U vrelim letnjim danima “Čarobna knjiga” objavila je, u biblioteci “Stari kontinent – specijalna izdanja”, još jednu poslasticu za stripoljupce svih generacija: kompletnu kolekciju “Umpah – Paha” prvog zajedničkog dela tandema Rene Gosini (1926-1977) i Alber Uderzo (1927-2020), koji će svojim delima pomeriti granice 9. umetnosti. Kako priliči ovakvim knjigama znatiželjnici će (na čak 184 kolor strane između tvrdih korica) moći da se pogoste sa svih 5 epizoda stripa te obiljem pratećeg materijala koji otkriva manje poznate ili sasvim nepoznate pojedinosti o serijalu. Elem, u zimu 1951. srela su se dvojica mladih crtača Uderzo i Gosini i shvatili da imaju mnogo zajedničkih stavova i ideja o stripu. Buduća saradnja u kojoj je Gosini, kao slabiji crtač postao scenarista, prekinuta je i pre stvarnog početka jer je Gosini otputovao u Ameriku da tamo radi-crta i ilustruje. Uderzo, veliki ljubitelj Diznija i američke kulture, hteo je da ga prati ali je ostao u Francuskoj zbog ženidbe. Ipak, dvojac je razmenjujući pisma osmislio kratki karikaturalni strip o “Umpah Pahu Indijancu” i njegovom plemenu koje se drži tradicije usled moderne Amerike; imali su podršku slavnih kolega, tekst je u balone upisao ni manje ni više nego Milton Kanif! Ali, strip niko nije hteo da kupi i objavi pa je Gosini odustao od nuđenja i strip stavio u fijoku. Tih 8 strana nalazi se u ovoj kolekciji kao dokaz rada mladih talenata.
Po Gosinijevom povratku u Evropu
tandem je nastavio saradnju na više stripova. Gosini je, kao već
poznati autor, 1956. dobio ponudu da radi za prestižni časopis “Tintin”.
Dve godine kasnije od njih dobija porudžbinu sa strip serijal i Umpah
Pah postaje aktuelan, uz bitne promene: radnja se dešava u XVIII veku,
u vreme francuske kolonizacije Amerike, delom je oslonjen na istoriju i
etnologiju (Gosini je koristio i građu koju je spremio za “Taličnog
Toma”); crtački je strip dinamičniji i zreliji, likovi i sama scena
su mnogo detaljniji, dočaravanje pokreta ubedljivije… Prvi nastavak serijala
objavljen je 2. aprila 1958. Publici se strip dopao pa su avanture Umpah
– Paha i njegovog brata Viteza od kisele štrudle poznatog i kao Dupli
skalp nastavile da izlaze; čak su se pojavile i gramofonske ploče na kojima
su glumci “igrali” strip epizode. Ipak, na godišnjoj anketi “Tintina”
o popularnosti stripova “Umpah – Pah” je stigao tek na 11. mesto!
To je malo ohladilo entuzijazam autora. S druge strane, krajem 1959. počeo je
da izlazi novi strip časopis “Pilot” koji su osnovali Šarlije,
Gosini, Uderzo, Ebrar i Kloto. Uderzo je svake nedelje morao na nacrta dve
table “Umpah – Paha”, dve table “Asteriksa” i tablu “Tangija i
Laverdira” što on jednostavno nije mogao da odradi pa je, uz dodatak nekih
ugovornih začkoljica, “Umpah – Pah” prestao da izlazi a tandem se potpuno
posvetio svom remek-delu “Asteriksu”.
