„STRIP PRIČE“ ILI ŠTA BI BILO AKO BI BILO... – „Strip priče“ Tihomira Jovanovića; izdavač: autor, 2025.

 

Kao fenomen popularne kulture strip je ’rođen’ početkom  XX veka zahvaljujući masovno štampanim dnevnim novinama odnosno nedeljnim publikacijama. Isprva je bio prevashodno namenjen zabavi mlađe populacije pa su tom cilju prilagođeni i sadržaji ’priča u slikama’. Na krilima popularnosti (i profitabilnosti) strip se razvijao, širio svoju zanatske i ikonografske temelje, osvajao nove tematske prostore. Ipak, krajem XX veka i u prvim decenijama XXI veka popularnost stripa posustaje, on je ’spor’ za novu decu koja avanture mogu da doživljavaju svim čulima kroz ’realno vreme’ interaktivnih slika (zahvaljujući kojima se njihova mašta ili ne razvija ili bespovratno atrofira). No, strip nije na kolenima dogod ima široku bazu ljubitelja sa prosedim kosama. Pored ’običnih’ stripoljubaca postoji još jedna, retka vrsta – stripoljubci koji domišljaju postojeće stripove i u zapadnom svetu se ova rabota naziva ’fan fikšn’ i postoji u specifičnom zabranu-niši sadržaja koji imaju kultni status. Tihomir Jovanović (1955) spada među ovdašnje ’retke ptice’ koje znanim strip junacima smišljaju nove doživljaje odnosno postavljaju pitanje ’šta bi bilo kad bi bilo’ i na njega daju svoje odgovore. U njegovom dosadašnjem književnom opusu značajno mesto imaju knjige koje su svojevrsno dopisivanje avantura poznatih strip junaka odnosno knjige koje su utemeljene na strip iskustvima i njihovim originalnim parafrazama. Zbirka „Strip priče“ logičan je nastavak ove trajne infekcije i fascinacije stripom i njegovim svetovima pa znatiželjnim čitaocima nudi nove avanture Fantoma, Čelične kandže, Diabolika, Dikana, Flaša Gordona i Mandraka.

            Polovina junaka ove knjige spada među strip heroje zlatnog doba američkog novinskog stripa (Fantom, Mandrak, Flaš Gordon) koji su stekli svetsku popularnost; tragom tog uspeha pošli su i engleska Čelična kandža i italijanski Diabolik dok je Dikan (crtač Laza Sredanović po scenarijima više autora) originalna pojava sa prostora bivše Jugoslavije. Svaki junak ima znanu teritoriju, svoje karakteristike i zadatke. Ono što je nepoznato su neprijatelji i njihova nevaljalstva koja treba sprečiti: od borbe sa nacistima, kriminalcima i otmičarima do spasavanja planete Zemlje od agresije vanzemaljaca. U svakoj priči junaci kreću iz ’večitog sada’ odnosno iz zadatih početnih pozicija, neopterećeni prethodnim doživljajima i kreću u razrešenje problema koji je poremetio postojeću ravnotežu. Naravno, ma koliko situacija bila teška, nerešiva ili bezizlazna, pobeda snaga Dobra je samo pitanje vremena. Ta, za strip karakteristična, pojednostavljena podela na dobre i loše, odnosno stvaranje teških problema koji će ipak biti povoljno razrešeni, njegova je slabost jer vodi u šablonizovanje situacija ali je, s druge strane, deo ’slasti’ koju čitanje ’priča u slikama’ nosi i u kojoj je zaplet ono što zaokuplja mlade čitaoce (koji znaju da će njihov omiljeni heroj pobediti). Jovanović poznaje i prati pravila strip priča nudeći, kroz pojednostavljeno, funkcionalno pripovedanje krucijalne doze neizvesnosti-sigurnosti koje simuliraju strip originale. Ali, autor ne propušta da svoje epizode začini ponekim neočekivanim ukusom; u ovoj nameri poseže za iskustvima ’krosover fikcije’ odnosno spajanja poznatog strip obrasca sa drugim fiktivnim likovima što je na tragu radova pisca Filipa Hoze Farmera (1918-2009) i njegovog projekta ’Vold Njuton Femili’ u kome je ’otkrivena’ paralelna svetska istorija koju stvaraju junaci literature, stripa, filmova. Jovanović daje svoj doprinos ovom projektu kada u Fantomovu avanturu ’uključuje’ i Indijanu Džonsa povezujući ta dva izmaštana univerzuma. Drugo povezivanje, Mandraka i Harija Hudinija, na tragu je postmodernističkih vragolija u kojima fikcija i fakti idu ’ruku pod ruku’. U ovom smeru kreće i priča o Dikanu koji će ’zalutati’ u druge, paralelne svetove i sresti bića iz paganskih predanja pa odatle ’ući’ u stvarnost nalik onoj iz narodnih epski pesama i tu se družiti i boriti, rame uz rame, sa Kraljevićom Markom (koji je više mit nego istorijski fakt). Svi ovi obrasci i značenjski slojevi izmešani su lako i poletno u zavodljivu, razdraganu i humorom obojenu celinu na uživanje i radost čitalaca otvorenih za svakovrsna spoznajna iskušenja i iskustva jer „Strip priče“ Tihomira Jovanovića u literaturu donose, originalnim izborom tema i njihovom vrcavom realizacijom, uvek potrebnu svežinu i širinu.

            („Dnevnik“, 2026.)

DOBRODOŠLA STRIP ČITANKA – Prikaz izdanja „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ Udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda, 2024.

