BLISTAVA PANORAMA SREDNJEG VEKA - „Tornjevi Boa-Morija 2 i 3“ Hermana; izdavač „Čarobna knjiga“ 2021.

 

Vrlo brzo nakon prvog toma agilna i sistematična „Čarobna knjiga“ objavila je drugi i treći tom serijala „Tornjeva Boa-Morija“ zaokružujući tako ovaj biser 9. umetnosti originalno objavljen u 10 tomova. “Tornjevi…” su definitivno krucijalni serijal koji je, u periodu od 1984. do 1994. godine, napisao i nactao Herman Ipen (1938), živi klasik francusko-belgijske strip škole druge polovine XX veka. Nakon šegrtovanja kod znamenitog Grega („Bernard Prins“, „Komanča“) Herman se 1979.g. smelo otisnuo u samostalne stvaralačke avanture kao kompletni autor „Džeremaje“ u kome je uspešno spojio naučnu fantastiku i vestern. Sledeći korak bili su „Tornjevi Boa-Morija“, započeti 1983. godine koji su ekspresno imali premijeru (istina u crno-beloj verziji) i na prostorima Jugoslavije u legendarnom magazinu „Strip art“ (kasnije su reprintovani u kolor albumima „Marketprinta“). “Tornjevi..” su dobili i nastavak u  5 albuma pod naslovom “Boa Mori” koji je Herman crtao po scenarijima svog sina Iva. Izdanje “Čarobne knjige”, tvrdoukoričeno i u punom koloru, u prva dva toma sadrži po tri epizode da je treći tom, kako bi se serijal zaokružio, obimniji i sabira četiri epizode.

            „Tornjevi Boa Morija“ su istorijski strip smešten u Srednji vek; Herman je imao iskustva sa rekonstrukcijama prošlosti u kratkom i vizuelno samosvojnom radu na stripu „Jugurta“ po Vernalovom scenariju koji opisuje sukobe rimskih osvajačkih legija i slobodoljubivih Numiđana, odnosno u popularnom vesternu “Komanča”. “Tornjevi...” prate živote nekoliko likova; heroj svih priča je časni vitez Emar od Boa-Morija, ratnik starog kova, čvrstih principa i nazora koji se, u pratnji štitonoše Olivjea, vraća u svoju postojbinu nameran da je povrati jer su „tornjevi Boa-Morija najlepši i najviši koji postoje u hrišćanskim zemljama!“ Povremeno se, sledeći svoju zlosrećnu sudbinu, pojavljuje obogaljeni zidar Žermen, njegova ljubavnica Alda i drugi članovi grupe vašarskih zabavljača i sitnih lopova, kao i mladi vitez Vilijem. Viteza putevi vode od predela Francuske i Engleske do pustinjske pustoši Svete zemlje, vojevanja za hrišćansku slavu i pobedu nad nevernicima i nazad do tako dugo sanjanog imanja i zamka Boa Mori za koji će voditi odlučnu i fatalnu borbu.

            Hermanova verzija Srednjeg veka daleko je od uglađene kakvu znamo iz “Princa Valijanta” (koji je morao biti takav da bi mogao biti sindikalno distribuiran) ali nije ni simplifikovana i karikaturalna iz akciono-avanturističkih filmova i stripova. Herman nema ni iluzije ni milosti prema svojim junacima, on ne okreće pogled od mučenja i sakaćenja. Tadašnja vremena su svuda bila teška, vlastela bahata i ohola, posvuda su krstare razbojničke bande spremne da napadnu čak i velikaške zamkova ili da pokradu manastirske riznice. Puk je siromašan, neobrazovan, zao prema slabijima i snishodljiv prema onima koji drže vlast i moć. Nema ničega sjajnog i glamuroznog u Hermanovoj verziji Srednjeg veka, nema mitologizovanja vrlina, časti i hrabrosti kao što nema ni apriornog ocrnjivanja onih koji se ne ponašaju pošteno niti imaju razumevanja za bližnje. Svet nije gostoljubivo mesto za „ponižene i uvređene“ odnosno „ružne, prljave i zle“; upravo zato se svako zrnce poštenja, osećanja za pravedno, osetljivosti za plamenite emocije smatra slabošću pa izaziva podsmeh i budi bes i agresiju. Pravda je korisna igračka u rukama feudalaca, vojnika i sveštenstva kojom se kažnjavaju nemoćni; na drugoj strani skale, ni oni sa dna društvene lestvice ne znaju za milost i milosrđe koje traže od drugih. Ljudska su naselja prljava, prepuna skitnica i prosjaka, bogalja i fanatika. U zamkovima je unekoliko čistije ali su njihovi gospodari jednako sirovi i surovi i ponosni na to kakvi su. Ni vitezovi koji se hvališu svojom čašću nisu previše odmakli od velikaša; jednako su zavidni, osioni, srebroljubivi, prevrtljivi i skloni prevarama. Prelazak preko mora i dolazak u Svetu zemlju otvara još jednu vizuru tog doba (koja se proteže do danas); reč je o sukobu civilizacija, o bespoštednom uništavanju protivnika po svaku cenu i svim sredstvima. Koliko su takvi stavovi uski svedoči i netrpeljivost vitezova prema Vizantincima sa kojima dele istu veru.

