Praznine u dostupnosti prevoda nezaobilaznih klasika 9. umetnosti postepeno se, posle višedecenijskog kašnjenja, popunjavaju zahvaljujući retkim ovdašnjim izdavačkim kućama koje su spremne i voljne da se bave ovom rabotom a ne samo tekućom svetskom produkcijom. Tako na police knjižara stižu dragocene kockice velikog strip mozaika koji će, jednog dana, biti ipak sklopljen. Nova knjiga-kockica mozaika je upravo izašla u “Čarobnoj knjizi”, u biblioteci “Novi svet” a reč je o prvom tomu proslavljenog, u SAD i širom sveta, višestruko nagrađivanog serijala “Boun” Džefa Smita (1960).
“Boun” je originalno izlazio
u periodu od 1991. do 2004. godine u 55 nastavaka u izdanju Smitove kuće
“Kartun buks”. Kao tzv “nezavisni strip” “Boun” je funkcionisao
kao porodična manufaktura koja se svojim proizvodom bori za opstanak među strip
gigantima što je rezultiralo neredovnim izlaženjem pojedinih svezaka. Sveske su
potom sabrane u 9 knjiga a 2004.g. “Boun” je objavljen u jednoj knjizi
na impozantne 1.332 strane. Prvi tom (od predviđenih pet) u izdanju “Čarobne
knjige” čine prve dve knjige: “Prognani iz Bounvila” (originalno, u crno beloj verziji objavljena 1991.g. a u boji
2005.g.) i “Velika trka krava” (originalno,
u crno beloj verziji objavljena 1995.g. a u boji 2005.g; kolorista je Stiv
Hamejker)
Već na prvoj stranici, usred
negostoljubivog pejzaža, predstavljaju se trojica junaka neobičnog izgleda
(niski, beli, bezdlaki, nosati, bez oznaka pola) koji pripadaju vrsti zvanoj Bouni.
Trojka je proterana iz Bounvila a za progon je “zaslužan” Pozeslav P.
Boun (kolokvijalno Pozer), najbogatiji u Bounvilu, sklon spletkama
i prevarama; prate ga veseli praznoglavac Smeško sa obaveznom cigarom u
ustima i dobrodušni Foune, ljubitelj “Mobi Dika” (koji uspava
svakog slušaoca Founeovog prepričavanja knjige). Njihovo tumaranje
prekinuće pronalazak mape u pesku i najezda skakavaca zbog koje se razdvojaju. Izgubljeni
i usamljeni Foune će preko planine stići u dolinu, u šumi sresta druželjubivu
bubu Teda, nabasati na buljavo-dlakavo-zubata-ne mnogo bistra čudovišta Pacolike
(buba Ted će pred njima Founea bez griže savesti ostaviti na
cedilu), preživeti zimu zahvaljujući mami Oposum i njeno troje dece, da
bi ga od novog napada Pacolikih opet spasio mrzovoljni crveni zmaj (sa
cigaretom u ustima). Na proleće Foune sreće devojku Torn, u koju
se zaljubljuje, zatim upoznaje njenu prgavu Baku Ben, učesnicu Velikog
rata, koja je redovna pobednica u godišnjoj seoskoj trci krava (dakle trči
brže od četvoronožnih, rogatih konkurentkinja)! No, ni Pacoliki sa
svojim Kraljeksom i Zaogrnutim koji, kao smrt, unaokolo nosi kosu,
ne miruju; iz nekog razloga oni gone Pozera (sumnja se na poslovne
mahinacije) pa napadaju farmu Bake Ben ali napadnuti uspevaju da pobegnu
u selo baš pred Prolećni vašar i trku krava. U krčmi “Bačvarište”
trojka Bouna se ponovo spaja ali idila ne potraje: Pozer namerava
da lažira trku (kostimirani Smeško glumi Misterioznu kravu,
bakinu konkurenciju za pobedu) i obogati se na opkladama, Foune je
nesrećan u ljubavi, Pacoliki
su svuda… Konačno, počinje urnebesna trka!
Mada je kostur zapleta utemeljen na bogatoj
tradiciji epske fantastike, Smit uspeva da, u "Boune"
varijanti, gotovo sve deluje sveže i intrigantno, zahvaljujući pažljivom
doziranju otkrivanja fakata iz prošlih vremena te umešnom zaplitanju 'manjih
zapleta', živopisnih likova i sveprisutnog humora što je konačnom obliku donelo
spoj prividne jednostavnosti i nenametljive dubine. Po završetku prve knjige, čitalac
otkriva kako je neosetno uvučen u čudesan svet istovremeno infantilan ali i
vrlo ozbiljano-opasan. Posebno pada u oči sveprisutna tolerantnost svih prema
svima bez obzira kojoj vrsti bića da pripadaju (u dolini niko nije čuo za Boune
ali zato nisu ni malo “ksenofobični”). Naravno, ako neko nije dobar i baš hoće
da ratuje - to će i dobiti. Raznorodni junaci - Bouni, bube, čudovišta,
zmaj i ljudi (koji definitivno nisu "glavni" u celoj stvari) - umeju
biti simpatični i bliski, mada ima i onih lakovernih i glupavih (recimo, oni
koji se klade na Misterioznu kravu koju niko čak nije ni video) te
potpuno kvarnih (koje predstavlja Pozer). Narativni segment priče ima
adekvatnog i aktivnog saradnika u likovnom. Crtež je pročišćen, jasan, precizan
i oštar, sklon čistim razgraničenjima crnog i belog (naknadno bojenje nije
“progutalo” crtež), i kao takav će podsetiti na pojednostavljene slike
namenjene deci što je vešta varka za likovno majstorstvo i povremene egzibicije;
montaža i mirnih i akcionih scena vanredno je uspela, posebno kada uključi
efektan Smitov postupak koji podrazumeva niz sličica identičnih u svemu osim u
sadržaju oblačića, što rezultira “zamrznutošću prizora” i potcrtavanjem teksta
odnosno kompletne situacije.
Rečju, "Boune"
svakako spada u dela 9. umetnosti kojima treba posvetiti punu pažnju a koja
će, pak, biti nagrađena urnebesnim smehom i uživanjem u čistokrvnim, čudesno veselim
avanturama.
(“Dnevnik”, 2023.)