KRVOPROLIĆE, NASILJE I DIVLJAŠTVO KONANOVO - „I rodiće se veštica“ Roberta E. Hauarda; izdavač „Strahor“ Beograd, 2023.

 

Završavajući serijal knjiga posvećenih Konanu Simerijancu, izdavačka kuća „Strahor“ upravo je objavila peti tom o legendarnom junaku epske fantastike, u podžanru „mača i magije“ („sword and sorcery“). Ovaj kapitalni poduhvat koji je sabrao sve relevantne priče i jedan roman potekle iz pera Roberta E. Hauarda (1906-1936), započet je 2019. objavljivanjem romana „U času zmaja“ nakon koga su sledile knjige priča „Kraljica Crne Obale“, „Feniks na maču“ i „Crni neznanac“.  Sve knjige su ilustrovali Dražen Kovačević i Zoran Jovičić a nadahnuto ih je preveo Goran Skrobonja koji je, u poslednjoj, autor predgovora u kome, ispisujući ličnu istoriju upoznavanja sa prgavim varvarinom, nadahnuto skicira i (ne)prilike sa nabavljanjem strane žanrovske literature i stripova pre bezmalo pola veka u ondašnjoj SFR Jugoslaviji.   

Knjiga „I rodiće se veštica“ sadrži dve pripovetke, naslovnu „I rodiće se veštica“ i „Nečastivi od gvožđa“, odnosno novele „Preko Crne reke“ i „Ljudi crnog kruga“ (ova poslednja je sa dužinom od 100 strana na korak od romana) a zaključuje je znameniti esej-ogled „Hiborijansko doba“ u kome je Hauard opisao vreme u kome živi Konan odnosno doba koja mu prethode, stvarajući tako konzistentnu paralelnu istoriju-univerzum za svog heroja.  Konan Simerijanac jedan je od junaka „zlatnog doba palpa“; pod „Zlatnim dobom palpa“ teoretičari podrazumevaju period u SAD između dva svetska rata (ima mišljenja da ovaj period traje od početka XX veka sve do 1950-tih) u kome su bujale svakovrsne jeftine roto-edicije prepune priča (avanturističkih, vestern, kriminalističkih, fantastičkih, pseudo-istorijskih, ratnih) pisanih isključivo radi zabave pretežno mladih čitalaca. Paralelno sa „zlatnim dobom palpa“ u svetu popularne kulture trajalo je i „zlatno doba stripa“ ali i „zlatno doba dramskih radio serijala“; mnogi su se heroji „šetali“ kroz sve medije, od pisanih i crtanih do audio i, konačno, filmskih (u serijalima kratkih filmova, trajanja do 20 minuta, od kojih je svaki novi film-nastavak imao bioskopsku premijeru vikendom). Iz mnoštva palp junaka retki su ostali upamćeni; među takvima, uz Tarzana, svakako je najpoznatiji Konan Roberta E. Hauarda, autora raznovrsnih palp priča čiji je najpopularniji junak do pojave Konana bio Kralj Kul od Atlantide. Od prve priče o Konanu, „Feniks na maču“, štampane krajem 1932.g. do 1936.g. kada je Hauard izvršio samoubistvo, objavljeno je 17 priča o Konanu i jedna roman; u piščevoj zaostavštini ostale su četiri završene priče i mnoštvo skica i beležaka. Hauard i Konan utonuli su u zaborav do 1950-tih kada su priče sabrane u knjige - najpre one objavljene a potom i priče iz zaostavštine i konačno one koje su, na osnovu skica, dovršili Sprejg la Kemp i Lin Karter (kasnije će još 10-tak pisaca dopisivati Konana). Simerijanac je ubrzo postao kultni heroj a svetsku popularnost je stekao 1982.g. filmom „Konan Varvarin“ Džona Milijusa, i od tada njegova popularnost raste u svim medijima (literatura, strip, film, komjuterske igrice).

