NEZAOBILAZNA STRIP ČITANKA – „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror 4“ Udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda, 2026.

 

Strip je imao burnu istoriju na ovdašnjim prostorima (koji su ’promenili’ nekoliko država). Od silnog poleta u periodu između dva rata preko posleratnih godina kada je žigosan kao proizvod imerijalističkog kapitalizma koji kvari Titove pionire i pionirke (pa je 1971. g. na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu, uz roto-romane, razna zabavna i erotsko-pornografska izdanja, strip označen kao „šund“ i čak, u silnom poletu - spaljivan na lomači (!) te dodatno oporezovan posebnim zakonom iz 1972.g.) sve do novog poleta u 1980-im i kolapsa u deceniji raspada tadašnje Jugoslavije. Stripovi su bili jedan od bitnih elemenata u odrastanju mladih jer su hranili maštu i želju za avanturama od Divljeg zapada, preko debelih mora kojima krstare gusari do beskraja svemira prepunog čudesa i čudovišta. Jeftine sveske – cena je dugo bila 1 dinar – sa šarenim koricama, lošim otiskom, štampane na novinskom papiru, išle su iz ruke u ruku i odvodile dečake u druge svetove (devojčice su uglavnom prezirale stripove kao još jednu dečačku zaluđenost). Bezbrojne edicije donosile su mnoštvo uzbudljivih priča. I činilo se da taj izvor nikada neće presušiti. Ali, kako „sve što je lepo ima kraj“, vreme stripovskog raja na trafikama se završilo kada je propala država u kojoj su stripovi bujali. U ratnim i sankcijskim godinama odrastale su generacije koje gotovo da nisu ni znale za stripove. Novi klinci bili su zavedeni novim čudesima – pre svih kompjuterskim igricama. Onima koji su pamtili prošla vremena preostalo je da prelistavaju stara izdanja. Ponešto od tih stripova objavljivano je kasnije u luksuznim knjigama ali većina je i dalje u sveskama koje ozbiljno grize zub vremena. Zato je svako podsećanje na ta izgubljena blaga hvale vredno i treba biti pomenuto.

        Udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda, čiji su osnivači i pokretači Svetislav Filipović-Filip i Tihomir Jovanović, među brojnim knjigama i fanzinima koje publikuje, od 2024.g. objavljuje i almanah „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“,  koji je prava riznica za ’proverene’ stripoljupce jer delom reprintuje davno objavljene stripova kao i one koji ovde nisu štampani a u istorijama stripa su označeni kao važni za razvoj žanra. Svaki strip prati instruktivna beleška o autorima odnosno o samom stripu (što je posebno važno jer decenijama strip autori nisu bili navođeni u našim izdanjima). Tako ovaj almanah postaje važan pregled radova većinom američkih autora koji su, na polju žanrovskog stripa, stvarali u „Zlatnom dobu stripa“ (pre II svetskog rata), „Srebrnom“ (1950-te) i „Bronzanom“ (1960-te); njihovi stripovi su izlazili u novinama i popularnim magazinima (od američkih „Iri“ ili „Kripi“ do engleskog „2000 a.d.“) i karakteriše ih lakonski optimizam u tretiranju žanrovskih tema - u domenu naučne fantastike to je svetla budućnost, hrabro osvajanja svemira i borba sa vanzemaljcima; fantazi je kitnjasto-pompezan u slikanju sukoba Dobra i Zla dok je horor fokusiran na bizarno i zloslutno u svim vremenima. Čest je humorni odmak a eksplozivno finale - u formi „panč lajn“ završne rečenice-sličice koja potpuno menja dotadašnja čitaočeva očekivanja - podrazumeva se.