           U davnim godinama druge polovine prošlog veka (i prošlog milenijuma), u (ovdašnjoj) zemlji koja više ne postoji, stripovi su bili svakodnevna literatura nekoliko generacija dečaka. Iako su bili Titovi pioniri i omladinci neodoljivo su ih privlačile „priče u slikama“ koje su poticale iz zlog, kapitalističkog sveta. Stripu nisu uspeli da naude ni partijski dušebrižnici; u jesen 1971. godine na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu strip je (uz ostalu žutu štampu: roto-romane, razna zabavna i erotsko-pornografska izdanja) označen kao „šund“ (čak su, u silnom poletu, stripovi - spaljivani na lomači!) i kao takav dodatno oporezovan posebnim zakonom koji je stupio na snagu 1972. Primena zakona dovela je do gašenja više strip izdanja, npr „Biblioteke Lale“, ali je strip ipak opstao jer je hranio dečačku maštu i želju za avanturama od Divljeg zapada, preko debelih mora kojima krstare gusari do beskraja svemira koji krije svakojaka čudesa i čudovišta. Jeftine sveske – cena je dugo bila 1 dinar – sa šarenim koricama, štampane na jeftinom novinskom papiru sa lošim otiskom, išle su iz ruke u ruku i odvodile dečake (devojčice su uglavnom prezirale stripove kao još jednu dečačku zaluđenost) u druge svetove. Bezbrojne edicije su se pojavjivale, trajale i gasile donoseći mnoštvo uzbudljivih priča. I činilo se da taj izvor nikada neće presušiti. Ali, kako narod iskusno konstatuje „sve što je lepo ima kraj“, vreme stripovskog raja moralo je da se završi i taj kraj se poklapao sa krajem države u kojoj su stripovi bujali.

            Posle su došle sušne godine za strip i donele generacije koje nisu znale za stripove na trafikama jer ih tamo više odavno nije bilo (od hiperinflacijske 1993). Nivo klinci bili su zavedeni novim čudesima – pre svih kompjuterskim igricama. Onima koji su pamtili prošla vremena preostalo je da prelistavaju stara izdanja - ukoliko su ih sačuvali. Ponešto od tih starih stripova objavljivano je kasnije u luksuznim knjigama ali većina je i dalje ostala u sveskama koje grize zub vremena. Zato je svako podsećanje na ta izgubljena blaga hvale vredno i treba biti pomenuto.

          Elem, Udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda, čiji su osnovači i glavni pokretači Svetislav Filipović-Filip i Tihomir Jovanović, među brojnim knjigama, fanzinima i almanasima koje publikuje, objavilo je i knjigu „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“  na 190 stranica A4 formata koja je prava riznica za „iskusne“ stripoljupce. Naime, ovde su sakupljeni radovi 14 uglavnom američkih strip autora koji su na polju naučnofantastičnog, fantazi i horor stripa stvarali u rasponu od pre II svetskog rada do kraja 1970-tih, dakle u takozvanom „Zlatnom dobu stripa“ (pre II svetskog rata), pa „Srebrnom“ (1950-te) i „Bronzanom“ (1960-te); njihovi stripovi su izlazili u novinama i u popularnim strip magazinima i karakteriše ih prostodušni optimizam i lakoća u tretiranju standardnih žanrovskih tema - u domenu naučne fantastike to je svetla budućnost, hrabro osvajanja svemira i borba sa vanzemaljcima; fantazi je kitnjasto-pompezan u slikanju sukoba Dobra i Zla dok je horor fokusiran na bizarno i zloslutno u svim vremenima. Čest je humorni odmak a eksplozivno finale se podrazumeva, posebno u formi „panč lajna“ završne rečenice-sličice koja potpuno menja dotadašnja čitaočeva očekivanja. Različita svetska izdanja, od američkog „Kripi“ do engleskog „2000 a.d.“, objavljivala su priče od 10-tak tabli pa su se pojedini autori specijalizovali za ovu zahtevnu formu. U bivšoj Jugoslaviji mnoštvo tog materijala je objavljeno ali bez naznaka autora (scenarista, crtač) tako da čitaoci nisu znali čiji radovi su ih zabavljali i oduševljavali. „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ ispravlja i tu nepravdu pa svaki strip prati iscrpna beleška o autoru/autorima, njihovoj karijeri i publikacijama sa kojima su sarađivali.

            Izdanje započinje epizodom prvog naučnofantastičnog novinskog stripa „Bak Rodžers“ iz 1929. koji je prototip herojskih kosmonauta i koga su „nasledili“ brojni junaci među kojima je najpoznaitji Flaš Gordon, ovde zastupljen epizodom kojoj je autor slavni Den Beri, naslednik Flašovog stvaraoca Aleksa Rejmonda (Beri je predstavljen i kratkim hororom „Krvavni mač“); Frenk Bruner je, pak, autor parodijske minijature „Smeš Gordon“. Strip „Poseta“ Jandoka i Gluta efektno meša spaljivanje veštica sa posetom vanzemaljaca. Prava poslastica je prvi strip Maksa i Bunkera (tvoraca Alana Forda) iz 1971. koji je naučnofantastičan i koji je – odbijen od urednika! Al Vilijamson je predstavljen sa tri kratke svemirske avanture u najboljoj tradiciji „svemirske opere“ dok je Vali Vud predstavljen sa tri priče u rasponu od svemurske avanture do urnebesnih komedija. U naučnofantastični segment je uvrštena i sjajna pričica „Cinema Histories“  izuzetnog (a našeg) Željka Paheka. Horor segment čine stripovi Tomasa i Brunera po priči Roberta Hauarda odnosno dve priče Roda Sterlinga iz serijala „Zona sumraka“. Fantazi predstavljaju Krendal i Gudvin u srednjevekovnim „Strvinama iz zamka“ i slavni Frenk Frazeta sa „Vukodlakom!“ Na razmeđi fantastike i krimića su „Pauk“, bivši kriminalac koji „ispravlja nepravdu“ uz pomoć sjajne tehnologije (davnih 1960-tih izlazio u ediciji „Superstrip“ Plavog vjesnika) i „Senka“, maskirani borac za pravdu (nepravedno zaboravljen od ovdašnjih izdavača) u izuzetnom vizuelnom izdanju koji je nacrtao Frenk Robins (dugogodišnji crtač Džonija Hazarda)!

            Rečju, „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ je prava strip čitanka koja će obradovati svakog stripoljupca. Pošto ovog izdanja nema u širokoj distribuciji najbolje je naručiti ga preko fejsbuk stranica njegovih izdavača. Uživanje zagarantovano!

            („Dnevnik“, 2024.)

OPROŠTAJ FLAŠA I DŽIMA OD NJIHOVOG TVORCA - „Flaš Gordon i Džim iz džungle, šesti tom 1942-1944.“ Aleksa Rejmonda; izdavač Čarobna knjiga 2017.

