DEKADENCIJA I IDEALI SPLETENI U CRVENOJ REVOLUCIJI – Prikaz albuma „Korto u Sibiru“ Huga Prata; izdavač Darkwood, 2020.

 

        Nastavljajući objavljivanje sabranih avantura Korta Maltezea, jednog od najslavnijih strip (anti)heroja druge polovina XX veka, izdavačka kuća “Darkwood” štampala je (u tvrdom povezu, punom koloru, na ćirilici) album “Korto u Sibiru”. "Tajno dvorište zvano arkana" početni je naslov ovog stripa; objavljivan je u nastavcima 1974-1975. g. u italijanskoj reviji "Linus" i prvi je veliki rad (preko 100 tabli) nakon Pratove impozantne serije od 21 epizode Korta Maltezea po 20 stranica u samo tri godine (1970-1972) za reviju "Pif". Ova priča započinje Kortovim lenčarenjem 34 decembra u Veneciji, gde vreme teče drugačije nego drugde (u ostatku sveta je 1919.g.), što konstatuje u razgovorom sa Zlatoustom a onda se naprasno nađe u Hong Kongu, gde prima blagoslov trijada, tajnog kineskog društva nalik na mafiju. Probijajući se kroz uličnu gužvu Korto čuje kako dečaci izvikuju naslove dnevnih novina "Završen rat u Evropi. Nastavlja se u Sibiru". Dok se odmara na klupi Korto otkriva da sedi kraj starog (ne)prijatelja Raspućina koji objašnjava da je ovo pravo vreme za poslove - dok su boljševici na granici Mongolije, Japanci u Mandžuriji, saveznici u Sibiru, toliko je prilika da se čovek obogati trgujući oružjem i prevozeći najamnike; mornar konstatuje da je to "posao za lešinare". Kasnije, Korta od napada nožem spasavaju "Crveni fenjeri", tajno društvo kineskih devojaka koje ga angažuju da otme rusko carsko zlato koje admiral Kolčak, u ime kontrarevolucinarne vlade, prevozi vozom u blizini mongolske granice a za koje se zanimaju kineski gospodari rata, mandžurijski razbojnici, saveznici i tajna društva. Prisutni Raspućin takođe je zainteresovan i to, kako tvrdi, s pravom jer je Rus. Korto odlazi u Šangaj, saznaje priču o oklopnom vozu koji krstari Sibirom i prelepoj vojvotkinji Semionovoj u njemu, da bi se ubrzo i upoznao sa njom a zatim sa zapovednikom 'divlje divizije' Semenovim. Oni napadaju voz sa zlatom, otimaju ga, ali i gube jer svako na vozu radi za nekog drugog. Zlato završava na dnu jezera a Korto, Raspućin i Šangaj Lili padaju u ruke dijaboličnog Romana fon Ungern-Šternberga, barona koji zapoveda Divizijom azijske konjice i ne odgovara nikome do sebi i svom ludilu koje ga tera da kuje planove o osvajanju Evrope. Baronov poklič je "Napred... U naše ludilo i našu slavu!" U finalu priče, Korto i Raspućin izbegavaju propast voza sa trupama generala Čanga i Crnog zmaja; slede faktografski izveštaji o daljoj sudbini junaka i romantično-gorki oproštaj Korta i Šangaj Lili, okruženih leptirima. Svako odlazi za svojom sudbinom u nove avanture.

            Korto se u čitavoj avanturi susreće sa većim ili manjim “upadima” fantastičnog/neverovatnog u realnost. Ljudi dolaze i odlaze iz priče bez ikakvog (logičnog) objašnjenja, događaji se odvijaju po sopstvenom nahođenju, iza svakog lica kriju se planovi i ambicije tajnih udruženja… Romantični mornar uglavnom statira u svom tom košmarnom zamešateljstvu. Prat je, kako je to činio i pre i posle ove epizode, vešto izmešao fascinantne istorijske fakte spletene u klupko apsurda, ličnih ambicija, ideala i zla te ludila pojedinaca koji su izgubili dodir sa stvarnošću i žive u sopstvenim fantazmima. Plemeniti oreoli boraca za ideale pravde za siromašne i izrabljivane prepleteni su sa dekadencijom i aristrokratskom ispraznošću zaostalim za starim svetom koji je srušen. Kortova avantura u Sibiru potvrda je Pratove vrhunske sposobnosti da opčini, zadivi i oduševi. Neverovatno je mnoštvo podataka kojima je Prat baratao: od pravaca kretanja trupa, njihovih navika, oblačenja i naoružanja sve do čudnovato oslikanog grandomanskog ludila barona Ungern-Šternberga. Ovaj je strip primer postmodernističkog eklekticizma i kao takav traži punu čitalačku pažnju da bi se spoznale nijanse pripovesti, poigravanje faktima i konstantni upliv začudnog i magijskog u realnost. Po ovom maniru Prat je blizak H. L. Borhesu koji je istinu predstavljao kao fikciju (za razliku od drugih pisaca koju su fikciju pokušavali da predstave kao istinu). Na vizuelnoj ravni stripa, Prat se majstorski poigrava stilizovanim, minimalističkim crtežom koji predstavlja kako trivijalne tako i čudesne prizore izmeštene od uobičajenog a sve na radost predanih pratilaca serijala „priča u slikama“ koji ima kultni status istinskog remek-dela umetničke baštine XX veka.

            (“Dnevnik”, 2020.)