          Konan je žitelj „Hiborijanskog doba“ nastalog posle potonuća Atlantide, koje je  trajalo do uzdizanja istoriji poznatih kraljevstava; bele puti, divovskog rasta i snage, mrkog plavookog pogleda koji seva ispod crne kose, on je u civilizaciju došao iz divlje Simerije i, sa mačem u ruci, luta gradovima, pljačka, ubija, veseli se, pokoravajući se bogu Kromu i svom osećaju za pravedno. U ovoj knjizi on je najamnik izviđač, kapetan kraljičine garde, poglavica kozaka odnosno plemena ljutih gorštaka; ta je mesta zaslužio svojom hrabrošću i srčanošću kao i lukavstvom i pregovaračkim sposobnostima. Podjednako ga poštuju i plaše ga se njegovi potčinjeni kao i neprijatelji. A neprijatelji su različiti, od divljih, nemilosrdnih ratnika do veštica, mračnih proroka u njihovim kulama ili moćnih čarobnjaka iz bezimene prošlosti probuđenih u svojim prastarim gradovima. Ni pred kim Konan neće ustuknuti već će se boriti mačem, pesnicama, zubima... „Krvoproliće, nasilje i divljaštvo bili su prirodni elementi života kakav je Konan poznavao“, piše Hauard, neskriveno oduševljen varvarstvom kao „prirodnim stanjem“ čoveka koje je civilizacija iskvarila. Redovni pratioci Konana, pored nevolja, su i prelepe devojke, često „plave krvi“; njihov početni prezir prema divljaku nestaće kad uvide njegovu snagu i pouzdanost, nepokolebljive etičke principe kojima se rukovodi ne zazirući da zarad njih rizikuje svoj život kao što ne krije da bi ih rado video u svojoj postelji.

          Pripovesti, objavljene 1934. i 1935.g, sadrže sve krucijalne elemente eskapističke palp literature: egzotičnu avanturu,  mistiku, napetost, bitke i potere, živopisne likove, kitnjaste opise začinjene blagom erotikom. Stuktura proza je složenija od prvih priča – nekoliko paralelnih tokova koji se prepliću i dopunjuju, menjanje tačke pripovedanja – što dokazuje da je Hauard razvijao svoj spisateljski zanat i tragao za drugačijim načinima ispisivanja svoje proze ne ostajući na nivou rudimentarne paraliterature.

          („Dnevnik“, 2023.)

PROGNANI KRALJ KONAN – „Kralj Konan“ Džejmsa Arona i Mahmuda Azrara; izdavač Čarobna knjiga, 2023.

 

            Konan Simerijanac ili Varvarin ili Osvajač ili Uništitelj spada među retke junake palp literature stvarane u prvim decenijama XX veka koji žive i u XXI veku. Rođen u mašti Hoberta E Hauarda (1906-1936) pojavio se na stranici časopisa „Uvrnute priče“ davne 1932. godine. Od 21 priče o Konanu koje je Hauard za života završio objavljeno je 18; za piscem je ostalo nekoliko započetih priča te mnoštvo sinopsisa i beležaka. Konan je brzo postao popularan među ljubiteljima petparačke literature ali je isto tako brzo, po prestanku pojave novih priča, pao u zaborav. Iako su posle II svetskog rata priče o Konanu više puta sakupljene i reprintovane a nedovršene dopisane tako da je stekao status kultnog heroja tek ga je pojava filma „Konan Varvarin“ 1982. godine izbacila na veliku pozornicu popularne kulture. Od tada do danas pišu se priče i romani o Konanu i crtaju stripovi (započeti 1970.g. u Marvelovoj produkciji). U svetovima „priča u slikama“ Konan živi u nekoliko „smerova“: onom koji se bavi njegovim avanturama iz doba pre Hauardovih priča, avanturama koje su paralelne sa Hauardovim pričama i dešavanjima posle Hauardovih priča. Strip scenaristi tek se marginalno drže Konanovog životopisa koji je Hauard skicirao i razvijaju svoje ideje u tekućim serijalima mesečnih strip svezaka odnosno albuma. Zahvaljujući „Čarobnoj knjizi“ domaći ljubitelji ovog heroja „mača i magije“ u prilici su da iščitaju dobar deo te produkcije sa samo par godina zakašnjenja. Tako nedavno objavljeni album „Kralj Konan“  (u nadahnutom prevodu Gorana Skrobonje) sabira priču koja je, najpre, 2021. godine objavljena u 6 mesečnih svezaka.

            Avantura počinje brodolomom koji preživljava samo Konan. Nošen talasima punim crva on dopliva do ostrva prekrivenog leševima mornara i ratnika koji su okončali svoje plovidbe među šiljatim stenama i grebenima. Varvarinu se čini da je jedino živo biće na ostrvu ali ubrzo otkriva da se prevario jer na njega nasrće čarobnjak Tot-Amon, čije je planove Konan, u prošlosti, više puta osujetio. Dok pada noć borba na život i smrt u punom je jeku ali će biti prekinuta dolaskom mnoštva mrtvih mornara koji beslovesno nasrću na žive. Duelisti nevoljno ali neminovno moraju da sklope savez kako bi se spasili sigurne smrti koja preti obojici. Da bi zamešateljstvo bilo veće ubrzo se otkriva da je na ostrvu i princeza Matoaka koja ispašta grehe (svoje vere u ljubav stranca koji je, međutim, više voleo zlato nego nju) i čeka ratnika koji će je osloboditi očeve kletve. No, kako to obično biva, ljupki princezin lik tek je maska za pogubnu klopku.