        Četvrti broj almanaha donosi radove 14 autora (Amerikanaca, Španaca, Italijana); neki od njih su klasici stripa (Al Vilijamson, Rafael Aura Leon, Berni Rajtson, Don Martin, Vil Ajzner, Vali Vud, Paolo Eleuteri Serpjeri) koji su se, redovno ili povremeno, okušavali u kratkim žanrovskim stripovima namenjenim magazinima ili u kompletnim albumima. Znatiželjni čitaoci mogu se tako ’sladiti’ epizodom iz ’istorijskog rukavca’ serijala o Betmenu koji se dešava za vreme Francuske buržoaske revolucije (kapetan Brus Vejn postaje maskirani osvetnik ’ćelavi miš’ a njegov neprijatelj je msje Harvi Dent, unakaženog lica); zavodljivi sjaj ’palp’ fantastike ’brane’ doživljaji ’čoveka od bronze’ Doka Sevidža, koji će, sa svojom družinom, sprečiti kradljivca misli u nameri da osvoji svet. Avantura Luisa Krendela - Čelične kandže podseća na britanske stripove iz 1960-ih a epizode „Rough Trooper“-a otkrivaju jednog od važnih junaka ’ratne naučne fantastike’ koji do nas nikad nije stigao. Konačno, urnebesne parodije karikaturiste Dona Martina otkrivaju veselije lice žanra.

        Rečju, „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror 4“ je zlata vredna sentimentalna strip čitanka koja će obradovati svakog pravog ljubitelja 9. umetnosti. Pošto ovog izdanja nema u širokoj distribuciji najbolje je naručiti ga preko fejsbuk stranice izdavača Tihomira Jovanovića. Uživanje je zagarantovano!

            („Dnevnik“, 2026.)

DOBRODOŠLA STRIP ČITANKA – Prikaz izdanja „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ Udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda, 2024.

           U davnim godinama druge polovine prošlog veka (i prošlog milenijuma), u (ovdašnjoj) zemlji koja više ne postoji, stripovi su bili svakodnevna literatura nekoliko generacija dečaka. Iako su bili Titovi pioniri i omladinci neodoljivo su ih privlačile „priče u slikama“ koje su poticale iz zlog, kapitalističkog sveta. Stripu nisu uspeli da naude ni partijski dušebrižnici; u jesen 1971. godine na kongresu kulturne akcije u Kragujevcu strip je (uz ostalu žutu štampu: roto-romane, razna zabavna i erotsko-pornografska izdanja) označen kao „šund“ (čak su, u silnom poletu, stripovi - spaljivani na lomači!) i kao takav dodatno oporezovan posebnim zakonom koji je stupio na snagu 1972. Primena zakona dovela je do gašenja više strip izdanja, npr „Biblioteke Lale“, ali je strip ipak opstao jer je hranio dečačku maštu i želju za avanturama od Divljeg zapada, preko debelih mora kojima krstare gusari do beskraja svemira koji krije svakojaka čudesa i čudovišta. Jeftine sveske – cena je dugo bila 1 dinar – sa šarenim koricama, štampane na jeftinom novinskom papiru sa lošim otiskom, išle su iz ruke u ruku i odvodile dečake (devojčice su uglavnom prezirale stripove kao još jednu dečačku zaluđenost) u druge svetove. Bezbrojne edicije su se pojavjivale, trajale i gasile donoseći mnoštvo uzbudljivih priča. I činilo se da taj izvor nikada neće presušiti. Ali, kako narod iskusno konstatuje „sve što je lepo ima kraj“, vreme stripovskog raja moralo je da se završi i taj kraj se poklapao sa krajem države u kojoj su stripovi bujali.

            Posle su došle sušne godine za strip i donele generacije koje nisu znale za stripove na trafikama jer ih tamo više odavno nije bilo (od hiperinflacijske 1993). Nivo klinci bili su zavedeni novim čudesima – pre svih kompjuterskim igricama. Onima koji su pamtili prošla vremena preostalo je da prelistavaju stara izdanja - ukoliko su ih sačuvali. Ponešto od tih starih stripova objavljivano je kasnije u luksuznim knjigama ali većina je i dalje ostala u sveskama koje grize zub vremena. Zato je svako podsećanje na ta izgubljena blaga hvale vredno i treba biti pomenuto.

