BR(B)LJIVE KOSTI, ČUDOVIŠTA, LJUDI I CRVENI ZMAJ PUŠAČ – “Boun 1” Džefa Smita; izdavač Čarobna knjiga, 2023.

 

Praznine u dostupnosti prevoda nezaobilaznih klasika 9. umetnosti postepeno se, posle višedecenijskog kašnjenja, popunjavaju zahvaljujući retkim ovdašnjim izdavačkim kućama koje su spremne i voljne da se bave ovom rabotom a ne samo tekućom svetskom produkcijom. Tako na police knjižara stižu dragocene kockice velikog strip mozaika koji će, jednog dana, biti ipak sklopljen. Nova knjiga-kockica mozaika je upravo izašla u “Čarobnoj knjizi”, u biblioteci “Novi svet” a reč je o prvom tomu proslavljenog, u SAD i širom sveta, višestruko nagrađivanog serijala “Boun” Džefa Smita (1960).

            “Boun” je originalno izlazio u periodu od 1991. do 2004. godine u 55 nastavaka u izdanju Smitove kuće “Kartun buks”. Kao tzv “nezavisni strip” “Boun” je funkcionisao kao porodična manufaktura koja se svojim proizvodom bori za opstanak među strip gigantima što je rezultiralo neredovnim izlaženjem pojedinih svezaka. Sveske su potom sabrane u 9 knjiga a 2004.g. “Boun” je objavljen u jednoj knjizi na impozantne 1.332 strane. Prvi tom (od predviđenih pet) u izdanju “Čarobne knjige” čine prve dve knjige: “Prognani iz Bounvila” (originalno, u crno beloj verziji objavljena 1991.g. a u boji 2005.g.) i “Velika trka krava” (originalno, u crno beloj verziji objavljena 1995.g. a u boji 2005.g; kolorista je Stiv Hamejker)

            Već na prvoj stranici, usred negostoljubivog pejzaža, predstavljaju se trojica junaka neobičnog izgleda (niski, beli, bezdlaki, nosati, bez oznaka pola) koji pripadaju vrsti zvanoj Bouni. Trojka je proterana iz Bounvila a za progon je “zaslužan” Pozeslav P. Boun (kolokvijalno Pozer), najbogatiji u Bounvilu, sklon spletkama i prevarama; prate ga veseli praznoglavac Smeško sa obaveznom cigarom u ustima i dobrodušni Foune, ljubitelj “Mobi Dika” (koji uspava svakog slušaoca Founeovog prepričavanja knjige). Njihovo tumaranje prekinuće pronalazak mape u pesku i najezda skakavaca zbog koje se razdvojaju. Izgubljeni i usamljeni Foune će preko planine stići u dolinu, u šumi sresta druželjubivu bubu Teda, nabasati na buljavo-dlakavo-zubata-ne mnogo bistra čudovišta Pacolike (buba Ted će pred njima Founea bez griže savesti ostaviti na cedilu), preživeti zimu zahvaljujući mami Oposum i njeno troje dece, da bi ga od novog napada Pacolikih opet spasio mrzovoljni crveni zmaj (sa cigaretom u ustima). Na proleće Foune sreće devojku Torn, u koju se zaljubljuje, zatim upoznaje njenu prgavu Baku Ben, učesnicu Velikog rata, koja je redovna pobednica u godišnjoj seoskoj trci krava (dakle trči brže od četvoronožnih, rogatih konkurentkinja)! No, ni Pacoliki sa svojim Kraljeksom i Zaogrnutim koji, kao smrt, unaokolo nosi kosu, ne miruju; iz nekog razloga oni gone Pozera (sumnja se na poslovne mahinacije) pa napadaju farmu Bake Ben ali napadnuti uspevaju da pobegnu u selo baš pred Prolećni vašar i trku krava. U krčmi “Bačvarište” trojka Bouna se ponovo spaja ali idila ne potraje: Pozer namerava da lažira trku (kostimirani Smeško glumi Misterioznu kravu, bakinu konkurenciju za pobedu) i obogati se na opkladama, Foune je nesrećan u ljubavi, Pacoliki su svuda… Konačno, počinje urnebesna trka!