            Prizori borbi izmešani su sa „flešbekovima“ o epizodama iz prošlosti Konana, Tot-Amona i princeze zbog kojih su, svako na svoj način, stigli do ostrva. Naravno, čitaocu je najzanimljivija povest o Konanu koji je, kao već sredovečni kralj Akvilonije, zaslužan za prosperitet zemlje i pobedu nad svim neprijateljima. On, međutim, neprestano traži nove izazove i avanture, ne obazirući se na primedbe svog sina Kona koga, pak, smatra slabićem. Zbog toga otac, rukovodeći se svojim iskustvom, odlučuje da protera sina u svet smatrajući da će samo tako, u sukobu sa opasnostima i neizvesnostima, izrasti u zrelog čoveka. Ipak, mladić nije ni slab ni naivan pa -proteruje svog oca! Tako započinje novi krug Konanovih avantura na čijem početku je brodolom a dalji nastavci svakako slede jer nasmejani varvarin odlazi sa ostrva u priručnom čamcu ogrnut kožom ajkule!

            Konanova avantura začinjena je svime što žanr herojske fantastike, odnosno mača i magije, nudi: čudesna mesta i bića, magiju, jake ličnosti (Konan je koliko divalj toliko posvećen svom sinu, Tot-Amon je bespogovorno pokoran zmijskom bogu, u ime koga ubija bez griže savesti, princeza je najpre lakoverna a potom, poučena gorkim iskustvom, nemilosrdno ambiciozna) i jake emocije (ljubav, mržnja, pohlepa...) te mnoštvo uzbuđenja, akcija, borbi i preokreta. Scenarista Džejson Aron (1973) vešto prepliće znane događaje (pozivajući se na Hauardove priče i pojedine strip epizode) sa novim dešavanjima stvarajući tako pseudoistoriju sveta Hiborejanskog doba koje traje od pada Atlantide do uzdizanja velikih ljudskih civilizacija Starog veka odnosno Konanovu biografiju u zrelim godinama. Mračna i nasilna sadašnjost koja je suprotstavljena sećanjima dozvolila je crtaču Mahmudu Azraru (1976) da se razmaše svojim perima i četkicama, da detaljno iscrtava pejzaže i enterijere odnosno pokrete tela u borbi i izraze lica. Njegove table su dinamične, slike se prostiru preko čitave stranice sa nizom manjih crteža unesenih u velike prizore. Kolor je efektan, posebno kada prati „flešbekove“ koji su, uprkos svemu, topliji od brutalne sadašnjosti. Valja primetiti da je Azrar u nekoliko prizora sa princezom okruženom crvenim gorilama i belim tigrom odao počast velikom Frazeti koji je svojim ilustracijama uspostavio još uvek važeće standarde u likovnom identitetu epske fantastike.

            Rečju, „Kralj Konan“ nova je, sjajna kockica u mozaiku životopisa velikog heroja koga su volele i još uvek vole generacije mladih (i onih malo starijih) ljubitelja fantastike.

            („Dnevnik“, 2023.)

KONAN U DŽUNGLAMA ČISTE PRIRODE I LJUDSKE PRLJAVŠTINE - „Crni neznanac“ Roberta E. Hauarda; izdavač „Strahor“ Beograd, 2022.

 

Izdavačka kuća „Strahor“, ponajpre prepoznatljiva po objavljivanju reprezentativnih dela domaće epske fantastike, nastavlja sa realizacijom ambicioznog projekta objavljivanja knjiga koje će sabrati najbolje priče o Konanu, „najvećem junaku Hiborijanske ere“ i jednom od najpopularnijih heroja palp literature XX veka koji je nastavio da živi i u Novom Milenijuma. Nakon romana „U času zmaja“ i zbirki „Kraljica Crne Obale“ i „Feniks na maču“, upravo se pojavila i četvrta knjiga u seriji koja sadrži dve novele („Crni neznanac“ štampana posmrtno 1953, „Crveni klinovi“ objavljena 1936) i jednu pripovetku („Nitkovi u kući“, 1934) a sve u nadahnutom prevodu Gorana Skrobonje uz ilustracije Zorana Jovičića.