          Elem, Udruženje građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda, čiji su osnovači i glavni pokretači Svetislav Filipović-Filip i Tihomir Jovanović, među brojnim knjigama, fanzinima i almanasima koje publikuje, objavilo je i knjigu „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“  na 190 stranica A4 formata koja je prava riznica za „iskusne“ stripoljupce. Naime, ovde su sakupljeni radovi 14 uglavnom američkih strip autora koji su na polju naučnofantastičnog, fantazi i horor stripa stvarali u rasponu od pre II svetskog rada do kraja 1970-tih, dakle u takozvanom „Zlatnom dobu stripa“ (pre II svetskog rata), pa „Srebrnom“ (1950-te) i „Bronzanom“ (1960-te); njihovi stripovi su izlazili u novinama i u popularnim strip magazinima i karakteriše ih prostodušni optimizam i lakoća u tretiranju standardnih žanrovskih tema - u domenu naučne fantastike to je svetla budućnost, hrabro osvajanja svemira i borba sa vanzemaljcima; fantazi je kitnjasto-pompezan u slikanju sukoba Dobra i Zla dok je horor fokusiran na bizarno i zloslutno u svim vremenima. Čest je humorni odmak a eksplozivno finale se podrazumeva, posebno u formi „panč lajna“ završne rečenice-sličice koja potpuno menja dotadašnja čitaočeva očekivanja. Različita svetska izdanja, od američkog „Kripi“ do engleskog „2000 a.d.“, objavljivala su priče od 10-tak tabli pa su se pojedini autori specijalizovali za ovu zahtevnu formu. U bivšoj Jugoslaviji mnoštvo tog materijala je objavljeno ali bez naznaka autora (scenarista, crtač) tako da čitaoci nisu znali čiji radovi su ih zabavljali i oduševljavali. „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ ispravlja i tu nepravdu pa svaki strip prati iscrpna beleška o autoru/autorima, njihovoj karijeri i publikacijama sa kojima su sarađivali.

            Izdanje započinje epizodom prvog naučnofantastičnog novinskog stripa „Bak Rodžers“ iz 1929. koji je prototip herojskih kosmonauta i koga su „nasledili“ brojni junaci među kojima je najpoznaitji Flaš Gordon, ovde zastupljen epizodom kojoj je autor slavni Den Beri, naslednik Flašovog stvaraoca Aleksa Rejmonda (Beri je predstavljen i kratkim hororom „Krvavni mač“); Frenk Bruner je, pak, autor parodijske minijature „Smeš Gordon“. Strip „Poseta“ Jandoka i Gluta efektno meša spaljivanje veštica sa posetom vanzemaljaca. Prava poslastica je prvi strip Maksa i Bunkera (tvoraca Alana Forda) iz 1971. koji je naučnofantastičan i koji je – odbijen od urednika! Al Vilijamson je predstavljen sa tri kratke svemirske avanture u najboljoj tradiciji „svemirske opere“ dok je Vali Vud predstavljen sa tri priče u rasponu od svemurske avanture do urnebesnih komedija. U naučnofantastični segment je uvrštena i sjajna pričica „Cinema Histories“  izuzetnog (a našeg) Željka Paheka. Horor segment čine stripovi Tomasa i Brunera po priči Roberta Hauarda odnosno dve priče Roda Sterlinga iz serijala „Zona sumraka“. Fantazi predstavljaju Krendal i Gudvin u srednjevekovnim „Strvinama iz zamka“ i slavni Frenk Frazeta sa „Vukodlakom!“ Na razmeđi fantastike i krimića su „Pauk“, bivši kriminalac koji „ispravlja nepravdu“ uz pomoć sjajne tehnologije (davnih 1960-tih izlazio u ediciji „Superstrip“ Plavog vjesnika) i „Senka“, maskirani borac za pravdu (nepravedno zaboravljen od ovdašnjih izdavača) u izuzetnom vizuelnom izdanju koji je nacrtao Frenk Robins (dugogodišnji crtač Džonija Hazarda)!

            Rečju, „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror“ je prava strip čitanka koja će obradovati svakog stripoljupca. Pošto ovog izdanja nema u širokoj distribuciji najbolje je naručiti ga preko fejsbuk stranica njegovih izdavača. Uživanje zagarantovano!

            („Dnevnik“, 2024.)