            Mada je kostur zapleta utemeljen na bogatoj tradiciji epske fantastike, Smit uspeva da, u "Boune" varijanti, gotovo sve deluje sveže i intrigantno, zahvaljujući pažljivom doziranju otkrivanja fakata iz prošlih vremena te umešnom zaplitanju 'manjih zapleta', živopisnih likova i sveprisutnog humora što je konačnom obliku donelo spoj prividne jednostavnosti i nenametljive dubine. Po završetku prve knjige, čitalac otkriva kako je neosetno uvučen u čudesan svet istovremeno infantilan ali i vrlo ozbiljano-opasan. Posebno pada u oči sveprisutna tolerantnost svih prema svima bez obzira kojoj vrsti bića da pripadaju (u dolini niko nije čuo za Boune ali zato nisu ni malo “ksenofobični”). Naravno, ako neko nije dobar i baš hoće da ratuje - to će i dobiti. Raznorodni junaci - Bouni, bube, čudovišta, zmaj i ljudi (koji definitivno nisu "glavni" u celoj stvari) - umeju biti simpatični i bliski, mada ima i onih lakovernih i glupavih (recimo, oni koji se klade na Misterioznu kravu koju niko čak nije ni video) te potpuno kvarnih (koje predstavlja Pozer). Narativni segment priče ima adekvatnog i aktivnog saradnika u likovnom. Crtež je pročišćen, jasan, precizan i oštar, sklon čistim razgraničenjima crnog i belog (naknadno bojenje nije “progutalo” crtež), i kao takav će podsetiti na pojednostavljene slike namenjene deci što je vešta varka za likovno majstorstvo i povremene egzibicije; montaža i mirnih i akcionih scena vanredno je uspela, posebno kada uključi efektan Smitov postupak koji podrazumeva niz sličica identičnih u svemu osim u sadržaju oblačića, što rezultira “zamrznutošću prizora” i potcrtavanjem teksta odnosno kompletne situacije.

            Rečju, "Boune" svakako spada u dela 9. umetnosti kojima treba posvetiti punu pažnju a koja će, pak, biti nagrađena urnebesnim smehom i uživanjem u čistokrvnim, čudesno veselim avanturama.    

            (“Dnevnik”, 2023.)

PROGNANI KRALJ KONAN – „Kralj Konan“ Džejmsa Arona i Mahmuda Azrara; izdavač Čarobna knjiga, 2023.

 

            Konan Simerijanac ili Varvarin ili Osvajač ili Uništitelj spada među retke junake palp literature stvarane u prvim decenijama XX veka koji žive i u XXI veku. Rođen u mašti Hoberta E Hauarda (1906-1936) pojavio se na stranici časopisa „Uvrnute priče“ davne 1932. godine. Od 21 priče o Konanu koje je Hauard za života završio objavljeno je 18; za piscem je ostalo nekoliko započetih priča te mnoštvo sinopsisa i beležaka. Konan je brzo postao popularan među ljubiteljima petparačke literature ali je isto tako brzo, po prestanku pojave novih priča, pao u zaborav. Iako su posle II svetskog rata priče o Konanu više puta sakupljene i reprintovane a nedovršene dopisane tako da je stekao status kultnog heroja tek ga je pojava filma „Konan Varvarin“ 1982. godine izbacila na veliku pozornicu popularne kulture. Od tada do danas pišu se priče i romani o Konanu i crtaju stripovi (započeti 1970.g. u Marvelovoj produkciji). U svetovima „priča u slikama“ Konan živi u nekoliko „smerova“: onom koji se bavi njegovim avanturama iz doba pre Hauardovih priča, avanturama koje su paralelne sa Hauardovim pričama i dešavanjima posle Hauardovih priča. Strip scenaristi tek se marginalno drže Konanovog životopisa koji je Hauard skicirao i razvijaju svoje ideje u tekućim serijalima mesečnih strip svezaka odnosno albuma. Zahvaljujući „Čarobnoj knjizi“ domaći ljubitelji ovog heroja „mača i magije“ u prilici su da iščitaju dobar deo te produkcije sa samo par godina zakašnjenja. Tako nedavno objavljeni album „Kralj Konan“  (u nadahnutom prevodu Gorana Skrobonje) sabira priču koja je, najpre, 2021. godine objavljena u 6 mesečnih svezaka.