Konan Simerijanac ili Varvarin je junak „zlatnog doba palpa“ koje je u SAD trajalo između dva svetska rata (ima mišljenja da ovaj period traje od početka XX veka do 1950-tih) i tokom koga je štampano mnoštvo jeftinih roto-edicije avanturističkih, vestern, kriminalističkih, fantastičkih, pseudo-istorijskih, ratnih priča pisanih isključivo radi zabave mladih čitalaca. Uz „zlatno doba palpa“ u svetu popularne kulture trajalo je i „zlatno doba stripa“ odnosno „zlatno doba dramskih radio serijala“; mnogi heroji „šetali“ su kroz sve medije, od pisanih i crtanih do audio i, konačno do, najmlađih u ovoj grupi „pokretnih slika“ odnosno filma (izuzetno su bili popularni serijali kratkih filmova, trajanja do 20 minuta, od kojih je svaki novi film-nastavak imao bioskopsku premijeru vikendom). Iz mnoštva palp junaka retki su ostali upamćeni; jedan od najpoznatijih, uz Tarzana, svakako je Konan koga je osmislio Robert E. Hauard (1906-1936), pisac raznovrsnih palp priča (njegov najpopularniji junak do Konana bio je Kralj Kul od Atlantide). Od 1932.g. do 1936.g. (kada je Hauard izvršio samoubistvo) objavljeno je 17 priča i jedan roman o Konanu; u piščevoj zaostavštini ostale su četiri završene priče i mnoštvo skica i beležaka. Uprkos popularnosti, Hauard i Konan su zaboravljeni sve do 1950-tih kada su priče sabrane u knjige - one već objavljene a potom i priče iz zaostavštine i konačno one koje su, na osnovu skica, dovršili (neki bi rekli upropastili) Sprejg la Kemp i Lin Karter (kasnije će još 10-tak pisaca dopisivati Konana). Simerijanac je postao kultni heroj epske fantastike, podžanra „mača i magije“ („sword and sorcery“), njegovu slavu je proširio Marvelov strip serijal započet 1970.g. da bi svetsku popularnost definitivno stekao 1982.g. filmom „Konan Varvarin“ Džona Milijusa na šta su se nadovezali ostali mediji (crtana TV serija, kompjuterske igrice...)

            Konan je žitelj „Hiborijanskog doba“ koje je nastupilo posle potonuća Atlantide i trajalo do uzdizanja ljudskoj istoriji poznatih kraljevstava. Konan je bele puti, divovskog rasta i snage, plavih očiju koje sevaju ispod crne kose; u civilizaciju je došao iz divlje Simerije i, sa mačem u ruci luta, pljačka, ubija, veseli se, poštujući boga Kroma i svoj osećaj za pravedno. Hauard je u beleškama skicirao Konanov životopis ali su priče pisane i objavljivane bez poštovanja hronologije (prva objavljena priča „Feniks na maču“ iz 1932. prati Konana u njegovom zrelom, kraljevskom dobu). Priče o Konanovim avanturama opisuju ga kao lopova, gusara, ljutog ratnika, lutalicu... U svakoj prilici on je spreman da se bori sa prepredenim ljudskim neprijateljima, sa čarobnjacima (kao u „Nitkovima u kući“ i „Crvenim klinovima“) i drugim mračnim silama, zverima, čudovištima ili bićima čudnog porekla (čak i izgubljenom karikom između majmuna i čoveka u „Nitkovi...“). Sve avanture dešavaju se na egzotičnim mestima; u ovom tomu u džunglama i obali okeana („Crni neznanac“), prastarim, tajanstvenim gradovima sa katakombama („Crveni klinovi“) ili zloslutnim kućama („Nitkovi...“). Kao kontrapunkt Konanovom divljaštvu najčešće stoji nežna, oskudno odevena, nezaštićena žena mada se u „Crvenim klinovima“ varvarin bori rame uz rame sa snažnom i vatrenom Valerijom iz Crvenog gusarskog bratstva. Simerijanac je očito osmišljen po Rusoovoj zavodljivoj zabludi o „plemenitom divljaku“, iskrenom i pravdoljubivom, koji je sušta suprotnost civilizaciji koja kvari prirodne instinkte i vrednosti čoveka i stvara od njega zlo biće koje uništava sve oko sebe. Zato su u pričama o Konanu „obavezne“ tvrdnje o fizičkoj i instinktivnoj inferiornosti civilizovanih ljudi u odnosu na telesno i moralno-etički superiorne divljake i varvare.  Novele iz ove knjige pokazuju da su priče ponekad bile preuske za Hauardov široki zamah sposoban da stvori i dramski razvija više tematskih linija; ipak, priče su bile primarna palp forma sa mnogo egzotične eskapističke avanture, mistike i magije, bitaka i potera, živopisnih likova i kreatura, kitnjastih opisa začinjenih blagom erotikom što je, sveukupno, radovalo tadašnje a i današnje znatiželjnike.

