U FOKUSU
Kada
su 1977. godine u strip magazinu „Tintin“ počele su da izlaze kratke
priče o Torgalu, crnokosom Vikingu i njegovim avanturama širom Severa u neodređenom periodu Gvozdenog doba, koje su potpisivali
scenarista Žan Van Ham (1939), koji
je zbog pisanja romana i predložaka za stripove napustio unosni svet
multinacionalnog ekonomsko-marketinškog biznisa, i crtač Gžegož Rosinski (1941) koga je strast prema stripu odvela izvan
granica rodne Poljske, publika je
naslutila da se pred njom stvara veliki strip
ep. Svaka nova epizoda „Torgala“ nailazila
je na veće odobravanje čitalaca i kritike. Kao dokaz velike popularnosti stripa 1980.g. objavljen je i prvi album
„Torgala“; u to se vreme nije
podrazumevalo da će stripovi iz
brojnih magazina obavezno biti publikovani u posebnim albumima a i ako je strip osvanuo u albumskim koricama to je
bilo najmanje dve godine posle objavljivanja u periodici. Krajem te decenije,
izdavači su, željni brze zarade koju su albumi donosili, počeli da stripove štampaju u albumima vrlo brzo
po njihovoj magazinskoj premijeri, a to je rezultiralo drastičnim padom tiraža strip magazina i njihovim masovnim
gašenjima.
Prve
epizode serijala o Torgalu iz mase stripova koji su tada objavljivani
izdvojila je specifična priča sazdana od avanturističkih,
pseudoistorijskih, naučnofantastičnih i fantazijskih
elemenata koja se, sa svakim nastavkom dopunjavala i proširivala. Sam Torgal je netipična strip pojava: ratnik koji ne žudi za sukobima već za mirnim životom
za sebe i svoju porodicu; otuda su najčešći uzroci borbi Torgalova odbrana supruge i dece (koja, iz epizode u epizodu, rastu
i stasavaju dok njihovi roditelji sede i stare - istini za volju deca, rastu
brže nego što Torgal i Arisija stare). Vizuelni lik priča
doprinosi njihovoj atraktivnosti; crteži Rosinskog
kao i sjajno kadriranje odnosno montaža tabli zaokružuju izuzetno povoljan
utisak koji ovaj strip ostavlja.
REČ KRITIKE
Druga
knjiga Torgalovih doživljaja, u
tehnički besprekornom izdanju (tvrd povez sa reljefnom naslovnom koricom, oštar
kolor otisak) „Darkwooda“ i „Čarobne knjige“ nastavlja se na
prethodni tom i sadrži tri epizode koje čine zaokruženu celinu, ciklus „Brek Zerita“, po imenu grada zbog koga
će, i u kome će se odvijati glavna intriga, borba za vlast i spas Togralovih najmilijih.
U
epizodi „Crna galija“ idilični život Torgala i trudne Arisije grubo je prekinut. Torgal
je, od zaljubljene i odbijene šiparice Šanije,
nepravedno optužen za pomaganje beguncu i odveden na galiju Šardana Moćnog, vladara Brek Zarita. Tokom putovanja Torgal stiče saveznika a onda se u
situaciju umešaju Vikinzi sa svojim
planovima. Konačno slobodan Torgal se
vraća u selo ali ono je spaljeno i svi su stanovnici, osim Šanije, pobijeni. Godinu dana kasnije, na početku sledeće epizode, „Iza senki“, Torgal je izgubljeni čovek
koji ne mari ni za šta i predmet je opšteg podsmeha. Šanija ga prati i pokušava da brine o njemu. Tajanstveni posetioci
koji ga traže razotkriće se kao Galatorn,
pravi prestonaslednik Brek Zarita i
njegov sluga Vargan. Oni će Torgalu saopštiti da mu je žena živa i
zarobljena u gradu a da mu oni nude mogućnost da je spase. Ali, da bi se sile
koje će dozvoliti njeno ozdravljenje i spasenje pokrenule, Torgal mora otići sve do same Smrti.
Njegovo putovanje kroz pustu zemlju (koja to i nije), susreti sa neobičnim
bićima te, u neodređenom prostoru premreženom nitima života, sa kreaturom koja
odlučuje o postojanju i smrti, bajkoliko je i hororistično. Na kraju, Torgal se vraća iz uspešne misije dok Šanija ostaje u svetu mrtvih. „Pad Brek Zarita“ opisuje kako je Torgal pobedio, uz pomoć, opet, Vikinga, zlog Šardana Moćnog koji je želeo da preuzme velike moći sa kojima je
rođen Torgalov sin Jolan. Na poslednjoj tabli srećna
porodica plovi daleko od ljudi mada Arisija
laže Torgala tvrdeći da je njihov
sin običan dečak.
Van Hameova priča puna je epskog zamaha,
tajanstvenih sila iz drugog sveta i jakih ljudskih emocija što je zalog njene
atraktivnosti i uzbudljivosti. Rosinski
sigurno vlada svojim crtežom a njegove table uspešno prate i potenciraju
tenzije priče. Ciklus „Brek Zerita“ u
potpunosti opravdava izuzetno mesto „Torgala“
u analima 9. umetnosti.
(„Dnevnik“,
2015.)