            Mada surovo realističan u svojim pričama Herman, kako se to dešava u svim velikim pričama-mitovima, dozvoljava uplih začudno-fantastičnog kojim sugeriše krhkost ovozemaljskih odnosa i postojanje većih i snažnijih sila; ovakvi momenti i epizode oneobičavaju dešavanja i prevode ih na teren neponovljivog magijskog realizma. Herman se ne drži oprobane stripovske pravolinijski vođene radnje već dopušta likovima da ih situacija i karakteri vode, produbljujući tako uvid u brojne sudbine koje čine impresivnu mozaičku panoramu epohe. I pored islikavanja širokih planova Herman ne odustaje od mnoštva čudesnih detalja koji su narativno i vizuelno impozantni. Herman ne zazire od prizora borbi  i brzih akcija ali im ne podređuje ni priču ni crtež. On pomno prati promene vremenskih prilika i godišnjih doba te ponašanje domaćih životinja kao nenametljiv a uverljiv dokaz da su u tim vremenima ljudi bili bliži prirodi. Strip obiluje velikim crtežima pejzaža u živim bojama koje smenjuju sličice mimika ljudskih, uglavnom grubih, lica, grotesknih tela i ubogih staništa podno visokih zidina zamkova. Upetljiva je i efektna montaža tabli koja je dodatno dinamizovana prizorima iz različitih rakursa.

            „Tornjevi Boa-Morija“ Hermana Ipena nesporno su remek-delo 9. umetnosti koje fascinira neodoljivom magijom pripovedanja i vizuelnim majstorstvom. Ovaj serijal traži posvećenu pažnju i uvažavanje čitalaca zauzvrat darujući spoznaju prave Umetnosti, i svakako spada u vrhunce domaćeg strip izdavaštva u ovoj godini.

            (“Dnevnik”, 2021.)

FINALE REPREZENTATIVNOG VESTERN SERIJALA – “Komanča 5” Hermana, Grega, Ruža, Rodolfa; izdavač “Čarobna knjiga” 2021.

 

