VARVARIN - LOPOV I KRALJ - „Feniks na maču“ Roberta E. Hauarda; izdavač „Strahor“ Beograd, 2021.

 

Agilna izdavačka kuća „Strahor“ nastavlja sa realizacijom ambicioznog projekta objavljivanja serijala knjiga koje će u pet tomova sabrati najbolje priče o Konanu Simerijancu, jednom od najpopularnijih heroja palp literature nastale u prvoj polovini XX veka koji je nastavio da živi i u Novom Milenijuma; nakon romana „U času zmaja“ i zbirke „Kraljica Crne Obale“ upravo se pojavila i knjiga „Feniks na maču“ koja sadrži sedam priča u prevodu Gorana Skrobonje uz ilustracije Zorana Jovičića.

Konan je junak „zlatnog doba palpa“ koje je u SAD trajalo između dva svetska rata (mada ima mišljenja da ovaj period traje od početka XX veka do 1950-tih) i tokom koga su štampane svakovrsne jeftine roto-edicije avanturističkih, vestern, kriminalističkih, fantastičkih, pseudo-istorijskih, ratnih priča pisanih isključivo radi zabave mladih čitalaca. Uz „zlatno doba palpa“ u svetu popularne kulture postojalo je „zlatno doba stripa“ kao i „zlatno doba dramskih radio serijala“; mnogi heroji „šetali“ su kroz sve medije, od pisanih i crtanih do audio i, konačno, filmskih (popularni su bili serijali kratkih filmova, trajanja do 20 minuta, svaki novi film-nastavak imao je bioskopsku premijeru vikendom). Iz mnoštva palp junaka retki su ostali upamćeni; jedan od najpoznatijih među takvima, uz Tarzana, svakako je Konan koga je osmislio Robert E. Hauard (1906-1936), pisac raznovrsnih palp priča (njegov najpopularniji junak do pojave Konana bio je Kralj Kul od Atlantide). Prva priča o Konanu, „Feniks na maču“, štampana je u magazinu „Čudne priče“ („Weird stories“) decembra 1932.g. Do 1936.g. kada je Hauard izvršio samoubistvo objavljeno je 17 priča i jedan roman o Konanu; u piščevoj zaostavštini ostale su četiri završene priče i mnoštvo skica i beležaka. Uprkos popularnosti Hauard i Konan su  zaboravljeni sve do 1950-tih kada su priče sabrane u knjige - one već objavljene a potom i priče iz zaostavštine i konačno one koje su, na osnovu skica, dovršili (neki bi rekli upropastili) Sprejg la Kemp i Lin Karter (kasnije će još 10-tak pisaca dopisivati Konana). Simerijanac je postao kultni heroj epske fantastike, podžanra „mača i magije“ („sword and sorcery“), njegovu slavu je proširio strip serijal započet 1970.g. da bi široku svetsku popularnost je stekao 1982.g. filmom „Konan Varvarin“ Džona Milijusa na šta su se nadovezali ostali mediji (crtana TV serija, kompjuterske igrice...)

            Konan je žitelj „Hiborijanskog doba“ koja je nastupila posle potonuća Atlantide i trajala do uzdizanja istoriji poznatih kraljevstava. Konan je bele puti, divovskog rasta i snage, plavih očiju koje sevaju ispod crne kose, u civilizaciju je došao iz divlje Simerije i, sa mačem u ruci, luta gradovima, pljačka, ubija, veseli se, pokoravajući se bogu Kromu i svom osećaju za pravedno. Iako je u beleškama Hauard skicirao Konanov životopis, priče o varvarinu pisane su i objavljivane bez poštovanja hronologije pa tako prva objavljena priča prati Konana u njegovom zrelom, kraljevskom dobu. U ostalim pričama koje čine treći tom opisane su Konanove avanture kao lopova, gusara, ljutog ratnika, lutalice... U kojoj god ulozi da je Simerijanac je spreman da se bori sa prepredenim ljudskim neprijateljima, sa čarobnjacima i drugim mračnim silama, zverima, čudovištima ili moćnim bićima čudnog porekla. Sve avanture dešavaju se na egzotičnim mestima, od tajanstvenih katakombi i kula do zloslutnih ostrva. Kao kontrapunkt Konanovom divljaštvu uvek stoji neka nežna, nezaštićena žena (najčešće oskudno odevena), nesposobna da se odbrani od opasnosti koju on spasava i čuva. Tako se otkriva Konanova „meka strana“ skrivena strašnim izgledom, snagom i spretnošću u borbi; time se potvrđuje da je Simerijanac smišljen po modelu Rusoovog „plemenitog divljaka“, iskrenog i pravdoljubivog, koji je sušta suprotnost civilizaciji koja kvari prirodne instinkte i vrednosti čoveka i stvara od njega zlo biće koje uništava sve oko sebe. To se očituje i u zloupotrebi magije da bi se pokorili protivnici, otelo im se blago i surovo vladalo njima; nijedno varvarsko osvajanje nije strašno koliko pokoravanje čarolijama koje oduzimaju dušu.

            Priče o Konanu sadrže sve krucijalne elemente palp literature: egzotičnu eskapističku avanturu,  mistiku i magiju, napetost, bitke i potere, živopisne likove i strašne kreature, kitnjaste opise začinjene blagom erotikom. Nezaobilazni su i zajedljivi komentari na temu sudara varvarstva sa izveštačenom, iskvarenom i dekadentnom civilizacijom koja proizvodi zle i porocima sklone ljude; stoga je Konan ne samo fizički već i moralno-etički superioran u odnosu na nova vremena i običaje koje smo mi nasledili i nastavili.

            („Dnevnik“, 2021.)