Nastavljajući
objavljivanje sabranih avantura Korta Maltezea, jednog od najslavnijih strip
(anti)heroja druge polovina XX veka, izdavačka kuća “Darkwood” štampala
je (u tvrdom povezu, punom koloru, na ćirilici) album “Korto u Sibiru”. "Tajno
dvorište zvano arkana" početni je naslov ovog stripa; objavljivan je u
nastavcima 1974-1975. g. u italijanskoj reviji "Linus" i prvi
je veliki rad (preko 100 tabli) nakon Pratove impozantne serije od 21
epizode Korta Maltezea po 20 stranica u samo tri godine (1970-1972) za
reviju "Pif". Ova priča započinje Kortovim lenčarenjem
34 decembra u Veneciji, gde vreme teče drugačije nego drugde (u ostatku
sveta je 1919.g.), što konstatuje u razgovorom sa Zlatoustom a onda se naprasno
nađe u Hong Kongu, gde prima blagoslov trijada, tajnog kineskog društva
nalik na mafiju. Probijajući se kroz uličnu gužvu Korto čuje kako dečaci
izvikuju naslove dnevnih novina "Završen rat u Evropi. Nastavlja se u
Sibiru". Dok se odmara na klupi Korto otkriva da sedi kraj
starog (ne)prijatelja Raspućina koji objašnjava da je ovo pravo vreme za
poslove - dok su boljševici na granici Mongolije, Japanci u Mandžuriji,
saveznici u Sibiru, toliko je prilika da se čovek obogati trgujući
oružjem i prevozeći najamnike; mornar konstatuje da je to "posao za lešinare".
Kasnije, Korta od napada nožem spasavaju "Crveni fenjeri",
tajno društvo kineskih devojaka koje ga angažuju da otme rusko carsko zlato
koje admiral Kolčak, u ime kontrarevolucinarne vlade, prevozi vozom u
blizini mongolske granice a za koje se zanimaju kineski gospodari rata,
mandžurijski razbojnici, saveznici i tajna društva. Prisutni Raspućin
takođe je zainteresovan i to, kako tvrdi, s pravom jer je Rus. Korto
odlazi u Šangaj, saznaje priču o oklopnom vozu koji krstari Sibirom
i prelepoj vojvotkinji Semionovoj u njemu, da bi se ubrzo i upoznao sa
njom a zatim sa zapovednikom 'divlje divizije' Semenovim. Oni napadaju
voz sa zlatom, otimaju ga, ali i gube jer svako na vozu radi za nekog drugog.
Zlato završava na dnu jezera a Korto, Raspućin i Šangaj Lili
padaju u ruke dijaboličnog Romana fon Ungern-Šternberga, barona koji
zapoveda Divizijom azijske konjice i ne odgovara nikome do sebi i svom ludilu
koje ga tera da kuje planove o osvajanju Evrope. Baronov poklič je "Napred...
U naše ludilo i našu slavu!" U finalu priče, Korto i Raspućin
izbegavaju propast voza sa trupama generala Čanga i Crnog zmaja;
slede faktografski izveštaji o daljoj sudbini junaka i romantično-gorki oproštaj
Korta i Šangaj Lili, okruženih leptirima. Svako odlazi za svojom
sudbinom u nove avanture.
(“Dnevnik”, 2020.)