Ime-naslov je, kako su to tvrdili stari Latini, sudbina. Otuda ih ne treba olako shvatati. Pa, dakle, ni naslov knjige „Između udaha i izdaha“. Jer, šta je, zaista, između udaha i izdaha? Zanemarljivi tren telesne rutine ili beskrajni, neponovljivi (mikro/makro) kosmos? Blažena nesvesnost ili put u duboku sves(nos)t? Potvrda prolaznosti ili dokaz izdizanja u visoke sfere postojanja? Kakav god da je odgovor, pre nego se formuliše nužno je ispunjavanje krucijalnog elementa – nužna je spoznaja tog trena a preko nje sveukupnog okruženja i iskustva. A put do spoznaje težak je, zahtevan i prepun velikih tajni i kobnih zamki. Oni koji su voljni da krenu njime moraju biti spremni na samoodricanja, nerazumevanje, osporavanje, poricanje i stradalništvo. Ipak, za retke i odabrane izazov tog puta neodoljiv je, čak životno nasušan. Trag takvih posvećenika-izuzetnika moguće je pratiti kroz celokupnu ljudsku istoriju od antičkih filosofa, ranohrišćanskih mislilaca, islamskih mistika, dalekoistočnih mudraca...
Znatiželjni, intelektualnim
avanturama skloni čitalac u knjizi „Između udaha i izdaha“ Budimira Babića,
otkriće i upoznati Šihabudina Suhravardija, persijskog filosofa iz XII
hrišćanskog veka, odnosno VI islamskog veka, koji je za svojih 38 godina
(ubijen je iz političkih razloga) stvorio izuzetno delo u obliku doktrinarnih
rasprava koje nisu uvek bile po volji vladara, prevoda i tumačenja svetih
tekstova i simboličkih priča o znanju i iluminaciji. Ovo delo temelj je
ezoterijske tradicije „išaq“ što znači „prosvetljenje“ (u korenu
pojma-reči je značenje „izlazak sunca“). Polazeći od tih fakata pisac je
stvorio difuzno delo u
koje su inkorporirani fikcijski fragmenati spisa-rasprava i traktata, te fantazijske
priče i dijalozi koji razotkrivaju konstantni napor za dosezanjem spoznaje kao
vrhunskog cilja postojanja u raznovrsnim tradicijama (od antike, platonizma,
sufizma, ranog hrišćanstva). Knjiga sadrži odlomke iz duhovne vertikale
sveistorijskog i sveljudskog napora za otkrivanjem smisla postojanja. Njihova
upitanost, poučnost, mistička zagonetnost i fantastika ili prividna
pročišćujuća jednostavnost pitanja o tajnama postojanja i opstajanja materije i
duha, nalik je raskriljenim dverima kroz koja će smeti da prođu i u neizvesno se
upute samo oni hrabro radoznali i samosvesni.
„Između udaha i izdaha“ je imaginarni filozofsko-ezoterijski dijalog različitih epoha i tradicija podstaknut začudnim i zadivljujućim životom, delom i stradanjem duboko misaonog, osetljivog i radoznalog bića koje je postavilo neka od temeljnih pitanja materijalnog i duhovnog sveta i pokušalo da formuliše odgovore na njih, ovde predstavljene kao „Fragmenti zagubljene zaostavštine izneti hronološkim redom njihove pojave“ uz napomenu „Fragmenti tekstova iz zaostavštine koja verovatno pripada Suhravardiju ne poklapaju se ni sa jednim poznatim dokumentom iz tog vremena“. Oslobođen obaveze da se striktno drži faktografije autor prati tokove duhovne energije ideja koje zrače kroz buduće vekove u obliku stihova izuzetne prefinjenosti, priča tananih značenja i višesmisleno intigantnih dijaloga. Sveukupni značenjski naboj knjige uveliko premaša skromni broj njenih stranica.
Ovo je jedina knjiga Budimira
Babića (1960-2021), sociologa, vrednog kulturnog i ekološkog aktiviste,
koju je pisao 30 godina i objavio mesec dana pred smrt.
(„Dnevnik“, 2021.)
0 komentara:
Постави коментар