoveku…” Herman je i nadalje vešt
u slikanju grimasa lica i tela u pokretu odnosno arhitekture i pejzaža u raznim
godišnjim dobima. Njegova montaža tabli dinamički je precizna uz često
kontrapunktiranje kretanja i mirovanja. Otuda čitaocu stripa jednako
zadovoljstvo nosi otkrivanje priče i posmatranje maestralnih pojedinačnih slika
kao i njihovog organizovanja u celine-table. Zaključimo da je peti tom “Boa-Morija”
istinska stripovska gozba stvorena u neusahloj imaginaci velikana kakav
je Herman i njegovog vrlog naslednika Iva H.
(“Dnevnik”, 2022.)