Strip karijera Aleksa Rejmonda (1909-1956) deli se u dve faze: prvom dominiraju „Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“, serijali koji su imali premijeru 7. januara 1934.g; već 22. januara krenule su avanture i „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta (zbog Rejmondove prezauzetosti, ovaj junak je sledeće godine predat drugim autorima). Druga faza počinje po Rejmondovom povratku iz II svetskog rata kada je, ostavši bez posla i svojih „starih“ strip heroja, morao da počne iz početka i stvori novog junaka - detektiva Ripa Kirbija - sa kojim će ponovo dosegnuti vrhunce popularnosti i kreativnosti koje će naglo prekinuti smrt u saobraćajnoj nesreći. Rejmond je crtao „Flaša“ i „Džima“ u nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata, u koloru, sa tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša“ ispod; kasnije se broj kaiševa menjao dok se nije ustalio na jedan kaiš „Džima“ i dva kaiša „Flaša“. Avanture plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova bile su „adut“ za izdavača („Flaša“ je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) i autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (mada nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u pisanju zapleta ili je kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih i montažerskih sposobnosti intenzivnije je u „Flašu“ a neka rešenja prenose se i u „Džima“ tako da se vrlo slične fizionomije često pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu. Izgled originalnih stranica zadržan je u ovom kapitalnom izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na stripovima od početaka do 1944.g. kada je, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta.

Šesti, finalni tom sadrži stranice “Flaša Gordon” i “Džima iz džungle” objavljene od 15.11.1942. do 13.8.1944.g. Pošto je Rejmond otišao u vojnu službu februara 1944.g. ovaj tom “pokriva” table objavljene dok je još bio civil i one koje su izdavaču ostale na “zalihama” pošto je obukao uniofrmu. Pošto u knjizi nije izričito naznačeno koja je poslednja Rejmondova stranica znatiželjni čitalac će to morati sam da rekonstruiše prateći Rejmondove potpise na crtežima. Kako bi okončao Flašovu avanturu na Tropiki, izdavač je u ovaj tom uvrstio i table koje je nacrtao (ni blizu vešto kao Rejmond) Ostin Brigs (1908-1973). Za razliku od većeg dela prethodnog toma kada su Džim i Flaš uzeli aktivno učešće u II svetskom ratu i borili se protiv Japanaca i Nemaca sada su njihova bojišta definitivno podeljena. U gornjem kaišu novinske stranice Džim iz džungle iliti Džim Bredli, nekadašnji pustolov sa izrazito kolonijalističkim šmekom, ponosni je patriota sa činom kapetana koji radi za vojsku a onda za Ef-bi-aj i brani SAD u inostranstvu i na domaćam terenu od špijuna i sabotera. Posle uspešnih akcija u saradnji sa kineskom armijom Džim se vraća u Vašington usput se srećući sa “starom” ljubavi Lil De Vrij. Dvojac će dobiti zadatak da uništi moćni špijunski krug u džunglama Brazila što neće biti lako ali – ništa nije nemoguće za spretnog i hrabrog Džima i vernog mu, požrtvovanog slugu Kolua. U nastavku akcije oni će u džunglama Amazona sprečiti sabotere koji ubijaju sakupljače kaučuka, strateške vojne sirovine. Pošto raskrinka još jednu špijunsku organizaciju u Njujorku, koju predvodi Japanac, Džim odlazi u Afriku da otkrije tajnu bazu nemačkih lovačkih aviona… Sve u svemu, Džim ratuje bez prestanka, na svim frontovima i protiv svih neprijatelja!

Flaš Gordon, na svom (većem) delu stranice nastavlja putovanje po divljem kontinentu Tropika, na planeti Mongo (na koju se vratio posle ratnih misija na Zemlji). Zemljanin opet  radi ono što najbolje zna – bori se za Slobodu. Zato spasava kraljicu Deziru kojoj je zli princ Brejzor oteo presto i započinje borbu za povratak legitimne vladarke. Posle bekstva kroz egzotične predele surovih pustinja “začinjenih” vulkanima i krvožednim čudovištima, u saradnji sa lopovom Gundarom i njegovom družinom, Flaš kreće u gerilski rat. Vojne uspehe će, ipak, pomutiti ženska ljubomora i spletke. I tako s jedne strane pršte bombe a s druge zavodljivi pogledi i teške reči. Istina, sve je to manje-više već viđeno u prvoj Flašovoj poseti planeti Mongo ali zavodljiva mešavina moderne tehnologije i art deko estetike, egzotičnih predela i bića odnosno večitih ljudskih slabosti i mana ima puno potencijala koje autori umešno koriste. Naravno, Pravda će trijumfovati, Flašova misija se okončava krunisanjem kraljice i njenim venčanjem a napaćena Dejl će oprostiti svom dragom stvarne i izmišljene flertove kao i poneki nestašno zalutali pogled prema drugim lepoticama!

Rejmondov crtež i dalje je sjajan mada ljubiteljima svakako nedostaju veliki, ambiciozni crteži kakvih je ranijih godina bilo više. Na nekoliko stranica oba stripa su crtana drugačijim manirom – jednostavnijim potezima – kao da je Rejmond tražio nov izraz ali, ipak, nije nastavio u tom smeru. U svakom slučaju, Džimove i Flašove dogodovštine i dalje su zabavne i, danas, oplemenjene nostalgijom a savremeni čitalac, pored uživanja u avanturama i elegantnim crtežima, ima priliku da prepoznaje obrasce na kojima je građena 9. umetnost u drugoj polovini XX veka.

(„Dnevnik“, 2018.)

STRIP HEROJI U RATNOJ PLIMI - “Flaš Gordon i Džim iz džungle 5, 1941-1942” Aleksa Rejmonda, izdavač Čarobna knjiga, 2017.

Aleks Rejmond (1900-1956) započeo je strip karijeru sa čak dva serijala: „Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ imali su premijeru 7. januara 1934.g; već 22. januara krenule su avanture i „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta (zbog Rejmondove prezauzetosti, ovaj junak je sledeće godine predat drugim autorima). Rejmond je crtao „Flaša“ i „Džima“ u nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata, u koloru, najpre tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša Gordona“ ispod; kasnije se broj kaiševa menjao (na štetu „Džima“) dok se nije ustalio na jedan kaiš „Džima“ i dva kaiša „Flaša“. Avanture plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova bile su „adut“ za izdavača (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) tako i za autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (još uvek nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u stvaranju zapleta ili je bio kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih i montažerskih sposobnosti intenzivnije je u „Flašu“ mada se neka rešenja prenose i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu. Izgled originalnih stranica zadržan je u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početaka do 1944.g. kada je Rejmond, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta (po povratku u civilstvo nije mogao da se vrati ovim stripovima jer je izdavač u međuvremenu za njih angažovao druge autore).