Priča “Umpah-Paha” započinje epizodom
“Dupli sklap” i pristizanjem francuskog broda „Drski” na obale
divlje Amerike. Na radost ne mnogo hrabre posade Vitez od Kisele
Štrudle javlja se da izvidi neistražene zemlje. A na obali je skriven Umpah-Pah,
najhrabriji ratnik plemena Šavašavaha, koji skače na viteza i otkriva da
ovaj ima dva skalpa (periku i pravu kosu). Umpah-Pah odvodi zarobljenika
u selo i predstavlja poglavici Debelom bizonu, vraču Plačku,
namćorastom starcu Jednozubom (koji ubrzo postaje Bezubi). Pošto
položi neobične ispite (ispijanje tople čokolade, golicanje perom ispod nosa,
gađanje lukom i strelom zavezanih očiju) Umpah - Pah dobija Viteza
za svog brata. Njih dvojica nadalje žive u plemenu na radost kršne Mamah-Pah,
koja ih obilno hrani pemikanom (mlevenim sušenim mesom bizona s mašću
bizona, moždinom jelena i medveda) i žgoljavog Tatah-Paha; ali, idila ne
može da potraje dugo jer braća moraju da provere šta to mute večni neprijatelj Šavahšavaha,
Ravni Tabani na čelu sa poglavicom Mračnom žabom… Rat će se desiti u
epizodi “Umpah-Pah na ratničkoj stazi” nakon koje će se, u “Umpah-Pah
i gusari”, braća uputiti u Evropu da odatle donesu konje, ali će
usput morati da se pozabave gusarima; pošto, u “Tajna misija”, stignu na
odredište Vitez i Umpah-Pah gde od
kralja dobijaju zadatak da odnesu važnu poruku pa se vraćaju u Ameriku (“Opsada”)
da se tamo suprotstave pruskoj invaziji, veselo rastanu na kiši i - odu u
nezaborav.
Gosini je u “Umpah-Pahu”
demonstrirao svu svoju veštinu gradeći vesele priče koje imaju stalnu ‘ekipu’ u
srcu koje su snažni, prostodušni (ponekad naivni) Indijanac i nespretni,
nevešti Vitez koji je dobrodušan ali ne mnogo koristan. Hrabrost nije
osobina ni Indijanca ni osvajača pa ćak ni Prusa (ali su
evropejci zato nadobudni i vrlo teatralni). Svaki od sporednih likova je
prepoznatljiv i vrlo koristan da zakomplikuje situacije; čak i kokoške imaju svoju
ulogu u zapletu! Čitava postavka zaokružena je urnebesnim, razgaljujućim
detaljima, od plemenskih ratnih pokliča “JAK-JAK-JAK” (Šavašavasi), “BL-BL-BL”
(Ravni Tabani), “BONGO-BONGO-BONGO” (pleme Urokljive oči), preko čudnih
totema (bog poslastica veliki zec, štavilac koža pakleno biće…) do neobičnih
pouka (‘ćutljiv kao riba u tiganju’, ‘nespretan kao krtica na suncu’, ‘bežimo
kao jegulja, kao divlji zec ili kao veverica, izaberi’, ‘treba biti tih kao
uspavana zmija, budan kao izgladnela veverica, brz kao puma u trci za plenom,
nevidljiv kao bizon u magli’…),
nadimaka koje od Umpah-Paha dobijaju fransuski oficiri (Dugi Nos,
Debeli Trbuh, Onaj Koji Njuši Pod) i ekstremno dugog imena pruskog oficira
- Franc fon Halefizikakapelaminazikofski!
“Umpah-Pah” je deo strip
istorije ovih prostora; objavljivan je u “Panorami” od 1965. godine,
potom od 1969. u “Stripoteci” pa u “Eks almanahu”; “Biser strip
specijal” iz 1985. objavio je kompletan serijal u crnobeloj štampi a “Forum
marketprint” je 1990. objavio serijal u pet svezama mekih korica. Izdanje “Čarobne
knjige” je preko potrebna konačna verzija ovog stripa namenjena svim
stripoljupcima.
Strip “Umpah-Pah”, koga
nazivaju i „Asteriksovim starijim bratom” (mnogo od uspešnih postavki Umpah-Paha
preuzeto je u Asteriksu), i posle šest decenija pleni svežinom, vrcavim
dijalozima i dosetkama kao i maestralnim crtežom, dokazujući da je reč o
vanredno valjanom delu koje zaslužuje punu pažnju novih generacija.
(“Dnevnik”, 2024.)