Robert Kirkman
(1978) privukao je pažnju strip
javnosti horor serijalom „Okružen
mrtvima“ (od 2003) pre koga se dokazivao kao perspektivni scenarista u
tekućim serijalima („Ultimat X-Men“,
„Marvel Zombies“, „Haunt“). Kada je po serijalu snimljena izuzetno gledana TV serija „Okružen mrtvima“ Kirkman je
postao profitabilna zvezda. Taj uspeh je, naravno, „pogurao“ i druge Kirkmanove serijale - „Izgnanika“ (po kome se takođe snima TV
serija), „Super dinosaurusa“ i „Nepobedivog“. Zbog svega toga Kirkmanov novi strip „Pesma zaborava“ iz
2017.g. dočekan je sa velikim interesovanjem i očekivanjima; reakcije kritike i
publike uglavnom su pozitivne pa se može govoriti o svojevrsnom hitu odnosno
bestseleru u okviru korporacijskog stripa
koji je, pre svih u svetu, stigao do domaćih stripoljubaca zahvaljujući agilnoj
„Čarobnoj knjizi“.
Među par
junaka priče najvažniji je Nejtan Kol
koji je sebi dodelio izuzetan zadatak - on iz Zaborava vraća izgubljene ljude. Naime, deset godina ranije iz zvanično
nepoznatih razloga deo Filadelfije sa
oko 300.000 stanovnika nestao je u Zaboravu,
paralelnoj dimenziji koju nastanjuju svakovrsna čudovišta. Vlada je najpre organizovala
akcije spasavanja ljudi iz Zaborava ali
je taj poduhvat faktički ugašen. Samo još Nejtan,
opremljen specijalnim „gedžetima“, odlazi u solo specijalne misije iako su one
sve ređe uspešne. Oni koje vrati u našu stvarnost nisu uvek time oduševljeni:
jedni pate od „posttraumatskog stresa“ a drugi se teško privikavaju na „običan“
život jer su se već koliko-toliko prilagodili Zaboravu. Nejtan, međutim, nastavlja putovanja uprkos protivljenju
saradnika i državnih institucija jer, u stvari, traži brata Eda, u normalnom svetu problematičnog
tipa (dok Nejtena svi smatraju
genijem). U Zaboravu Ed predvodi
organizovanu grupu koja uspešno opstaje u neprijateljskom okruženju tako da je Ed u promenjenim okolnostima našao sebe
i svoje mesto u društvu. Nejten
nalazi brata i pokušava da ga vrati u „staru realnost“ govoreći da se ona
promenila. Ed pristaje da to proveri
i braća se vraćaju ali - i tu počinje priča iz drugog toma koga čine epizode 7
- 12 (objavljivane kao takve u mesečnim sveskama). Naravno, stvari su se, dok
je Nejten bio odsutan, poprilično
promenile - ali ne na bolje pa on pada u ruke vlasti i priznaje da je njegov
neuspeli eksperiment izazvao nestanak dela Filadelfije!
Eda, pak, muče problem razrešenja starih emotivnih problema. U vratolomnoj
avanturi punoj jurnjave i borbe sa monstrumima ali i sukoba sa policijom odnosno
bratkih razmirica, Nejten će, uz
pomoć svoje devojke, oteti binarni lančani generator sa namerom da ispravi
svoju grešku ali Ed, koji veruje da
je Zaborav bolji svet za prave ljude,
u Zaborav šalje još jedan deo grada.
Do kraja će se barem ova greška ispraviti a braća izmiriti i svako će ostati u
svetu u kome želi da bude dok vlast prestaje da proganja Nejtena. No, posle „hepi enda“ slede dve stranice na kojima inteligentno
čudovište, u prostoru koji liči na svemirski brod ili laboratoriju, muči
razapetog čoveka što, naravno, znači da priča nije završena već da se iznova
zapliće...
„Pesma zaborava“ varira standardnu temu naučne fantastike - (zlo)upotrebu nauke
u rukama opsesivnog (ili ludog) naučnika; setimo se da jedan od temelja moderne
naučne fantastike, roman „Frankenštajn“ Meri Šeli upravo
promišljanja ovaj problem. Ništa manje
važna je i tema opstajanja ljudske naseobine u drugom, stranom neprijateljskom
svetu - ovog puta Zaboravu - odnosno
izgradnje društva koje je bolje od onog na „staroj“ Zemlji. Ove teme, pak, pozornica su za zaplitanje i razrešenje
prastarog problema sukoba između braće a što daje ljudsku dimenciju čitavom
zamešateljstvu. Kirkman postepeno
otkriva kockice koje rešavaju neke od ključnih problema dodajući, kad razreši
jednu dilemu nove i nove zaplete. Ovakva pripovedačka „metodologija“, pažljivo
dozirana-raspoređena u 20-tak strana svake epizode, uspešno funkcioniše i
„vuče“ čitaoca napred. Kirkmanovi
junaci, s druge strane, nisu instant heroji, nesigurni su, zbunjeni i zatečeni
situacijama, kolebaju se i odlažu konačne odluke mada su, čini se, žene
hrabrije i odlučnije.
De Feličijev crtež svesrdno podupire
odmak stripa od prepoznatljivo-konvencionalnog stripa. Umesto lepih i
ispeglanih on redovno crta naborana, umazana, namrštena i zabrinuta lica; čudovišta
iz Zaborava nimalo ne liče na
„konfekcijske“ modele iz popularne kulture (sa mnogo kandži i zuba). Otuda strip odiše neobičnom, odmaknutom
atmosferom koju nestandardni kolor potcrtava dajući čitavoj priči veću dozu
začudnosti - i atraktivnosti - nego što bi je imala da je rutinsko-šablonski iscrtana
i obojena.
Rečju,
„Pesma zaborava“ u drugom tomu potvrđuje
raniji utisak da je reč o stripu koji
se, mada poštuje konvencije naučnofantastičnog
žanra, ustrajno od njih odmiče - na zadovoljstvo ljubitelja stripa i Kirkmanovog opusa.
(„Dnevnik“,
2019.)