            („Dnevnik“, 2022.)

VARVARIN - LOPOV I KRALJ - „Feniks na maču“ Roberta E. Hauarda; izdavač „Strahor“ Beograd, 2021.

 

Agilna izdavačka kuća „Strahor“ nastavlja sa realizacijom ambicioznog projekta objavljivanja serijala knjiga koje će u pet tomova sabrati najbolje priče o Konanu Simerijancu, jednom od najpopularnijih heroja palp literature nastale u prvoj polovini XX veka koji je nastavio da živi i u Novom Milenijuma; nakon romana „U času zmaja“ i zbirke „Kraljica Crne Obale“ upravo se pojavila i knjiga „Feniks na maču“ koja sadrži sedam priča u prevodu Gorana Skrobonje uz ilustracije Zorana Jovičića.

Konan je junak „zlatnog doba palpa“ koje je u SAD trajalo između dva svetska rata (mada ima mišljenja da ovaj period traje od početka XX veka do 1950-tih) i tokom koga su štampane svakovrsne jeftine roto-edicije avanturističkih, vestern, kriminalističkih, fantastičkih, pseudo-istorijskih, ratnih priča pisanih isključivo radi zabave mladih čitalaca. Uz „zlatno doba palpa“ u svetu popularne kulture postojalo je „zlatno doba stripa“ kao i „zlatno doba dramskih radio serijala“; mnogi heroji „šetali“ su kroz sve medije, od pisanih i crtanih do audio i, konačno, filmskih (popularni su bili serijali kratkih filmova, trajanja do 20 minuta, svaki novi film-nastavak imao je bioskopsku premijeru vikendom). Iz mnoštva palp junaka retki su ostali upamćeni; jedan od najpoznatijih među takvima, uz Tarzana, svakako je Konan koga je osmislio Robert E. Hauard (1906-1936), pisac raznovrsnih palp priča (njegov najpopularniji junak do pojave Konana bio je Kralj Kul od Atlantide). Prva priča o Konanu, „Feniks na maču“, štampana je u magazinu „Čudne priče“ („Weird stories“) decembra 1932.g. Do 1936.g. kada je Hauard izvršio samoubistvo objavljeno je 17 priča i jedan roman o Konanu; u piščevoj zaostavštini ostale su četiri završene priče i mnoštvo skica i beležaka. Uprkos popularnosti Hauard i Konan su  zaboravljeni sve do 1950-tih kada su priče sabrane u knjige - one već objavljene a potom i priče iz zaostavštine i konačno one koje su, na osnovu skica, dovršili (neki bi rekli upropastili) Sprejg la Kemp i Lin Karter (kasnije će još 10-tak pisaca dopisivati Konana). Simerijanac je postao kultni heroj epske fantastike, podžanra „mača i magije“ („sword and sorcery“), njegovu slavu je proširio strip serijal započet 1970.g. da bi široku svetsku popularnost je stekao 1982.g. filmom „Konan Varvarin“ Džona Milijusa na šta su se nadovezali ostali mediji (crtana TV serija, kompjuterske igrice...)

