PROGNANI KRALJ KONAN – „Kralj Konan“ Džejmsa Arona i Mahmuda Azrara; izdavač Čarobna knjiga, 2023.

 

            Konan Simerijanac ili Varvarin ili Osvajač ili Uništitelj spada među retke junake palp literature stvarane u prvim decenijama XX veka koji žive i u XXI veku. Rođen u mašti Hoberta E Hauarda (1906-1936) pojavio se na stranici časopisa „Uvrnute priče“ davne 1932. godine. Od 21 priče o Konanu koje je Hauard za života završio objavljeno je 18; za piscem je ostalo nekoliko započetih priča te mnoštvo sinopsisa i beležaka. Konan je brzo postao popularan među ljubiteljima petparačke literature ali je isto tako brzo, po prestanku pojave novih priča, pao u zaborav. Iako su posle II svetskog rata priče o Konanu više puta sakupljene i reprintovane a nedovršene dopisane tako da je stekao status kultnog heroja tek ga je pojava filma „Konan Varvarin“ 1982. godine izbacila na veliku pozornicu popularne kulture. Od tada do danas pišu se priče i romani o Konanu i crtaju stripovi (započeti 1970.g. u Marvelovoj produkciji). U svetovima „priča u slikama“ Konan živi u nekoliko „smerova“: onom koji se bavi njegovim avanturama iz doba pre Hauardovih priča, avanturama koje su paralelne sa Hauardovim pričama i dešavanjima posle Hauardovih priča. Strip scenaristi tek se marginalno drže Konanovog životopisa koji je Hauard skicirao i razvijaju svoje ideje u tekućim serijalima mesečnih strip svezaka odnosno albuma. Zahvaljujući „Čarobnoj knjizi“ domaći ljubitelji ovog heroja „mača i magije“ u prilici su da iščitaju dobar deo te produkcije sa samo par godina zakašnjenja. Tako nedavno objavljeni album „Kralj Konan“  (u nadahnutom prevodu Gorana Skrobonje) sabira priču koja je, najpre, 2021. godine objavljena u 6 mesečnih svezaka.

            Avantura počinje brodolomom koji preživljava samo Konan. Nošen talasima punim crva on dopliva do ostrva prekrivenog leševima mornara i ratnika koji su okončali svoje plovidbe među šiljatim stenama i grebenima. Varvarinu se čini da je jedino živo biće na ostrvu ali ubrzo otkriva da se prevario jer na njega nasrće čarobnjak Tot-Amon, čije je planove Konan, u prošlosti, više puta osujetio. Dok pada noć borba na život i smrt u punom je jeku ali će biti prekinuta dolaskom mnoštva mrtvih mornara koji beslovesno nasrću na žive. Duelisti nevoljno ali neminovno moraju da sklope savez kako bi se spasili sigurne smrti koja preti obojici. Da bi zamešateljstvo bilo veće ubrzo se otkriva da je na ostrvu i princeza Matoaka koja ispašta grehe (svoje vere u ljubav stranca koji je, međutim, više voleo zlato nego nju) i čeka ratnika koji će je osloboditi očeve kletve. No, kako to obično biva, ljupki princezin lik tek je maska za pogubnu klopku.

            Prizori borbi izmešani su sa „flešbekovima“ o epizodama iz prošlosti Konana, Tot-Amona i princeze zbog kojih su, svako na svoj način, stigli do ostrva. Naravno, čitaocu je najzanimljivija povest o Konanu koji je, kao već sredovečni kralj Akvilonije, zaslužan za prosperitet zemlje i pobedu nad svim neprijateljima. On, međutim, neprestano traži nove izazove i avanture, ne obazirući se na primedbe svog sina Kona koga, pak, smatra slabićem. Zbog toga otac, rukovodeći se svojim iskustvom, odlučuje da protera sina u svet smatrajući da će samo tako, u sukobu sa opasnostima i neizvesnostima, izrasti u zrelog čoveka. Ipak, mladić nije ni slab ni naivan pa -proteruje svog oca! Tako započinje novi krug Konanovih avantura na čijem početku je brodolom a dalji nastavci svakako slede jer nasmejani varvarin odlazi sa ostrva u priručnom čamcu ogrnut kožom ajkule!

            Konanova avantura začinjena je svime što žanr herojske fantastike, odnosno mača i magije, nudi: čudesna mesta i bića, magiju, jake ličnosti (Konan je koliko divalj toliko posvećen svom sinu, Tot-Amon je bespogovorno pokoran zmijskom bogu, u ime koga ubija bez griže savesti, princeza je najpre lakoverna a potom, poučena gorkim iskustvom, nemilosrdno ambiciozna) i jake emocije (ljubav, mržnja, pohlepa...) te mnoštvo uzbuđenja, akcija, borbi i preokreta. Scenarista Džejson Aron (1973) vešto prepliće znane događaje (pozivajući se na Hauardove priče i pojedine strip epizode) sa novim dešavanjima stvarajući tako pseudoistoriju sveta Hiborejanskog doba koje traje od pada Atlantide do uzdizanja velikih ljudskih civilizacija Starog veka odnosno Konanovu biografiju u zrelim godinama. Mračna i nasilna sadašnjost koja je suprotstavljena sećanjima dozvolila je crtaču Mahmudu Azraru (1976) da se razmaše svojim perima i četkicama, da detaljno iscrtava pejzaže i enterijere odnosno pokrete tela u borbi i izraze lica. Njegove table su dinamične, slike se prostiru preko čitave stranice sa nizom manjih crteža unesenih u velike prizore. Kolor je efektan, posebno kada prati „flešbekove“ koji su, uprkos svemu, topliji od brutalne sadašnjosti. Valja primetiti da je Azrar u nekoliko prizora sa princezom okruženom crvenim gorilama i belim tigrom odao počast velikom Frazeti koji je svojim ilustracijama uspostavio još uvek važeće standarde u likovnom identitetu epske fantastike.

            Rečju, „Kralj Konan“ nova je, sjajna kockica u mozaiku životopisa velikog heroja koga su volele i još uvek vole generacije mladih (i onih malo starijih) ljubitelja fantastike.

            („Dnevnik“, 2023.)