Petim tomom, u tvrdom povezu i punom koloru, “Čarobna knjiga”, u biblioteci “Stari kontinent”, završava integralno objavljivanje serijala “Komanča” koji je jedan od repera za evropski vestern strip u XX veku; „Komanča“ je dobro poznata na ovdašnjim prostorima iz mnoštva izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Mišel Regnije alias Greg (1931-1999), produktivni scenarista i tadašnji urednik magazina “Tintin”, rešio je da u magazin uvrsti novi vestern serijal jer je opšte interesovanje za vestern poraslo je zahvaljući popularnosti „špageti vesterna“; to je bila bezmalo jeretička ideja pošto su scenom (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) već vladala dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (koga su mnogi smatrali za finalni vestern). Za ovaj subverzivni poduhvat Greg je angažovao mladog Hermana Hupena (1938) sa kojim je već sarađivao na pričama o kapetanu-avanturisti Bernardu Prinsu. Tako su decembra 1969.g. u epizodi od 8. strana znatiželjni čitaoci upoznali kauboja-lutalicu Reda Dasta i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, Vajoming; Dast će Komanči ponuditi svoje usluge, od teškog rada do brzog potezanja revolvera ali i emotivne naklonosti. U 10 albuma i nekoliko kratkih priča, nižu se epski događaji kroćenja prirode, borbe sa Indijancima i lokalnim banditima, pristizanja civilizacije u divljinu i napredovanja ranča… Mlada je rančerka ključna figura Dastovog sveta pa zato i ne čudi što serijal nosi njeno a ne Dastovo ime iako je on “prvi aktivni” heroj. Komanča ne ohrabruje Dasta da joj se približi dok je, istovremeno, oduševljena galantnom, namirisanom gospodom sa manirima iz velikih gradova. Kako vreme odmiče Dastovo nezadovoljstvo sopstvenim životom raste ali se posle bekstva u divljinu vraća na ranč i tamo odrađuje svoje redovne obaveze. No, Divlji zapad i dalje nije pitom i neprestano donosi svakovrsna, uglavnom neprijatna, iznenađenja. Strip je doživeo veliku popularnost i pohvale kritike. Ipak, stasali Herman je od 1979. stvarao i sopstveni naučnofantastični strip “Džeremaja” a želeo je da se okuša i u drugim samostalnim projektima, pre svega u “Tornjevima Boa-Morija”, ali stari strip ga je u tome kočio. S druge strane, Greg je početkom 1982.g. otišao u Ameriku s namerom da otvori novo tržište za francuski strip. Misija nije uspela a Greg se u “Novom svetu” zadržao 5 godina okušavajući se u raznim poslovima što je rezultiralo i zapostavljanjem scenarističke rabote i prekidom saradnje sa Hermanom. Kada se vratio u Francusku, Greg je uvideo da se na polju stripa mnogo toga promenilo. Pošto je za svoj dotadašnji rad zasluženo dobio značajne nagrade i ordenje, Greg je namerio da nastavi serijal o Komanči sa novim crtačem – Mišelom Ružom (1950) koji je već imao iskustva u vestern stripu. Prva epizoda obnovljenog serijala pojavila se 1990.g, najpre u časopisu pa u albumu da bi ostale epizode odmah bile štampane kao albumi; njihovo neredovno pojavljivanje je posledica Gregovih obaveza a potom i teško narušenog zdravlja. Sveukupno, Greg je, u ime povratka Komanče, stigao da napiše scenarija za četiri nastavka. Za 15. epizodu je napisao samo 19 stranica i dao nekoliko opštih naznaka o naslovu i kraju pa je izdavač angažovao scenaristu Rodolfa da uobliči priču. Tako je na koliko-toliko zadovaljavajući način okončan ovaj serijal bez (barem za sada) nasilnog produžavanja od strane drugih autora.

Poslednje tri epizode “Komanče” sakupljene su u petom tomu integrala. “Divlji cirkus” (1995) delimično objašnjava ime vlasnice ranča “Tri šestice” odnosno njenu vezanost za Komanče među kojima je - odrasla. Sećanja na detinjstvo i pokolj ratnika iz plemena bolno će oživeti dve decenije kasnije kada u blizini ranča gostuje cirkus koji prikazuje rekonstrukciju pokolja a uloge u spektaklu imaju ostareli pobednici i deca pobijenih! Komanča pokušava da spreči osvetu i novi pokolj. Gregova naklonost prema Indijancima je očigledna a Ružov crtež je podržava svojom robusnom dinamikom. Sudbina dva mlada Komanča nastavlja se u “Konjanicima sa Izgubljene reke” (1997) i prepliće sa legendama o napuštenom gradu tragača za zlatom i savremenim kradljivcima stoke. Ovog puta Greg varira atraktivnu postavku (iz epizode 11 “Zveri”) sa podzemnim tokom reke i površinom zemlje nad njom na kojoj vreba opasnost. Finalna priča serijala “Red Dast ekspres” (2002) ekipu sa ranča uključuje u sukob dveju železničkih kompanija oko koncesije za gradnju pruge, sa mnogo akcije, pucnjave, nadmudrivanja protivnika i trijumfalnim finalom u kome se Komanča i Red Dast ljube – što je u nastavku moglo da serijalu doda novu dimenziju zapleta i intriga.

            Da ovaj tom ipak ne prođe bez Hermanovih crteža pobrinuo se segment “Kratke priče” koji sadrži pet delova: tri su iz rane faze serijala (“Sećaj se, Kentaki”, “Zarobljenik”, “Palomino”) u kojima Herman još razvija svoj stil i “razgibavao” ruku a dva su duhovite geg-table (“Nedostatak poštovanja”, “Brak u ružičastom”).