Peti tom “Flaša Gordon i Džima iz džungle” sadrži stranice objavljene od 12.1.1941. do 8.11.1942.g. Najvažniji događaj u ovim stripovima desio se najpre van njih: II svetski rat zahuktao se i više nije bio daleko od SAD. Politika izolacionizma zamenjena je aktivnim pomaganjem saveznika a posle napada na Perl Harbor 7.12.1941.g. i objavama rata Nemačkoj, Japanu i njihovim saveznicima. Strip junaci (kako oni obični tako i oni sa super moćima) ovu promenu dočekali su potpuno spremni jer su već od 1940. vodili rat protiv raznih militantnih diktatora i njihovih vojnih avantura (moglo bi se reči da je strip “pripremao” javno mnjenje za ulazak u rat). Džim iz džungle iliti Džim Bredli, pustolov sa izrazito kolonijalističkim šmekom, postao je tako ponosni patriota koji izgovara zapaljive rečenice o slobodi i spremno prihvata tajne zadatke svoje vlade da spreči sabotaže na Panamskom kanalu. Sledeća misija ga vodi na tajanstveno ostrvo oko koga su primećene neprijateljske podmornice. Džim otkriva da se ispod ostrva krije luka za podmornice koje uništavaju američke konvoje za snabdevanje saveznika. Uz pomoć vernog Kolua, ponovo pronađene crnke Lil i plavokose Kiti (koja više smeta) Džim osujećuje podle planove. Potom će i sam doživeti torpedovanje od strane neprijateljskih podmornica ali i pomoći da se one eliminišu. Kruna njegovog angažovanja je oblačenje uniforme i dobijanje čina kapetana - to se dešava 8.3.1942.g. dakle kada je Amerika zvanično ušla u rat. Džim odlazi na Daleki istok i komanduje jedinicom koja se gerilski bori protiv Japanaca. Tako “Džim iz džungle” od avanturističkog postaje ratni strip sa jakim patriotskim nabojem.

U sasvim drugom svetu (a, ipak, na istoj novinskoj stranici) Flaš Gordon će, posle punih 7 godina borbe, hiljada opasnosti i nekoliko svojih (lažnih) smrti, konačno, 18.5.1941.g. uspeti da zbaci Minga Nemilosrdnog na trona planete Mong! Istini za volju Ming će biti drogiran a ne potučen na bojnom polju ali - pobedi se u zube ne gleda (mada je ovo vrlo zanimljivo izigravanje ustaljenih strip formi). Uspostavlja se legitimna vlada koja kreće da oporavlja planetu; to, međutim, neće proći bez trzavica jer Ming se ne miri sa porazom sve dok ne pogine. Flaš, tada, proklamuje: “Ovo je sada Republika Mongo, zasnovana na principima slobode i pravde za sve!” Koliko je ovakav rasplet na Mongu uzrokovan dešavanjima na Zemlji nije lako odrediti mada se može spekulisati kako je pad tiranije zbrzan (i zato nedovoljno impresivan). Na ovaj zaključak navodi i nastavak avantura: Zarkov hvata talase sa Zemlje i saznaje da je na pomolu svetski rat pa Flaš odlučuje da se vrate kući ali i da ponesu svakovrsna moćna oružja. Na žalost raketa pada u zemaljsko more a zapovednik američkog broda koji spasava svemirske putnike ne veruje u njihovu priču misleći da su u službi neprijatelja po imenu (ni manje ni više nego) “Crveni mač” . Ipak, on ih revnosno šalje u Vašington samo što brodolomnici tamo ne stižu jer bivaju oteti od neprijateljskih špijuna! Čak i kad uspeju da se oslobode, odu do vlasti SAD i dobiju mogućnost da dokažu svoje navode tako što će izgraditi raketu Flaš, Dejl i Zarkov nisu sigurni. Kad na probnom letu otkriju veliku flotu “Crvenog mača” i zametnu bitku - osujetiće ih špijun! Očito je da se neprijatelj infiltrirao u sve pore američkog društva i vojske (kako su na to upozoravali propagandni plakati 1941.g.). Flaš će, naravno, nadmudriti neprijatelja i pobediti zasluživši time čin pukovnika! Na žalost, za osiguranje trajne nadmoći potrebno je mnogo radijuma a da bi se on nabavio postoji samo jedno rešenje: povratak na planetu Mong. Rečeno - učinjeno (na radost malih čitalaca koju su “obične” ratne avanture već imali u gornjem kaišu na istoj stranici novina). Flaš, Zarkov i Dejl odleću na Mong i Flaš “slupa” još jedan svemirski brod koji pada na neistraženi, divlji kontinent Tropiku. I, sve se vraća na staro: na egzotične predele i čudne životinje, prelepu kraljicu Deziru kojoj Flaš zapada za oko, opasnog princa voljnog da otme tron zbog čega zatvara kraljicu i zemljane, bekstvo, poteru, borbe, nadmudrivanje, Dejlinu ljubomoru…

Posle više od 70 godina Džimove i Flašove dogodovštine i dalje mogu biti zabavne, uz dodatni začin istorijskog konteksta. Znatiželjni će čitalac, pored uživanja u avanturama i elegantnim crtežima, moći da analizira manje ili više suptilne modalitete korišćenja stripa u propagandne svrhe - a potom da ta saznanja primenjuje i na tekuću praksu savremenih zabavnih formi.

(„Dnevnik“, 2018.)

IZMEĐU TOPLIH MORA I LEDENIH PUSTINJA - “Flaš Gordon i Džim iz džungle 4, 1939-1941” Aleksa Rejmonda, izdavač Čarobna knjiga, 2017.

