„STRIP PRIČE“ ILI ŠTA BI BILO AKO BI BILO... – „Strip priče“ Tihomira Jovanovića; izdavač: autor, 2025.

 

Kao fenomen popularne kulture strip je ’rođen’ početkom  XX veka zahvaljujući masovno štampanim dnevnim novinama odnosno nedeljnim publikacijama. Isprva je bio prevashodno namenjen zabavi mlađe populacije pa su tom cilju prilagođeni i sadržaji ’priča u slikama’. Na krilima popularnosti (i profitabilnosti) strip se razvijao, širio svoju zanatske i ikonografske temelje, osvajao nove tematske prostore. Ipak, krajem XX veka i u prvim decenijama XXI veka popularnost stripa posustaje, on je ’spor’ za novu decu koja avanture mogu da doživljavaju svim čulima kroz ’realno vreme’ interaktivnih slika (zahvaljujući kojima se njihova mašta ili ne razvija ili bespovratno atrofira). No, strip nije na kolenima dogod ima široku bazu ljubitelja sa prosedim kosama. Pored ’običnih’ stripoljubaca postoji još jedna, retka vrsta – stripoljubci koji domišljaju postojeće stripove i u zapadnom svetu se ova rabota naziva ’fan fikšn’ i postoji u specifičnom zabranu-niši sadržaja koji imaju kultni status. Tihomir Jovanović (1955) spada među ovdašnje ’retke ptice’ koje znanim strip junacima smišljaju nove doživljaje odnosno postavljaju pitanje ’šta bi bilo kad bi bilo’ i na njega daju svoje odgovore. U njegovom dosadašnjem književnom opusu značajno mesto imaju knjige koje su svojevrsno dopisivanje avantura poznatih strip junaka odnosno knjige koje su utemeljene na strip iskustvima i njihovim originalnim parafrazama. Zbirka „Strip priče“ logičan je nastavak ove trajne infekcije i fascinacije stripom i njegovim svetovima pa znatiželjnim čitaocima nudi nove avanture Fantoma, Čelične kandže, Diabolika, Dikana, Flaša Gordona i Mandraka.

            Polovina junaka ove knjige spada među strip heroje zlatnog doba američkog novinskog stripa (Fantom, Mandrak, Flaš Gordon) koji su stekli svetsku popularnost; tragom tog uspeha pošli su i engleska Čelična kandža i italijanski Diabolik dok je Dikan (crtač Laza Sredanović po scenarijima više autora) originalna pojava sa prostora bivše Jugoslavije. Svaki junak ima znanu teritoriju, svoje karakteristike i zadatke. Ono što je nepoznato su neprijatelji i njihova nevaljalstva koja treba sprečiti: od borbe sa nacistima, kriminalcima i otmičarima do spasavanja planete Zemlje od agresije vanzemaljaca. U svakoj priči junaci kreću iz ’večitog sada’ odnosno iz zadatih početnih pozicija, neopterećeni prethodnim doživljajima i kreću u razrešenje problema koji je poremetio postojeću ravnotežu. Naravno, ma koliko situacija bila teška, nerešiva ili bezizlazna, pobeda snaga Dobra je samo pitanje vremena. Ta, za strip karakteristična, pojednostavljena podela na dobre i loše, odnosno stvaranje teških problema koji će ipak biti povoljno razrešeni, njegova je slabost jer vodi u šablonizovanje situacija ali je, s druge strane, deo ’slasti’ koju čitanje ’priča u slikama’ nosi i u kojoj je zaplet ono što zaokuplja mlade čitaoce (koji znaju da će njihov omiljeni heroj pobediti). Jovanović poznaje i prati pravila strip priča nudeći, kroz pojednostavljeno, funkcionalno pripovedanje krucijalne doze neizvesnosti-sigurnosti koje simuliraju strip originale. Ali, autor ne propušta da svoje epizode začini ponekim neočekivanim ukusom; u ovoj nameri poseže za iskustvima ’krosover fikcije’ odnosno spajanja poznatog strip obrasca sa drugim fiktivnim likovima što je na tragu radova pisca Filipa Hoze Farmera (1918-2009) i njegovog projekta ’Vold Njuton Femili’ u kome je ’otkrivena’ paralelna svetska istorija koju stvaraju junaci literature, stripa, filmova. Jovanović daje svoj doprinos ovom projektu kada u Fantomovu avanturu ’uključuje’ i Indijanu Džonsa povezujući ta dva izmaštana univerzuma. Drugo povezivanje, Mandraka i Harija Hudinija, na tragu je postmodernističkih vragolija u kojima fikcija i fakti idu ’ruku pod ruku’. U ovom smeru kreće i priča o Dikanu koji će ’zalutati’ u druge, paralelne svetove i sresti bića iz paganskih predanja pa odatle ’ući’ u stvarnost nalik onoj iz narodnih epski pesama i tu se družiti i boriti, rame uz rame, sa Kraljevićom Markom (koji je više mit nego istorijski fakt). Svi ovi obrasci i značenjski slojevi izmešani su lako i poletno u zavodljivu, razdraganu i humorom obojenu celinu na uživanje i radost čitalaca otvorenih za svakovrsna spoznajna iskušenja i iskustva jer „Strip priče“ Tihomira Jovanovića u literaturu donose, originalnim izborom tema i njihovom vrcavom realizacijom, uvek potrebnu svežinu i širinu.

            („Dnevnik“, 2026.)