Marsupilami
je jedna od najneobičnih zverčica u bogatom bestijarijumu 9. umetnosti.
Ovo simpatično biće žutog krzna sa leopardovim tufnama, psećim ušima između
kojih su neštašne dlake, okruglog nosa pomalo liči na majmuna sa šakama na
rukama i nogama, prepoznatljivo po dugom multifunkcionalnom repu (6-8 metara) -
pomaže u kretanju kroz džunglu, može da se savije u oprugu i odbacuje svog
vlasnika, služe kao mamac za pecanje riba, ako se savije tako da ima ’džombu’
na kraju odličan je mlaćenje protivnika. Marsupilami je draga i
simpatična životinjica - dok se ne naljuti. Svaštojed je, tamani voće, uživa da
jede pirane. Zaljubljiv je mada su marsupilamovice probirljive i ćudljive što
njihove udvarače vodi od potištenosti do furioznog besa (koji na svojoj koži,
ni krivi ni dužni, iskušavaju stanovnici džungle). Kada se srećni par marsupilamija
skući (stanište im visi sa lijana, ispleteno je pa liči na polusklopljeni list
tapaciran papagajskim perjem), dama će sneti par (ili više) jaja iz kojih se
izlegu marsupilamčići, koji mogu biti obični (žuti, bez pega) ali i crni.
Prvi zadatak roditelja je da podmlatku raspletu repiće koji su se zamrsili u
jajetu; i tokom odrastanja mladi često zapletu svoje repove što ih ometa u
puzanju i istraživanju sveta. Podizanje dece je težak posao, zahteva donošenje
raznovrsne hrane i neprestano teranje svakojakih grabljivica. Muški marsupilami
prevashodno se oglašava sadržajnom rečju „HUBA“ dok ženka suptilno
govori „HUBI“ a mladi „BIBI“. Stanište ovih životinja je u Palombiji;
u ostatku sveta su bili nepoznati dok ih nisu otkrili lutajući reporteri Spiru
i Fantazio i jednog doveli u Šampinjak (logično, nazvali su ga – Marsupilami)
da ih prati u daljim avanturama. Marsupilami se pojavio 1952.g. u
četvrtoj epizodi stripa „Spiru i Fantazio“. Njegov ’otac’ je strip
genije Andre Franken (1924-1997), najpoznatiji kao tvorac legendarnog Gaše
šeprtlje. Marsupilami je bio treći dobri junak serijala (četvrti je mala
veverica) „Spiru i Fantazio“ koji je Franken stvarao do 1968.
godine a onda prepustio drugim autorima kako bi se posvetio svom “Gaši Šeprtlji”.
Godine 1978. pojavio se album „Gaša i Marsupilami“ u kome su sabrane Frankenove
male pričice o ova dva heroja.
Franken je 1987.g. započeo
novi serijal o marsupilamiju (na koga ima sva autorska prava jer je
njegova samostalna tvorevina), u saradnju sa Gregom i Batemom
(kasnije su se pridružili drugi autori). Ovog puta priče prate doživljaje
porodice marsupilamija u džunglama Palombije. Godine 1991.
publikovana je čak i „Enciklopedija marsupilamija“(ukoliko se ime piše
velikim početnim slovom misli se na životinjicu koja je došla u Evropu;
kad se marsupilami piše malim slovima reč je o čitavoj vrsti). Legenda
kaže da je 1952.g. Frankenu, dok je posmatrao vozača briselskog tramvaja
koji je otvarao i zatvarao vrata, vozio, naplaćivao i poništavao karte te
putnicima davao potrebne informacije, palo na pamet da bi čoveku dobro došao
dugačak rep kojim bi, po potrebi, mogao da se ispomogne u radu. Inače,
njegovo/njihovo ime je kovanica reči „marsupial“, torbar, i reči „pil“
što je osnova imena „Pilou Pilou“ koje nosi čudni vanzemaljac iz stripa Popaj
(njegovo originalno ime je Eugene the Jeep, kod nas je preveden kao Pošteni
Evgenije); poslednji segment kovanice je reč „ami“ odnosno
prijatelj.
Agilna “Čarobna knjiga”
započinje, u tri toma, objavljivanje devet reprezentativnih albuma (plus
početni “nulti”) ovog serijala na kojima je Franken direktno radio ili
su stvarani pod njegovim nadzorom. Prvi tom sadrži četiri albuma: nulti „O,
ulovite Marsupilamija“, iz 2002.g. kojim je obeleženo 50 godina od pojave
ovog strip junaka; album čine kratke pričice i geg-table nastajale u periodu od
1955. do 1981.g. u kojima Marsupilami, Spiru i Fantazio kao i Mali
Boža (redovan Frankenov junak) upadaju u razne nezgode, sa domaćim
životinjama, pticama koje Marsupilami obožava, posebno crvendaće,
nasrtljivim prodavcima ili nezgodnim aparatima. Poneki doživljaji su
smešno-poučni dok se drugi iscrpljuju u pukim nesporazumima i bizarnim
situacijama. Frankenov crtež se vidljivo razvija, od kvadrata sa
„krupnim“ prizorima do „zrelih“ majstorskih slika, zgusnutih a opet preglednih.
„Marsupilamijev rep“ (iz 1987. prodat u 600.000 primeraka!) nastavlja se
na dotadašnja „iskustva“ i dovodi dežurnog nevaljalca Jova Kradicu, u
srce džungle, namernog da, uz pomoć ludog pecaroša, indijanca Daskamifalika,
ulovi tajanstvenog marsupilamija - živog ili mrtvog ali sa krznom bez rupa od
metaka. “Beba s kraja sveta” (1988) je panda koja pada u džunglu i biva
spasena do porodice marsupilamija koja ima i novog prijatelja – ušatu
pticu Čupavicu. U epizodi “Crni Mars” (1989) upoznajemo crnog marsupilamija
takođe izgubljenog u džungli kojoj, uz sve opasnosti, preti i – civilizacija
koja krči put kroz divljinu.
Priče se temelje na veselim
gegovima i dosetkama na bogatoj pozadini džungle, jaguara, pirana, papagaja,
indijanskog plemena Šašavoni, raznih nevaljalaca i “tupsona”; sve je to,
uz dinamični karikaturalni crtež, pretočeno u dopadljiv strip u kome
ničega nema ni previše ni premalo i koji radoznalim čitaocima nudi puno
iskrenog smeha i dobrog raspoloženja.
0 komentara:
Постави коментар