Strip karijera Aleksa Rejmonda (1900-1956) započela je silovito: čak dva serijala -„Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ - imala su premijeru 7. januara 1934.g. Dve nedelje kasnije, 22. januara, krenule su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta; ipak, zbog Rejmondove prezauzetosti, ovaj junak je već sledeće godine predat na „staranje“ drugim autorima. Rejmond je nastavio rad na „Flašu“ i „Džimu“ u nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata, u koloru, i to sa tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša“ ispod; izgled originalnih stranica zadržan je i u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početaka do 1944.g. kada je Rejmond, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta. Po povratku u civilstvo nije mogao da se vrati ovim stripovima jer je izdavač u međuvremenu za njih angažovao druge autore.

Objavljivanje stripova na jednoj stranici „tražilo“ je male slike, pretrpane detaljima, kako bi se ispričala nova „doza“ zapleta uz uzbudljivo-neizvesnu poslednju sličicu koja „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak; tako je Rejmond iz nedelje u nedelju razvijao i usavršavao crtež u skučenim prostorima. Prelomni trenutak za njegovo napredovanje došao je sa promenom novinskog formata zbog koga je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro tj. stari format, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ i formalno i tehnički: „Džim“ se pojavljuje u dva standardna kaiša a „Flaš“ u tri krupnija kaiša koje ume da „poremeti“ veća, ambicioznije zamišljena i realizovana slika. Trend smanjivanja prostora koji pripada doživljajima „Džima iz džungle“ a u korist „Flaša Gordona“ nastavljen je dok „Džimu“ nije ostao samo jedan kaiš dok je „Flaš“ dobio dva velika kaiša. Avanture plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova bile su „adut“ za izdavača (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) tako i za autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (čija uloga još uvek nije razjašnjena: nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u stvaranju zapleta ili je bio kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih i montažerskih sposobnosti intenzivnije je u „Flašu“ mada se neka rešenja prenose i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu.

Četvrti tom “Flaša Gordon i Džima iz džungle” sadrži stranice objavljene od 11.3.1939. do 5.1.1941.g. Stripovima prethode zanimljivi tekstovi o autorima na koje se Rejmond ugledao - pre svega ilustratore braću Klark - i o saradnji sa Ostinom Brigsom.

U ovom tomu pustolov “Džim iz džungle” iliti Džim Bredli nastavlja svoje avanture po egzotičnoj južnoj Aziji u društvu fatalne crnke Lil (nekada znane kao Šangaj Lil, predvodnice bande kriminalaca) i vernog sluge urođenika Kolu. Uvod u novu Džimovu avanturu najčešće podrazumeva da neko traži njegovu pomoć i to uvek u nevreme: dok Džim i Lil uživaju u večeri u ekskluzivnom restoranu ili ga nego budi iz sna u luksuznom hotelu u gluvo doba noći. Tako se dešava da očajni muž plantažer moli Džima da pronađe njegovu ženu koja se “dala na urođeništvo”; Džim, pak, tvrdi da je žena podlegla “ludilu džungle”. Pošto se potraga uspešno okonča Džima angažuje bogati plantažer da raskrinka “nevaljalog” belca koji buni urođenike. Problem će biti rešen ali se Džimov ljubavni život komplikuje pošto vesela plavuša Kiti “baca oko” na njega pa ljubomorna Lil odlučuje da napusti Džima. Stvari se komplikuju kad Džim i Kiti dožive brodolom i dospeju na pusto ostrvo! Odatle će ih spasiti podmornica jedne od zemalja koja je u ratu - 1940.g. II svetski rat je već besneo u dobrom delu sveta iako su SAD još bile neutralne. Džim će, kao i mnogi strip junaci, krenuti u rat - država ga angažuje da spreči sabotažu u Panamskom kanalu (kraj ove avanture biće u sledećem tomu). Tako je Džim, pustolov sa izrazito kolonijalističkim šmekom, postao ponosni patriota koji izgovara zapaljive rečenice o slobodi!

Za to vreme, u svom univerzumu, na planeti Mong, Flaš Gordon, borac protiv tiranije, požrtvovana Dejl i mudri profesor Zarkov odlaze u neistražene predele večnog leda - veoma je zanimljivo na istoj stranici razgledati prizore plaža na toplim morima - u “Džimu iz džungle” - i snežnih pustinja - u “Flašu Gordonu”. Elem, pošto skrši još jednu raketu Flaš i njegova družina (sa njima je i princ Ronal, zaljubljen u Dejl) bore se za opstanak dok ih (u providnom termoizolacionom odelu) ne spase prelepa kraljica Frija iz zemlje Frigije. U narednih godinu dana čitaoci su pratili nadmetanje Frije i Dejl za Flašovu naklonost, pokušaje tradicionalista da spreče kraljičinu udaju za stranca, ekspedicije u nepoznato, borbe sa svakojakim čudovištima kao i džinovskim divljacima koji žive u pećinama. Čista radost istraživanja nepoznatog meša se sa ljubavnim mukama i jadima zbog kojih će Flaš naporno raditi (jer mu je to lakše nego da razume žensku ćud) ali i par puta biti smrznut i vraćen među žive; cena jednog oživljavanja biće i da se Dejl odrekne Flaša što će Frija pokušati da iskoristi želeći da se uda za Flaša makar i po cenu da se odrekne prestola! I taman kad se intrige, zavere i podmetanja razjašnjavaju na scenu stupa tajni agent Minga Nemilosrdnog koji otima Dejl i odvodi je u prestonicu Monga. Flaš i Zarkov hrle da je oslobode i tako se vraćaju svom primarnom zadatku - svrgavanju tirana. Na svom putu Flaš će sresti mnogo istomišljenika, od drumskih lopova do pripadnika esnafa Elektiričara, i sa tom vojskom krenuti u novu revolucionarno-oslobodilačku kampanju borbe protiv Minga. Uprkos vojnim operacijama Dejl neće biti mirna jer devojke jednostavno ne mogu da ostave Flaša na miru pa nasrću ne mareći za njene suze! Rat, ljubav i ljubomora konstantno pršte na strip stranicama Flašovog životopisa.

Znatiželjni čitalac i posle više od 70 godina može uživati u elegantnim crtačkim bravurama “barokne fantastike” odnosno ovozemaljskim i svemirskim vratolomnim pustolovinama koje vrve od prepoznatljivih situacija i originalnih, novouspostavljenih obrazaca koje su rado “eksploatisali” mnogi autori stasali posle Aleksa Rejmonda.

(„Dnevnik“, 2017.)