            U konačnom svođenju “računa” o albumu, nameće se utisak da Greg u poslednjim pričama nije bio na nivou najboljih epizoda što, opet, budi poštovanje prema njegovoj posvećenosti i angažovanju uprkos nedaćama i bolesti. Sveukupno, primedbe ni malo ne umanjuju finalni sud i stav o serijalu koji je nedvosmisleno prepoznat kao jedna od najkvalitetnijih i najubedljivijih tvorevina tzv “prljavog vesterna” kojoj prolazak vreme nije umanjilo vrednosti već ih je samo potvrdio i produbio.

 

            (“Dnevnik”, 2021.)

MALE BLAGODETI I VELIKE KLOPKE NAPRETKA ili HERMANOVA VERZIJA „RUŽNOG, PRLJAVOG I ZLOG“ – “Komanča 3” Herman; izdavač Čarobna knjiga, 2020.

Nastavljajući da raduje ovdašnje stripoljupce, agilna “Čarobna knjiga” objavila je treći tom vestern serijala „Komanča“ koji je Herman Hupen (1938), kao mladi crtač, radio po scenariju iskusnog Mišela Regnijea poznatog kao Greg (1931-1999). „Komanča“ je dobro poznata na ovdašnjim prostorima iz mnoštva izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Objavljivanje integralnog serijala, u tvrdom povezu i punom koloru, prilika je da se stari i novi čitaoci uvere u valjanost ovog antologijskog stripa kome protek vremena (pola veka!) nije umanjio ni svežinu ni atraktivnost.

Greg je bio vrlo aktivan učesnik strip života u posleratnoj Francuskoj koji je osim pisanja scenarija te podučavanja novih strip snaga jedno vreme bio i urednik “Tintina”, tada ključnog magazine frankobelgijske strip scene. Tragajući za atraktivnim novitetima Greg je rešio da u magazin uvrsti novi vestern serijal jer je opšte interesovanje za vestern poraslo je zahvaljući popularnosti „špageti vesterna“; to je bila bezmalo jeretička ideja jer su scenom (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) već vladala dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (koga su mnogi smatrali za finalni vestern). Za ovaj poduhvat Greg je angažovao mladog Hermana sa kojim je već sarađivao na pričama o avanturisti Bernardu Prinsu.  Decembra 1969.g. u „Tintinu“ štampana je premijerna priča koja, na 8 strana, predstavlja kauboja-lutalicu Reda Dasta i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, Vajoming; Dast će Komanči ponuditi svoje usluge, od teškog rada do brzog potezanja revolvera, a možda i svoje srce. Nadalje se u serijalu nižu epski događaji kroćenja prirode, borbe sa Indijancima i lokalnim banditima; civilizacija polako pristiže u divljinu, ranč napreduje… Komanča ne ohrabruje Dasta da joj se približi dok je, istovremeno, oduševljena galantnom, namirisanom gospodom sa manirima iz velikih gradova. Ispostavlja se da je mlada rančerka konstantno ključna figura Dastovog sveta pa zato i ne čudi što serijal nosi njeno a ne Dastovo ime iako je on “aktivni” heroj. Kako vreme odmiče Dastovo nezadovoljstvo sopstvenim životom raste i on, u “Đavoljem Prstu”, sedmoj epizodi serijala iz 1977.g. koja otvara treći tom integrala, dok traje predizborni skup budućeg guvernera koga prati Komanča u svečanoj toaleti, podnosi ostavku na mesto zamenika šerifa i odlazi da potraži mesto koje civilizacija još nije zaprljala. Put ga vodi u Montanu i susreta sa bivšim revolverašem a sada siromašnim farmerom i pohlepnim bogatašem koji milom ili silom otima zemlju. Dast će se, naravno, pridružiti otporu ugnjetenih a onda se uključiti u popravku i dalju izgradnju ranča. Od ove rabote otrgnuće ga poseta bizarne družine sastavljene od šestorice bivših šerifa namernih da se obračunaju sa razularenom bandom porodice Rumanovih; Dast odbija da se im pridruži dok ne sazna da je u opkoljenom gradiću zarobljena i Komanča! Tako započinje epizoda “Šerifi” iz 1980.g. koja prati požrtvovanu akciju spasavanja i Dastov povratak na “Tri šestice” koji će, zajedno sa okolnim rančevima, ubrzo postati žrtva prevejanog lopova koji koristi zabunu izazvanu dolaskom još jedne novine – agenta osiguravajućeg društva. Epizoda simboličnog naslova “I Đavo je skakao od sreće” iz 1981.g. u osnovi je kriminalistička priča sa sumnjivim i nepravedno optuženim gradskim prevarantom i neupadljivim krivcem u senci s kojim će računi, ipak, biti namireni u (necivilizovanom ali efikasnom) vestern stilu.

