Strip je imao
burnu istoriju na ovdašnjim prostorima (koji su ’promenili’ nekoliko država).
Od silnog poleta u periodu između dva rata preko posleratnih godina kada je
žigosan kao proizvod imerijalističkog kapitalizma koji kvari Titove pionire i
pionirke (pa je 1971. g. na
kongresu kulturne akcije u Kragujevcu, uz roto-romane, razna zabavna i
erotsko-pornografska izdanja, strip označen kao „šund“ i čak, u
silnom poletu - spaljivan na lomači (!) te dodatno oporezovan posebnim zakonom iz
1972.g.) sve do novog poleta u 1980-im i kolapsa u deceniji raspada tadašnje Jugoslavije.
Stripovi su bili jedan od bitnih elemenata u odrastanju mladih jer su
hranili maštu i želju za avanturama od Divljeg zapada, preko debelih
mora kojima krstare gusari do beskraja svemira prepunog čudesa i
čudovišta. Jeftine sveske – cena je dugo bila 1 dinar – sa šarenim koricama, lošim
otiskom, štampane na novinskom papiru, išle su iz ruke u ruku i odvodile dečake
u druge svetove (devojčice su uglavnom prezirale stripove kao još jednu
dečačku zaluđenost). Bezbrojne edicije donosile su mnoštvo uzbudljivih priča. I
činilo se da taj izvor nikada neće presušiti. Ali, kako „sve što je lepo ima
kraj“, vreme stripovskog raja na trafikama se završilo kada je
propala država u kojoj su stripovi bujali. U ratnim i sankcijskim
godinama odrastale su generacije koje gotovo da nisu ni znale za stripove.
Novi klinci bili su zavedeni novim čudesima – pre svih kompjuterskim igricama.
Onima koji su pamtili prošla vremena preostalo je da prelistavaju stara
izdanja. Ponešto od tih stripova objavljivano je kasnije u luksuznim
knjigama ali većina je i dalje u sveskama koje ozbiljno grize zub vremena. Zato
je svako podsećanje na ta izgubljena blaga hvale vredno i treba biti pomenuto.
Udruženje
građana fanovi naučne fantastike SCI&FI iz Beograda, čiji su osnivači
i pokretači Svetislav Filipović-Filip i Tihomir Jovanović, među
brojnim knjigama i fanzinima koje publikuje, od 2024.g. objavljuje i almanah „Classic Comics – Science Fiction, Fantasy &
Horror“, koji je prava riznica za
’proverene’ stripoljupce jer delom reprintuje davno objavljene stripova
kao i one koji ovde nisu štampani a u istorijama stripa su označeni kao
važni za razvoj žanra. Svaki strip prati instruktivna beleška o autorima
odnosno o samom stripu (što je posebno važno jer decenijama strip
autori nisu bili navođeni u našim izdanjima). Tako ovaj almanah postaje važan
pregled radova većinom američkih autora koji su, na polju žanrovskog stripa,
stvarali u „Zlatnom dobu stripa“ (pre II svetskog rata), „Srebrnom“
(1950-te) i „Bronzanom“ (1960-te); njihovi stripovi su izlazili u
novinama i popularnim magazinima (od američkih „Iri“ ili „Kripi“
do engleskog „2000 a.d.“) i karakteriše ih lakonski optimizam u
tretiranju žanrovskih tema - u domenu naučne fantastike to je svetla
budućnost, hrabro osvajanja svemira i borba sa vanzemaljcima; fantazi je
kitnjasto-pompezan u slikanju sukoba Dobra i Zla dok je horor
fokusiran na bizarno i zloslutno u svim vremenima. Čest je humorni odmak a
eksplozivno finale - u formi „panč lajn“ završne rečenice-sličice koja
potpuno menja dotadašnja čitaočeva očekivanja - podrazumeva se.
Četvrti
broj almanaha donosi radove 14 autora (Amerikanaca, Španaca, Italijana);
neki od njih su klasici stripa (Al Vilijamson, Rafael Aura Leon,
Berni Rajtson, Don Martin, Vil Ajzner, Vali Vud, Paolo Eleuteri Serpjeri) koji
su se, redovno ili povremeno, okušavali u kratkim žanrovskim stripovima
namenjenim magazinima ili u kompletnim albumima. Znatiželjni čitaoci mogu se
tako ’sladiti’ epizodom iz ’istorijskog rukavca’ serijala o Betmenu koji
se dešava za vreme Francuske buržoaske revolucije (kapetan Brus
Vejn postaje maskirani osvetnik ’ćelavi miš’ a njegov neprijatelj je
msje Harvi Dent, unakaženog lica); zavodljivi sjaj ’palp’ fantastike
’brane’ doživljaji ’čoveka od bronze’ Doka Sevidža, koji će, sa svojom
družinom, sprečiti kradljivca misli u nameri da osvoji svet. Avantura Luisa
Krendela - Čelične kandže podseća na britanske stripove iz 1960-ih a
epizode „Rough Trooper“-a otkrivaju jednog od važnih junaka ’ratne
naučne fantastike’ koji do nas nikad nije stigao. Konačno, urnebesne
parodije karikaturiste Dona Martina otkrivaju veselije lice žanra.
Rečju,
„Classic Comics – Science Fiction, Fantasy & Horror 4“ je zlata vredna
sentimentalna strip čitanka koja će obradovati svakog pravog ljubitelja 9.
umetnosti. Pošto ovog izdanja nema u širokoj distribuciji najbolje je
naručiti ga preko fejsbuk stranice izdavača Tihomira Jovanovića. Uživanje
je zagarantovano!
(„Dnevnik“,
2026.)