EGZOTIČNE AVANTURE I BAROKNA FANTASTIKA - “Flaš Gordon i Džim iz džungle 3, 1937-1939” Aleksa Rejmonda, izdavač Čarobna knjiga, 2015.

Strip prvenci-blizanci Aleksa Rejmonda (1900-1956) „Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ imali su premijeru 7. januara 1934.g. i kontinuirano su se pojavljivali u novinskom nedeljnom strip dodatku, na čitavoj stranici velikog formata u koloru, najpre sa tri kaiša „Džima iz džungle“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša Gordona“ ispod da bi se, posle niza promena, format ustalio u dva kaiša „Džima“, na jednoj trećini stranice, i dva kaiša „Flaša“ na preostale dve trećine strane; izgled originalnih stranica zadržan je i u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početka do njegovog odlaska u rat 1944.g. kada je prekinuo da ih crta i više im se nije vratio. Kako je Rejmond, iz nedelje u nedelju usavršavao crtež, to su mu početni formati sa mnogo malih slika bili sve skučeniji; prelomni trenutak za njegovo napredovanje došao kada su novine promenile format pa je jedan strip zauzimao čitavu stranu dozvoljavajući crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na stari format, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“: broj kaiševa u oba stripa se smanjuje a prostor za „Flaša“ dodatno povećava jer je ovaj fantastični strip bio izuzetno popularan i tražen (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!). Otuda je Rejmond temeljnije radio na „Flašu“ a neke od uspešnih novina „prebacivao“ i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije ili pejzaži pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu.

Treći tom “Flaša Gordon i Džima iz džungle” sadrži stranice objavljene od 6.6.1937. do 5.3.1939.g. Kako je to neminovno u retrospektivnim izdanjima stripova koji izlaze kontinuirano veoma je teško uklopiti kompletne avanture u zadati broj strana (u slučaju dva stripa to je dvostruko teže) tako da se dešavanja naprasno prekidaju u jednom tomu i nastavljaju u sledećem (da biste ih ispratili valja kupiti i sledeći tom). “Džim iz džungle” iliti Džim Bredli, lovac-istraživač koji “operiše” po južnoj Aziji, najpre će dovršiti borbu sa samozvanim lokalnim moćnikom Butanom, usput spajajući oca sa davno izgubljenim sinom. I dok taj doživljaj privodi kraju stiže mu pismo sa molbom bogatog oca koji bi da pronađe ćerku odbeglu sa siromašnim mužem u potragu za drevnim blagom. Džim ne može da odoli izazovu a ni njegova pratilja Lil De Vrij, mada bi ona radije da se Džim skrasi (s njom u naručju). Stvari dodatno komplikuje pretnja Maharadže od Ibora da niko ne traga za draguljima Džingis-kana. I stvari će se, u pustim predelima, među divljim plemenima i pride sa misterioznim maharadžinim pomoćnikom zvanim Tihi (sa sve maskom na očima), zakomplikovati - naravno do srećnog kraja. Usred tog zamešateljstva (intervenisaće i kolonijalna vojska) Rejmond menja organizaciju stripa smanjujući broj kvadrata sa pet na četiri što donosi preglednije slike i veću dinamiku. Odmah potom počinje epizoda naslova “Duh javansko mora” u kojoj se Džim i Lil bore protiv tajanstvenih pirata. Potom su Džim i Lil krenuli na odmor, u lov na tigrove, kad im stiže poziv američke vlade da stanu na put amerikancu Karnaku (sa sve maskom na očima) koji na paguanskim ostrvima radi protiv interesa svoje zemlje. Kako će oni to uraditi videćemo u sledećem tomu…

Na donjem delu stranice, na planeti Mong, Flaš, Dejl i Zarkov nastavljaju borbu protiv tiranina Minga Nemilosrdnog. Izdajnik otkriva Mingu da se Flaš krije u šumskom kraljevstvu i Ming objavljuje rat kralju Barinu. Flaš pokušava da spreči razaranje ali biva zarobljen i odveden u prestonicu. Dejl i Zarkov hrle da ga oslobode, nalaze organizaciju pobunjenika i planiraju akciju ali Flaš je već - javno pogubljen! Međutim, to je samo varka i Flaš, zdrav i oran, diže ustanak i, u dvoboju mačevima, zarobljava Minga. Ali, lepa pobunjenica Sonja, koja nije uspela da zavede Flaša, oslobađa Minga jer joj obećava da će se njome oženiti. Ming to i ispuni ali odmah naredi da Sonju smaknu. Potom guši pobunu pa se Flaš i njegova družina posle mnogo muka vraćaju kod Barina koji je, u međuvremenu, dobio sina i pustio kosu uprkos Mingovom naređenju da svi brijaju glave (da Ming ne bi imao kompleks što je ćelav). Ming će, potom, organizovati otmicu svog unuka Alana jer želi da ga vaspita u vojničkom duhu. Flaš spasava bebu a onda sa Dejl (za koju sumnja da ga više ne voli), Zarkovom i princom Ronalom odlazi u - nepoznato!

Rejmondova “barokna fantastika” u “Flašu Gordonu” potpuno je razvijena i razrađena, kroz visoku stilizaciju arhitekture, svakovrsne mašinerije (od svemirskih brodova, automobila do tenkova), ekstravagantne damske toalete, kitnjaste vojne uniforme, i kao takva će postati jedan od prepoznatljivih žanrovskih obrazaca.

(„Dnevnik“, 2016.)

EGZOTIČNE AVANTURE - “Flaš Gordon i Džim iz drungle 2, 1935-1937” Aleksa Rejmonda, izdavač Čarobna knjiga, 2015.