            Konan je žitelj „Hiborijanskog doba“ koja je nastupila posle potonuća Atlantide i trajala do uzdizanja istoriji poznatih kraljevstava. Konan je bele puti, divovskog rasta i snage, plavih očiju koje sevaju ispod crne kose, u civilizaciju je došao iz divlje Simerije i, sa mačem u ruci, luta gradovima, pljačka, ubija, veseli se, pokoravajući se bogu Kromu i svom osećaju za pravedno. Iako je u beleškama Hauard skicirao Konanov životopis, priče o varvarinu pisane su i objavljivane bez poštovanja hronologije pa tako prva objavljena priča prati Konana u njegovom zrelom, kraljevskom dobu. U ostalim pričama koje čine treći tom opisane su Konanove avanture kao lopova, gusara, ljutog ratnika, lutalice... U kojoj god ulozi da je Simerijanac je spreman da se bori sa prepredenim ljudskim neprijateljima, sa čarobnjacima i drugim mračnim silama, zverima, čudovištima ili moćnim bićima čudnog porekla. Sve avanture dešavaju se na egzotičnim mestima, od tajanstvenih katakombi i kula do zloslutnih ostrva. Kao kontrapunkt Konanovom divljaštvu uvek stoji neka nežna, nezaštićena žena (najčešće oskudno odevena), nesposobna da se odbrani od opasnosti koju on spasava i čuva. Tako se otkriva Konanova „meka strana“ skrivena strašnim izgledom, snagom i spretnošću u borbi; time se potvrđuje da je Simerijanac smišljen po modelu Rusoovog „plemenitog divljaka“, iskrenog i pravdoljubivog, koji je sušta suprotnost civilizaciji koja kvari prirodne instinkte i vrednosti čoveka i stvara od njega zlo biće koje uništava sve oko sebe. To se očituje i u zloupotrebi magije da bi se pokorili protivnici, otelo im se blago i surovo vladalo njima; nijedno varvarsko osvajanje nije strašno koliko pokoravanje čarolijama koje oduzimaju dušu.

            Priče o Konanu sadrže sve krucijalne elemente palp literature: egzotičnu eskapističku avanturu,  mistiku i magiju, napetost, bitke i potere, živopisne likove i strašne kreature, kitnjaste opise začinjene blagom erotikom. Nezaobilazni su i zajedljivi komentari na temu sudara varvarstva sa izveštačenom, iskvarenom i dekadentnom civilizacijom koja proizvodi zle i porocima sklone ljude; stoga je Konan ne samo fizički već i moralno-etički superioran u odnosu na nova vremena i običaje koje smo mi nasledili i nastavili.

            („Dnevnik“, 2021.)

ČASNI VARVARIN PROTIV ZLE CIVILIZACIJE - „Kraljica Crne Obale“ Roberta E. Hauarda; izdavač „Strahor“ Beograd, 2020.

 

Nastavljajući serijal knjiga posvećen Konanu, jednom od najpopularnijih heroja palp literature koji „živi“ i u XXI veku, kuća „Strahor“ objavila je, nakon romana „U času zmaja“, knjigu „Kraljica Crne Obale“ (prevodilac Goran Skrobonja, ilustracije Zorana Jovičića). Ovim će poduhvatom domaći čitaoci konačno sistematizovano upoznati opus Roberta E. Hauarda (1906-1936) posvećen Konanu koji je temeljni kamen žanra „mača i magije“.

Konan Simerijanac jedan je od junaka „zlatnog doba palpa“; pod „zlatnim dobom palpa“ teoretičari podrazumevaju period u SAD između dva svetska rata (mada ima mišljenja da ovaj period traje od početka XX veka do 1950-tih) u kome su bujale svakovrsne jeftine roto-edicije prepune priča (avanturističkih, vestern, kriminalističkih, fantastičkih, pseudo-istorijskih, ratnih) pisanih isključivo radi zabave pretežno mladih čitalaca. Paralelno sa „zlatnim dobom palpa“ u svetu popularne kulture trajalo je i „zlatno doba stripa“ ali i „zlatno doba dramskih radio serijala“; mnogi su se heroji „šetali“ kroz sve medije, od pisanih i crtanih do audio i, konačno, filmskih (popularni su bili serijali kratkih filmova, trajanja do 20 minuta, od kojih je svaki novi film-nastavak imao bioskopsku premijeru vikendom). Iz mnoštva palp junaka retki su ostali upamćeni; jedan od najpoznatijih među takvima, uz Tarzana, svakako je Konan koga je osmislio Robert E. Hauard, pisac raznovrsnih palp priča (njegov najpopularniji junak do pojave Konana bio je Kralj Kul od Atlantide). Prva priča o Konanu, „Feniks na maču“, štampana je u magazinu „Čudne priče“ („Weird stories“) decembra 1932.g. Do 1936.g. kada je Hauard izvršio samoubistvo objavljeno je 17 priča o Konanu i jedna roman (koji su u magazinima izlazili u nastavcima i naknadno štampani kao knjige); u piščevoj zaostavštini ostale su četiri završene priče i mnoštvo skica i beležaka. Hauard i Konan utonuli su u zaborav do 1950-tih kada su priče sabrane u knjige - najpre one već objavljene a potom i priče iz zaostavštine i konačno one koje su, na osnovu skica, dovršili Sprejg la Kemp i Lin Karter (kasnije će još 10-tak pisaca dopisivati Konana). U pojedinim izdanjima priče su, bez obzira na autore, pratile hipotetičku hronologija Konanovog života. Simerijanac je ubrzo postao kultni heroj epske fantastike, podžanra „mača i magije“ („sword and sorcery“), a svetsku popularnost je stekao 1982.g. filmom „Konan Varvarin“ Džona Milijusa, i od tada njegova popularnost raste u svim medijima (literatura, strip, film, komjuterske igrice).

