Kao osma knjiga u, velikanima domaće 9. umetnosti posvećenoj, ediciji „Osvrti“ izdavačke kuće „Modesty stripovi“ objavljena je monografija „KLAS – majstor stripa i karikature“ zapaženog strip istoričara i teoretičara Živojina Tamburića (1957). Ako je nekome od potencijalnih čitalaca ime i prezime Aleksandar Karakušević (1927-2002) nepoznato, sva je prilika da mu je umetničko ime Klas itekako poznato a kada se na prednjoj korici knjige ugleda karikatura prepoznatljivog grafizma dileme, barem sa one srednjih godine, više – nema. Klas je svojim stripovima, ilustracijama, karikaturama i tzv ’primenjenim’ crtežima (reklamama, logoima za razne firme ili izdanja), obeležio vizuelni identitet ovdašnjih prostora od 1960-ih do kraja veka.
Aleksandar
Karakušević, rođen u Skoplju, tokom rata sa porodicom proteran u Srbiju,
posle rata student arhitekture, opsednut crtanjem likova iz stripova i
filmova, 1950. godine postaje najmlađi karikaturista humorističkog lista „Jež“;
umetničko ime Klas je rezultat dogovora sa kolegom Leonidom Semenjukom posle koga su svoje
radove potpisivali kao „Klas I“ i „Klas II“. U „Ježu“ je Klas
’pekao zanat’ pored velikana kakvi su Ivan Lučev, Đorđe Lobačev, Milorad
Ćirić sve dok nije dostigao prepoznatljiv likovni manir pojednostavljene,
plošne stilizacije. Godine 1958. Klas je prešao u redakciju magazina „Ilustrovana
politika“ u kojoj je ostao do 1990.g. i formalnog penzionisanja koje ga
nije sprečilo da i dalje neumorno crta i objavljuje na raznim ’poljima’ i
formama. Klas je bio najproduktivniji kao karikaturista; teme njegovih
karikatura bili su svakodnevni događaji i društveni problemi ’socijalističke
zajednice’ ali i problemi koji su ’mučili’ čitav ljudski rod. Sposobnost da
precizno uoči ono što je ’smešno’ u ozbiljnim situacijama donela mu je značajnu
slavu među najširim slojevima čitalaca i uvažavanje domaće kritike kao i
dvadesetak nacionalnih nagrada. Klasova strast bilo je učestvovanje na
međunarodnim konkursima za karikature i na njima je zaslužio mnoštvo nagrada pa
je kao najnagrađivaniji karikaturista ušao u Ginisivu knjigu rekorda i u
tri enciklopedije svetske karikatura; decenijama je bio najpoznatiji
karikaturista iz Jugoslavije i imao mnoštvo prijatelja iz ove branše
širom sveta. Učestvovao je na više od 400 kolektivnih izložbi karikatura širom
sveta i imao 40 samostalnih izložbi po tom istom svetu.
Klas
je bio neumoran i kao autor naslovnih strana (za „Dečje novine“, „Jež“,
„Politikin zabavnik“), svakovrsnih ilustracija i grafičkog dizajna (od
rasporeda časova ili novogodišnjih čestitki do reklama za raznovrsne proizvoda;
posebno su interesantne njegove ’putopisne karikature’ - crtane
impresije o svetskim gradovima). Osim prepoznatljivog potpisa u uglu Klasovih
crteža čest gost je bio pas koji je za
zanimanjem (i čuđenjem) pratio šta se to oko njega dešava. U njegovom
celokupnom opusu strip je, barem nominalno, najmanje zastupljen ali su
njegovi dometi bili itekako ispred svog vremena; Klas je od 1962. do
1964. godine stripove objavljivao u „Dečjim novinama“ („Na mirisnoj
livadi“, „Začarana šuma“, „Vitez na ovnu“, „Čudo u Gruži“...) i „Nasmejanim
novima“ („Dobri Šarko“, „Mudra patka“...) a jedan strip („Društvo
izmišljatora“ po scenariju Pavla Kićevca) 1964.g. u „Malom ježu“.
Scenarija za većinu stripova je pisao pesnik Dobrića Erić i
objavljivani su u formi dvokaiša, u boji (osim prvog, crno-bele „Balade o
kovaču i mačkicama“). Erićeve duhovite priče u rimovanim stihovima (ne bez
tamnih tonova) Klas je sjajno ’obukao’ u slike koje su plenile prividnom
jednostavnošću (bez ’zašećerenosti’), ubedljivim karikaturalnim likovima uz
povremena sasvim inovativna rešenja. Proteklo vreme nije naškodilo ovim stripovima
jer su i danas sveži, pregledni i zabavni. U analitičkoj i znalačkoj uvodnoj
studiji Tamburić u širokom zahvatu, koji obuhvata kako sagledavanje
društvenih i izdavačkih (ne)prilika, traganje za Klasovim uzorima u
karikaturi i stripu tako i svedočenja kolega o sjajnom, duhovitom kolegi sa
večitom lulom u ustima odnosno njegov porodični portret, daje zaokruženu sliku
o izuzetnom akteru naše kulturne istorije. Upravo zbog nesporne kompetentnosti
ove monografije o našem sjajnom, svetski poznatom autoru, ona se neizostavno
mora naći u svim bibliotekama u Srbiji kao svedočanstvo o blistavoj
prošlosti koja se ne sme zaboraviti, kojom se nove generacije trebaju ponositi
i na koju se mogu ugledati.
(„Dnevnik“, 2026.)