Strip prvenci-blizanci Aleksa Rejmonda (1900-1956) „Flaš Gordon“ i „Džim iz džungle“ imali su premijeru 7. januara 1934.g. Dve nedelje kasnije, 22. januara, započele su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta ali su, zbog Rejmondove prezauzetosti, već sledeće godine predate na rad drugim autorima. Rad na „Flašu“ i „Džimu“ nastavljen je u standardnom ritmu: u nedeljnom strip dodatku objavljivani su na čitavoj stranici velikog formata u koloru, i to sa tri kaiša „Džima“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša“ ispod - ovaj izgled originalnih stranica zadržan je i u izdanju „Čarobne knjige“ koje u šest tomova prati Rejmondov rad na ovim stripovima od početka do 1944. kada je Rejmond, zbog odlaska u rat, prekinuo da ih crta i više im se nije vratio (izdavač je za njih angažovao druge autore). Format objavljivanja stripova na jednoj stranici „tražio“ je male slike, pretrpane detaljima, kako bi se ispričala nova „doza“ zapleta uz uzbudljivo-neizvesnu poslednju sličicu koja „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak i saznaju šta je bilo dalje. Rejmond je iz nedelje u nedelju razvijao i usavršavao crtež u tim skučenim prostorima; ipak, čini se da je prelomni trenutak za njegovo napredovanje došao kada su novine promenile format pa je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro tj. stari format, pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ i formalno i tehnički: „Džim“ se pojavljuje u dva  standardna kaiša a „Flaš“ u tri krupnija kaiša koje često „remeti“ veća, ambicioznije zamišljena i realizovana slika. U drugoj i trećoj godine rada na ovim stripovima nastavlja se trend smanjivanja prostora koji pripada doživljajima „Džima iz džungle“ a u korist „Flaša Gordona“. Očigledno je da je avantura plavokosog atlete, njegove devojke Dejl i profesora Zarkova „adut“ kako za izdavača (Gordona je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina!) tako i za autore, crtača Rejmonda i saradnika/scenaristu Dona Mura (čija uloga još uvek nije razjašnjena jer nije jasno da li je Mur pomagao Rejmondu u stvaranju zapleta ili je bio kompletni scenarista). Iskušavanje Rejmondovih likovnih sposobnosti, različitih tehnika crtanja likova, objekata i pozadina, kao i kadriranja odnosno „sklapanja“ tabli, intenzivnije je u „Flašu“ mada se neka rešenja prenose i u „Džima“ tako da se neretko iste fizionomije pojavljuju na istoj strani, u gornjem i donjem stripu.

Drugi tom “Flaša Gordon i Džima iz drungle” sadrži stranice objavljene od 4.8.1935. do 30.5.1037. Stripovima prethode instruktivni tekstovi o razvoju ovih strip serijala odnosno o filmskim serijalima o Flašu Gordonu, koji su započeti već 1936.g. prateći slavu stripa ali je i šireći na novu publiku, isprva “priče u slikama” pretvarajući u “priče u pokretnim slikama” a kasnije se sve više osamostaljujući od originalnih strip avantura.

U ovom tomu “Džim iz džungle” iliti Džim Bredli, lovac, traper, istraživač koji za zoološke vrtove sakuplja divlje životinje nastavlja svoje egzotične avanture po južnoj Aziji, od malajskih džungli preko Šangaja do Indije. Njegova uloga samostalnog delioca pravde podrazumeva odbranu otete majke s bebom, pokušaj da “drži na oku” nestašne kćeri, da spoji oca i izgubljenog sina… Na tom će putu, pored devojaka koje se u njega tajno zaljubljuju i odlaze, naleteti na fatalnu Šangaj Lil, navaljalicu velikih ambicija koja mu u jednom trenutku sasvim otvoreno nudi - brak! Do tada srčani i nepokobljivi Džim mora da ustukne. Do venčanja, ipak, neće doći a Lil, koju Džim operiše i tako joj spasi život, okreće list i postaje dobra stavljajući svoje usluge u službu američkog konzula. Već u sledećoj epizodi sličnu pretnju - brak ili smrt - uputiće Šangaj Lil nemilosrdni Napoleon Orijenta. Srećom po nju Džim osujećuje tiraninova namere pa se ovaj, ni manje ni više, ubija skokom kroz prozor! Lil i Džim nastaviće samostalne i zajedničke poduhvate a nad njima će lebdeti pitanje da li će se žar ljubavi ikada rasplamsati.

Slične dileme čitalac nalazi i na donjem delu stranice, na planeti Mong. Ovde je postavka malo drugačija - Dejl voli Flaša ali ga vole i druge devojke, sve redom princeze i kraljice. Delimično je to i razumljivo jer je atleta sa Zemlje, u međuvremenu, postao krunisana glava - kralj Kire pa, dakle, i poželjni mladoženja. Sticaji okolnosti teraju Flaša u zagrljaje udavača što Dejl baca naizmenično u očaj i jarosni bes. I taman kad Flaš izgladi stvari, nova avantura donosi novu lepoticu, bilo da ona živi u kraljevstvu pod zemljom ili pod vodom ili na drveću. Zemaljska trojka krstari Mongom menjajući pejzaže i zajednice, od praistorijske do super tehnologizovane, neprestano se boreći protiv imperatora Minga Nemilosrdnog. Velika pažnja poklonjena je vizuelnim “efektima”, ekstravagantnim damskim toaletama, kitnjastim vojnim uniformama i elegatnoj arhitekturu. Za razliku od pozadine slika u “Džimu” koja je često prazna ili sa nešto dekorativnih linija, “Flaš” je, kao “udarni” strip crtan domišljatije i predanije pa ne čudi da je lako postao uzor mnogim potonjim strip autorima.

(„Dnevnik“, 2016.)

NEODOLJIVE I BESKRAJNE AVANTURE ili KLASICI DEVETE UMETNOSTI - “Flaš Gordon i Džim iz drungle 1, 1934-1935” Aleksa Rejmonda, izdavač Čarobna knjiga, 2015.

Aleks Rejmond (1900-1956) jedan je od retkih strip autora koji su uspeli da stvore više junaka po kojima će biti upamćeni. U Rejmondovom slučaju reč je o, čak, četiri heroja.  Nakon godina učenja i šegrtovanja Rejmond je, za „King Fičers“ stvori „Flaša Gordona“ i „Džima iz džungle“ - oba stripa imala su premijeru 7. januara 1934. a dve nedelje kasnije, 22. januara, započele su avanture „Tajnog agenta X-9“, po scenariju proslavljenog pisca Dešijela Hemeta. Zbog nemogućnosti da ispuni sve obaveze, Rejmond je 1935. „napustio“ „Tajnog agenta X-9“ a nastavio rad na prva dva serijala u standardizovanom sistemu novinskih nedeljnih tabli. Ti stripovi su postali vrlo popularni; „Flaša Gordona“ je, u jednom periodu, redovno objavljivalo 150 novina! Po povratku iz II svetskog rata Rejmond je ostao bez posla jer su njegove junake preuzeli drugi autori pa je morao da stvori novog junaka, ovog puta detektiva Ripa Kirbija, sa kojim se takođe vrlo brzo proslavio. Reč je, dakle, o izuzetno talentovanom i predanom stvaraocu koji, ako nije u strip uvodio nove teme, jeste umeo da se nametne njihovim domišljatim razvijanjem na koje će se nadovezivati sledeće generacije stvaralaca.

