Tekući trenutak ovdašnje strip scene možda
najbolje karakteriše epitet – raznovrsnost. Nakon neobuzdane energije kojom je scena
zračila 1980-tih a koja je presečena decenijom ratova i sankcija, u Novom
milenijumu je započela obnova strip stvaralaštva i izdavašta i
dosezanje bogatstva koje je izgubljeno. Pojava niza izdavača sa bogatom i
razuđenom produkcijom kao i dolazak novih generacija crtača i scenarista raznorodnih
interesovanja, poetika i stilističkih manira, zalog su opstanka i nastavka
nasilno prekinutog razvitka 9. umetnosti na ovim prostorima. Novoizašli
album „Kassowitz“ dokaz je sazrevanja strip scene na nivou
izdavaštva odnosno stvaralaštva. Kako to u tekstu o nastanku stripa Kasovica
na kraju albuma pojašnjava Predrag Đurić (1974), scenarista, prozaista,
kritičar i izdavač (vlasnik kuće „Rosencrantz“), ideja o ovom stripu
razvijala se dugo, sa periodima potpunog mirovanja/tavorenja, uz mnoštvo uzora
(stripskih, literarnih, filmskih) i referentnih tačaka odnosno spoljnih
podsticaja, kakav je i uspeh domaće TV serije „Senke nad Balkanom“ koji
je indirektno doveo ideju o Kasovicu u žižu interesovanja – sve do
konačne realizacije u obliku kolornog albuma u izdanju kuće „System Comics“.
Imponuje Đurićeva stvaralačka samosvest odnosno sposobnost pozicioniranja
svog rada u relacijama istorija-savremenost raznorodnih umetnosti; takođe
imponuje i činjenica da je razmatrana ideja da se strip uključi, kao
ravnopravni segment, u izgradnju/profilisanje aktuelne popularne kulture što bi
trebalo da znači da ponovo postoji svest o komercijalnom potencijalu „priča
u slikama“ (nešto slično se dešavalo pre 30-tak godina sa stripom „Balkan
ekspres“ koji se naslanjao na istoimeni film).
Đurićeva
priča dešava se u Novom Sadu 1939. godine. Njeni junaci su Samuel
Kasovic, najčuveniji novosadski privatni detektiv, i mladi Arnold
Šlirencauer, ulični mangupčić koji se upinje da bude u Kasovicovoj
blizini. Zaplet počinje kada kneginja Dolnozemskaja angažuje detektiva
da joj vrati knjigu „Oblak u pantalonama“ Vladimira Majakovskog, koju
je, u trenutku rastrojstva, prodala knjižaru-antikvaru koji sada ne želi da joj
je vrati. Naizgled lak zadatak komplikuje se ubistvom antikvara jer je
očigledno da za knjigu ima još interesenata koji ne biraju sredstva da do nje
dođu. Klupko potrage odmotava se ali i zapliće otkrivajući naličje grada ali i
političke situacije u predvečerje II svetskog rata, uključujući tu i Decu
Vrangela, tajno udruženje, neku vrstu tajne policije ruske bele
emigracije... Scenario vešto upliće različite žanrovske matrice: tvrdo
kuvani krimić oličen je u osebujnom, ne uvek profesionalnom
detektivu-mangupu, fatalnoj plavuši-klijentkinji, živopisnim kontaktima sa
egzotičnim podzemljem; duh istorijskog krimića nosi sama postavka priče
začinjena faktima i spekulacijama ali i pojavom jedne postojeće ličnosti –
Juraja Špilera, poznatog policajca iz predratne Jugoslavije i
nacističke okupacije. Razrešenje tajne ne odvija se samo u sadašnjosti pošto se
čitavo zamešateljstvo otkriva kao posledica dešavanja iz prošlosti
predstavljene pripovedanjem-sećanjima aktera. Pažnju privlači i atraktivna
postavka konačnog razrešenja slučaja koja prepliče tri toka: javno čitanje
poezije Majakovskog, prizore sa karnevala i obračun sukobljenih strana.
Poslednje stranice vraćaju na scenu Kasovicov mangupski osmeh kojim
šarmira damu sugerišući da je ovo samo jedna epizoda u njegovim dogodovštinama.
Mada
barata manje-više poznatim obrascima Đurić uspeva da izgradi uzbudljivu
priču koja pleni kako samim zapletom tako i atraktivnim likovima odnosno
uverljivo oslikanom pozornicom prepunom detalja, od arhitekture i mode do
duhovitog slenga koji je mešavina delova jezika naroda koji su živeli u Novom
Sadu te dopadljivih šala i aluzija na ondašnju svakodnevicu. Prepoznatljiva
a umetnikovom rukom rekonstruisana atmosfera prošlih vremena dodatni je
kvalitet ovog dela. Mladi crtač Luka Cakić (1990) dobrano se potrudio da
realističnim crtežom oživi minulu epohu uz mnoštvo detalja koji ipak ne
opterećuju sama dešavanja dinamično iscrtana i atraktivno spojena u table koje,
smenom velikih i malih crteža (uz njihovo manje ili veće preklapanje),
podsećaju na filmsku montažu akcionih scena uz efektnu upotrebu svetla, mraka i
senki.
Sveukupni
utisak tokom i nakon čitanja ovog albuma vrlo je pozitivan i afirmativan. Reč
je delu koje objedinjava intrigu i akciju, oplemenjene sjajno dočaranom
atmosferom odnosno nizom manje poznatih a provokativnih detalja (čiji uticaj se
proteže i do današnjih dana). Sudeći po ovom albumu, „Kassowitz“ ima
potencijal da izraste u atraktivan serijal koji će zabavljati ali i podučavati
prave strip sladokusce.
(„Dnevnik“,
2021.)
0 komentara:
Постави коментар