Konan je žitelj „Hiborijanskog doba“ nastalog posle potonuća Atlantide, koje je  trajalo do uzdizanja istoriji poznatih kraljevstava; on je, bele puti, divovskog rasta i snage, mrkog pogleda plavih očiju koji seva ispod crne kose, u civilizaciju došao iz divlje Simerije i, sa mačem u ruci, luta gradovima, pljačka, ubija, veseli se, pokoravajući se bogu Kromu i svom osećaju za pravedno. U šest pripovedaka iz ovog toma (objavljenih od 1933. do 1935.g; dok su dve štampane 1952. i 1967) Konan luta  gradovima Kuša, Numalije, Ksutala, Zambale, pustinjama i džunglama, morima i rekama. Bilo da je lopov, gusar ili plaćenik on konstantno zapada u sukobe, bilo sa ljudima ili sa natprirodnim čudovištima, iz kojih uspeva da izađe kao pobednik zahvaljujuće panterskoj opreznosti, čeličnim mišićima i instiktu koji ga, kroz crvenu izmaglicu besa, vodi napred bez preteranog promišljanja. Konanova omiljena rabota je lutanje po napuštenim gradovima zaostalim za moćnim kraljevstvima. Uvek ga prate atraktivne devojke koje je spasao iz nevolja u zamenu za njihovo grejanje Konanove postelje. Uprkos svom varvarstvu on zna da je žene teško zadovoljiti i nadmudriti pa je sa njima uzdržano obazriv - osim u slučaju predvodnice gusara Belit, kojoj je (u naslovnoj priči) poklonio svoje telo, srce i dušu.

            Priče sadrže sve krucijalne elemente eskapističke palp literature: egzotičnu avanturu,  mistiku, napetost, bitke i potere, živopisne likove, kitnjaste opise začinjene blagom erotikom. Zanimljivi su i povremeni iskoraci iz šablona: priča „Bog u zdeli“ najvećim delom je opis policijske istrage-saslušanja ljudi zatečenih na mestu zločina. Znatiželjni čitaoci mogu da uživaju i u zajedljivim komentarima na temu Konanovog varvarstvo koje se stalno sudara sa izveštačenom civilizovanošću (koja „proizvodi“ nejake ljude sklone zlu i porocima); otuda je Konan fizički i moralno superioran u odnosu na nova vremena i običaje (koji se protežu sve do danas).

            („Dnevnik“, 2020.)

KAD KONAN VRAĆA OTETU MU KRUNU - „U času zmaja“ Roberta E. Hauarda; izdavač „Strahor“ Beograd, 2019.

Konan Varvarin (ili Simerijanac) jedan je od junaka tzv „zlatnog doba palpa“ koji nije zaboravljen već je, naprotiv, i dalje vrlo živ, poznat i popularan. Pod „zlatnim dobom palpa“ istoričari i teoretičari popularne kulture podrazumevaju period u SAD između dva svetska rata (mada ima mišljenja da ovaj period traje od početka XX veka do 1950-tih) u kome su bujale svakovrsne jeftine roto-edicije prepune priča (avanturističkih, vestern, kriminalističkih, fantastičkih, pseudoistorijskih, ratnih) pisanih namenski da bi zabavile mladu publiku, bez ikakvih literarnih ambicija; paralelno sa „zlatnim dobom palpa“ trajalo je i „zlatno doba stripa“ odnosno „zlatno doba stripovskih superheroja“ ali i zlatno doba dramskih radio serijala. Bezbroj palp junaka nastajalo je i nestajalo još dok je njihovo „zlatno doba“ trajalo a retki su uopšte ostali upamćeni ili su još „aktivni“. Među takvima jedan od najpoznatijih (uz Tarzana) svakako je Konan. Njega je osmislio Robert E. Hauard (1906-1936), pisac raznovrsnih palp priča (njegov najpoznatiji junak do pojave Konana bio je Kralj Kul od Atlantide); prva priča sa Konanom kao glavnim junakom „Feniks na maču“ štampana je u magazinu „Čudne priče“ („Weird stories“) u broju za decembar 1932.g. Do 1936.g, kada je Hauard izvršio samoubistvo, objavljeno je 17 priča o Konanu (sem jedne sve u „Čudnim pričama“) i jedna roman; u piščevoj zaostavštini ostale su četiri završene priče i mnoštvo skica i beležaka. Hauard i Konan utonuli su u zaborav do 1950-tih kada su u knjigama preštampane objavljene priče a zatim i one neobjavljene te priče koje su dovršili Sprejg la Kemp i Lin Karter (kasnije će još 10-tak pisaca dopisivati Konana). Konan je postao kultni heroj među ljubiteljima epske fantastike, posebno podžanra „mača i magije“ („sword and sorcery“), a svetsku popularnost je stekao 1982.g. filmom „Konan Varvarin“ Džona Milijusa, i od tada njegova popularnost raste u svim medijima (literatura, strip, film, komjuterske igrice).