            Avantura počinje brodolomom koji preživljava samo Konan. Nošen talasima punim crva on dopliva do ostrva prekrivenog leševima mornara i ratnika koji su okončali svoje plovidbe među šiljatim stenama i grebenima. Varvarinu se čini da je jedino živo biće na ostrvu ali ubrzo otkriva da se prevario jer na njega nasrće čarobnjak Tot-Amon, čije je planove Konan, u prošlosti, više puta osujetio. Dok pada noć borba na život i smrt u punom je jeku ali će biti prekinuta dolaskom mnoštva mrtvih mornara koji beslovesno nasrću na žive. Duelisti nevoljno ali neminovno moraju da sklope savez kako bi se spasili sigurne smrti koja preti obojici. Da bi zamešateljstvo bilo veće ubrzo se otkriva da je na ostrvu i princeza Matoaka koja ispašta grehe (svoje vere u ljubav stranca koji je, međutim, više voleo zlato nego nju) i čeka ratnika koji će je osloboditi očeve kletve. No, kako to obično biva, ljupki princezin lik tek je maska za pogubnu klopku.

            Prizori borbi izmešani su sa „flešbekovima“ o epizodama iz prošlosti Konana, Tot-Amona i princeze zbog kojih su, svako na svoj način, stigli do ostrva. Naravno, čitaocu je najzanimljivija povest o Konanu koji je, kao već sredovečni kralj Akvilonije, zaslužan za prosperitet zemlje i pobedu nad svim neprijateljima. On, međutim, neprestano traži nove izazove i avanture, ne obazirući se na primedbe svog sina Kona koga, pak, smatra slabićem. Zbog toga otac, rukovodeći se svojim iskustvom, odlučuje da protera sina u svet smatrajući da će samo tako, u sukobu sa opasnostima i neizvesnostima, izrasti u zrelog čoveka. Ipak, mladić nije ni slab ni naivan pa -proteruje svog oca! Tako započinje novi krug Konanovih avantura na čijem početku je brodolom a dalji nastavci svakako slede jer nasmejani varvarin odlazi sa ostrva u priručnom čamcu ogrnut kožom ajkule!

            Konanova avantura začinjena je svime što žanr herojske fantastike, odnosno mača i magije, nudi: čudesna mesta i bića, magiju, jake ličnosti (Konan je koliko divalj toliko posvećen svom sinu, Tot-Amon je bespogovorno pokoran zmijskom bogu, u ime koga ubija bez griže savesti, princeza je najpre lakoverna a potom, poučena gorkim iskustvom, nemilosrdno ambiciozna) i jake emocije (ljubav, mržnja, pohlepa...) te mnoštvo uzbuđenja, akcija, borbi i preokreta. Scenarista Džejson Aron (1973) vešto prepliće znane događaje (pozivajući se na Hauardove priče i pojedine strip epizode) sa novim dešavanjima stvarajući tako pseudoistoriju sveta Hiborejanskog doba koje traje od pada Atlantide do uzdizanja velikih ljudskih civilizacija Starog veka odnosno Konanovu biografiju u zrelim godinama. Mračna i nasilna sadašnjost koja je suprotstavljena sećanjima dozvolila je crtaču Mahmudu Azraru (1976) da se razmaše svojim perima i četkicama, da detaljno iscrtava pejzaže i enterijere odnosno pokrete tela u borbi i izraze lica. Njegove table su dinamične, slike se prostiru preko čitave stranice sa nizom manjih crteža unesenih u velike prizore. Kolor je efektan, posebno kada prati „flešbekove“ koji su, uprkos svemu, topliji od brutalne sadašnjosti. Valja primetiti da je Azrar u nekoliko prizora sa princezom okruženom crvenim gorilama i belim tigrom odao počast velikom Frazeti koji je svojim ilustracijama uspostavio još uvek važeće standarde u likovnom identitetu epske fantastike.

            Rečju, „Kralj Konan“ nova je, sjajna kockica u mozaiku životopisa velikog heroja koga su volele i još uvek vole generacije mladih (i onih malo starijih) ljubitelja fantastike.

            („Dnevnik“, 2023.)