Brus Sterling (1954) klasik je naučne fantastike i živa legenda kiber-panka, pokreta koji je polovinom 1980-tih uzdrmao etabliranu naučnu fantastiku i u nju uneo nove teme, novi duh i drugačiju osećajnost; od tada do danas nije bilo pokreta koji je tako duboko protresao žanr darujući mu i nove horizonte promišljanja (mračne) budućnosti usmeravane globalnom vlašću neoliberalnog kapitalizma, predstojećom ekološkom katastrofom i otvaranjem dveri virtuelne stvarnosti, sa svim njenim čudesima i mutnim virovima. Uprkos Sterlingovom ugledu i značaju, na srpski je preveden samo jedan njegov roman, „Ostrva u mreži“, i par priča, što svakako ne služi na čast ovdašnjim izdavačima. Istovremeno, Sterling je sticajem životnih okolnosti redovan gost-rezident Srbije odnosno Beograda ali to gotovo da nije zapaženo u krugovima stvaralaca i ljubitelja naučne fantastike. Zbog svega navedenog nemalo je i vrlo prijatno iznenađenje nedavna pojava knjižice (u minimalistički svedenoj opremi i vrlo sitnog teksta) „Drevni inženjer“, u ediciji „Sam(a) svoj pokret“ izdavača Kulturnog centra Beograd. Na 100-tinjak strana knjiga sadrži Sterlingovu priču „Drevni inženjer“, u prevodu Jasmine Tešanović, odnosno njen original uz prateće pogovore. Sama priča štampana je 2016. godine u godišnjoj antologiji „Dvanaest sutrašnjica: vizionarske priče o bliskoj budućnosti inspirisane sadašnjom tehnologijom“. No – i tu znatiželjni čitalac stiže do drugog iznenađenja – Sterlingova priča uopšte nije kiber-pank već je, precizno i sa pažljivo doziranim tenzijama dinamično ispričana, alternativna istorija koja se dešava 145. godine nove ere i prati dogodovštine Julija Glicija Atilija Vera, rimskog inženjera angažovanog na Tehnološkom institutu u Taurunumu (današnji Zemun). Posle smrti učitelja a pre nove raspodele vlasti, Ver dobija savet od brata da se vrati u rodni kraj, u Augustu Taurinorum (Torino), pod izgovorom kako je namerio da se tamo prikladno oženi. U Taurinorumu, posle teškog putovanja, zatiće rasulo izazvano velikom zarazom pa sebe imenuje za Diktatora i započinje obnovu i izgradnju naselja, boreći se sa materijalnim preprekama ali i nesklonošću stanovnika da istinski prihvate njega i njegove planove. Sve vreme Ver drži uza sebe Nebeski mehanizam sa Rodosa, poklon guvernera Taurunuma. Taj analogni kompjuter kojim se mogu izračunati položaji planeta fascinantna je sprava ali i duboko subverzivna jer praktično poriče postojanje bogova. Ver će, u centralnom filozofskom dijalogu priče, taj fantastični mehanizam predstaviti udovici starog gradonačelnika kao dokaz inženjerske i naučne superiornosti što će naterati mahnitu ženu da dragocenu i bogohulnu kutiju baci u reku...
Sterling
je, za razliku od saborca po peru V Gibsona, i ranije bio otvoren za
teme van kiber-pank zabrana (setimo se prevedenih priča „Večera u Audegastu“,
„Zeleni dani u Bruneju“, „Mala prodavnica čarolija“) i za traganje po
raznim prostornim i vremenskim koordinatama pa se i „Drevni inženjer“ lako
i prirodno uklapa u ovaj niz. Naravno, sem istorijskog perioda i lokacija u
ovoj priči verodostojno je i postojanje Nebeskog mehanizma – astronomskog
kalkulatora sa Antikitere otkrivenog davne 1901. godine u fizički
neobnovljivom stanju sve dok se nije „umešala“ moderna tehnologija - kompjuterizovana
tomografija (CT sken). Mehanizam je u vreme svog nastanka bio vesnik i nosilac
novih ideja odnosno sasvim drugačijeg pogleda na svet u odnosno na vladajući mitološko-božanski
te simbol progresa koji nailazi na nerazumevanje i otvoreni otpor uprkos
očiglednih prednosti koje njegovo korišćenje može doneti. Napredak, međutim, nije
uvek ni lak ni kontinuiran pa je trebalo da prođu vekovi dok zapadna
civilizacija nije dorasla do znanja koja su izgubljena u antici. Filozofski
dijalog inženjera i udovice-veštice, okruženih pukom željnim senzacije i
skandala, uz manipulatore koji stoje sa strane, nije samo slika i prilika davne
prošlosti već, oživljen u priči, vrlo neugodno podseća na jednako banalne (a brutalne) situacije iz
naše „civilizovane“ sadašnjosti. Ukazivanje na ovu vremensku paralelu temelj je
provokativnosti i subverzije Sterlingove priče.
Rečju,
„Drevni inženjer“ valjana je, suptilno intrigantna proza proverenog
majstora i u potpunosti potvrđuje njegov odavno zasluženi status klasika žanra.
(„Dnevnik“,
2022.)