            Konan je živeo u zaboravljeno „Hiborijansko doba“ koje je nastalo posle potonuća Atlantide i sjajnih gradova i trajalo do uzdizanja istoriji poznatih kraljevstava; on je među „civilizovane“ ljude stigao iz varvarske Simerije i, sa mačem u ruci, divovskog rasta i snage, mrkog pogleda plavih očiju koji seva ispod crne kose, lutao gradovima, krao, pljačkao, veselio se, ubijao, predvodio gusare, uvek se pokoravajući bogu Kromu i svom osećaju za pravedno. Posle mnogo pustolovina i pijanki uspelo mu je da odvažnošću, spetnošću i hrabrošću osvoji presto Akvilonije koja će, pod njegovim kraljevanjem, procvetati i prosperirati. Ali, zavidni susedi planiraju da sruše Konana i zato magijskom nekromantijom iz mrtvih (posle 3000 godina) dižu Ksaltotuna, najvećeg crnog maga iz mitskog Aherona! Tako počinje jedini roman o Konanu, „U času zmaja“, u kome on, na vrhuncu svoje snage (kada ima 40-tak godina), nakon velike bitke gubi svoju vojsku i biva zarobljen. Ipak, uz nenadanu pomoć robinje Zenobije, Konan uspeva da pobegne iz tamnice u katakombama usput pobeđujući strašnu zver (isti beg izveo je u priči „Skerletna tamnica“). Da umakne goniteljima pomoći će mu i čarobnica koju prati sivi vuk. Konan je nameran da povrati vlast i traži podršku vernih velikaša a dobija je i od sveštenika Asurinog kulta koji, dok je vladao, nije proganjao. Da bi pobedio Ksaltotuna, varvarin mora da se dočepa Srca Arhimanovog, dragulja velikih moći koji je ukraden. Prateći trag lopova Konan prolazi kroz surove predele i gradove istovremeno se vraćajući u sopstvenu prošlost jer se maskira u vojnika-plaćenika, posećuje ljude iz svoje prošlosti, ponovo predvodi crne gusare, luta po prastarim hramovima... Ali i on je progonjen od fanatičnih ubica i meta je mračnih sila. Konačna bitka Konana i njegovih saveznika sa vojskama osvajača istovremeno je i velika borba natprirodnih sila.

            Roman sadrži sve krucijalne elemente palp literature: eskapističku avanturu, egzotiku, mistiku i napetost („suspence“), bitke i potere, živopisne likove, kitnjaste opise. No, Hauardova priča je temeljno osmišljena, bez jeftinih improvizacija i neuverljivih, nedorečenih situacija. Osim nesporne i očekivane zabave, znatiželjni čitaoci mogu da uživaju u povremenim zajedljivim piščevim komentarima - naime, Konanovo varvarstvo (koje znači snagu ali i razboritost i bliskost sa svetom/prirodom) stalno se sudara sa izveštačenom civilizovanošću gradova (koja „proizvodi“ nejake ljude sklone zlu i porocima); otuda je Konan fizički i moralno superioran prema novim vremenima i običajima (koja se protežu sve do danas).

            „U času zmaja“ prva je knjiga u najavljenom serijalu izdavačke kuće „Strahor“  (prevodilac Goran Skrobonja, ilustrator Dražen Kovačević) kojom će biti predstavljen Hauardov originalni opus posvećen Konanu zahvaljujući kome će se domaći čitaoci konačno upoznati sa temeljima žanra „mača i magije“ odnosno sa autorom koji je njegov osnivač i klasik.

(„Dnevnik“, 2020.)