Flaš Gordon je jedna od ikona popularne kulture XX veka koja se iz stripa „uvukla“ u druge umetničke i zabavne forme (od filma i literatura do kompjuterskih igrica). Mada je početni impuls za njegovo stvaranje bio želja da se „parira“ suparničkim naučnofantastičnom stripovima „Bak Rodžers u 25. veku“ i „Brik Bradford“ (kao što je „Tajni agent X-9“ bio odgovor na „Dika Trejsija“ a „Džim iz džungle“ na „Tarzana“), Gordon je vrlo brzo, takoreći u prvim godinama svog izlaženja, krenuo do tada nepoznatim smerom koji je imenovan kao „barokna fantastika“ čemu je doprinela sama priča a još više njen vizuleni segment. Početak serijala primereno je senzacionalistički: prema Zemlji leti nepoznata planeta i sudar je neminovan! Naučnik Hans Zarkov gradi raketu iz koje namerava da ispali projektil da bi skrenuo putanju planeta. Zbog udara meteorita u njihov avion, mladi Flaš Gordon, diplomac Jejl univerziteta i svetski poznat igrač pola i ljupka Dejl Arden, padobranom sleću blizu rakete. Rastrojeni Zarkov prisiljava ih da polete sa njim. Kad se raketa primakne tajanstvenoj planeti, očigledno nastanjenoj, biva privučena gravitacijom, pada i razbija se. Flaš pokušava da spasi povređenu Dejl ali oboje bivaju zarobljeni. U daljim avanturama oni saznaju da planetom zvanom Mong vlada nemilosrdni imperator Ming koji će nameriti da ubije Gordona i oženi se sa Dejl. Ali njegova kći Aura zaljubljuje se u Gordona, spasava ga (i to više puta) i sprečava (više puta) da oslobodi suparnicu Dejl. Neprestano bežeći iz nevolja i upadajući u nove Gordon i Dejl, kojima će se pridružiti i Zarkov (jer nije poginuo u padu rakete), upoznaju egzotičnu planetu naseljenu čudovištima raznih oblika i svakojakim verzijama ljudskih bića, od ljudi lavova, ljudi sokolova, ljudi guštera, onih koji žive pod vodom, onih sa žutom kožom... Neki od njih su lojalni Mingu, drugi mu se protive, jedni su dobri, drugi zli, zavidni, koristoljubivi. Na emotivnom planu, pak, Dejl je neprestano ljubomorna i besna jer Flaša, ni krivog ni dužnog, spopadaju lepotice. Priča, dakle, nudi mnogo uzbudljive akcije i avanture, intrige, melodramske epizode, superiornu tehnologiju pomešanu sa srednjevekovnom i mitskim/praistorijskim čudovištima. Nepoznata planeta na kojoj je sve to moguće dodatni je „začin“, začudni element priče. Rečju, neodoljiva mešavana koja mami publiku.

Druga vrsta egzotike nudi se u doživljajima Džima iz džungle, iliti Džima Bredlija, lovca, trapera, istraživača koji za zoološke vrtove sakuplja divlje životinje i deli pravdu. Radnja je nominalno smeštena u malajsku džunglu ali to ne sprečava da kroz nju pored tigrova i pantera prolaze crni lavovi i gorile ili da domorodci budu previše crni; svi oni neprestano vrebaju i napadaju Džima a ovaj se brani u čemu mu pomažu sluga Kolu, divlji dečko iz džungle Zobu, sa njegovim crnim panterom Nitom (na tragu Kiplingove „Knjige o džungli“) kao i drugi prijatelji. Džim se bori sa raznim krijumčarima, kriminalcima, prevarantima a pre svih sa svojim arhineprijatelom Tajger Pitersom koji, opet, ima ćerku koja je slaba na Džima. Tu je još i tajanstvena dolina u ugašenom vulkanu kojom vlada moćni, surovi vladar, pa zasede, podlosti i prevare, upadanja u klopke i spektakularnih bekstava... Rečju, beskrajne avanture!

Specifičnost izdanja „Čarobne knjige“ je rekonstrukcija originalnog prezentovanja ovih stripova. Naime, oni su štampani na jednoj stranici, u koloru, i to sa tri kaiša „Džima iz džungle“ na vrhu strane i četiri kaiša „Flaša Gordona“ ispod. Ovakva „forma“ je „tražila“ samo male slike koje su, često, pretrpane detaljima, i nametala obavezu da intriga poslednje sličice „tera“ čitaoce da potraže sledeći nastavak. Rejmond je razvijao crtež i u tim skučenim prostorima ali je prelomni trenutak došao kada su novine promenile format pa je jedan strip zauzimao čitavu stranu (što je već forma strip table) i dozvolio crtaču da se razmaše. Mada su se stvari brzo vratile na staro pomak je napravljen pa stripovi nadalje drugačije „dišu“ („Džim...“ se pojavljuje u dva a „Flaš...“ u tri krupnija kaiša uz poneku veću sliku). Modernim čitaocima biće zanimljivi i dodaci - crteži figura strip junaka (žena i muškaraca) sa nekoliko odevnih predmeta koji su se mogli isecati i prikačiti na heroje. Intrigantna je i priča o Donu Muru i njegovoj ulozi u stvaranju „Džima...“ i „Flaša...“. Pošto direktnih dokaza nema a svedočenja su kontradiktorna, nije jasno da li je Mur samo pomagao Rejmondu u stvaranju scenarija (kako bi se izbegle ljutite reakcije čitalaca o previše nasilja u „Flašu...“) ili su priče potpuno/pretežno Murovo delo. Ova dilema podelila je strip istoričare.

Knjiga „Flaš Gordon i Džim iz Džungle 1“ najavljuje serijal u šest tomova koji će sabrati Rejmondov rad na ovim serijalima inače već upisanim u nesporne klasike devete umetnosti.

(„Dnevnik“, 2015.)