Greg je Reda Dasta nakratko izveo iz okruženja pristigle civilizacije u brutalna pionirska vremena da bi ga odatle, opet, vratio u poznati milje ljubavne frustracije i među nove generacije uštogljenih prevaranata i lopova koji zloupotrebljavaju dobrobiti napretka. Sudar mitološkog doživljaja pionirskog doba i nadolazeći vremena koja su manje sirova i gruba ali nisu ni malo pravednija prema običnim ljudima koji teško zarađuju za život, u zaleđini je priča iz ove knjige. Naravno, dobrostojeći farmeri i provincijalci neće moći da odole čarima luksuza koji se nudi što će, neminovno, povećati jaz između bogatih a kvarnih i siromašnih a poštenih. Gregova naklonost prema prostodušnim i prizemnim likovima čini da je “Komanča” bliža američkom „antivesternu“ (suprotnom tradiciji ulickanih holivudskih vesterna) odnosno duhu “špageti vesterna”. Herman majstorski prati i nadograđuje Gregov predložak; njegov prepoznatljivi grafizam oda je sirovog i robusnog dok dinamična (ponekad čak vratlomna) filmska montaža prizora, kadrova i čitavih tabli pleni pažnju i mami uzdahe. Hermanova verzija „ružnog, prljavog i zlog“ Divljeg zapada upečatljiva je i različita od drugih manje ili više reprezentativnih vesterna svetske strip produkcije; upravo stoga je „Komanča“ postala nezaobilazni kvalitativni žanrovski reper za buduće strip stvaraoce i čitaoce.

        (“Dnevnik”, 2021.) 

POBUNA U PRERIJI ili CRVENOKOSI HEROJ MEĐU UBICAMA, BANDAMA I POBUNJEM ČEJENIMA - „Komanča 2“ Hermana i Grega; izdavač „Čarobna knjiga“ 2020.

 

Izdavačka kuća „Čarobna knjiga“, na radost stripoljubaca, agilno nastavlja sa objavljivanjem, u tvrdom povezu i punom koloru, vestern serijala „Komanča“ koji je Herman Hupen (1938), kao mladi crtač, radio po scenariju iskusnog Mišela Regnijea poznatog kao Greg (1931-1999). „Komanča“ je na ovim prostorima objavljivana u mnoštvu izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Objavljivanje integralnog serijala prilika je da se stare i nove generacije čitalaca uvere u valjanost ovog antologijskog serijala kome proteklo vreme (pola veka!) nije umanjilo ni svežinu ni atraktivnost.

Greg je bio vrlo aktivan učesnik strip života na frankobelgijskoj sceni pa je osim pisanja scenarija podučavao mlade strip autore. Među takvima je bio i talentovani Herman kome je Greg isprva davao „zadatke“ da crta pričice o raznim junacima od kojih će jedan – pustolov i kapetan broda Bernard Prins - ostati upamćen. Greg, koji je krajem 1960-tih bio urednik magazina „Tintin“, zaključuje da časopisu nedostaje vestern strip (interesovanje za vestern poraslo je zahvaljući pojavi „špageti vesterna“); veliki hendikep za realistički vestern strip (pored karikaturalno-komičnog „Taličnog Toma“) bila su dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (za koga su mnogi smatrali da je finalni vestern). Ipak, Greg i Herman su započeli rad na novom stripu pa se decembra 1969.g. u „Tintinu“ pojavila premijerna epizoda na 8 strana. u njoj znatiželjnici upoznaju mladog kauboja koji sebe zove Red Dast i Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols, kojoj Rad Dast, uprkos zdravom razumu, nudi svoje usluge (što podrazumeva i sukob sa drugim revolverašima i raskrinkavanje moćnog čoveka). Dastova snaga i snalažljivost okreću dešavanja u dobrom smeru, na ranču se okuplja mala ali odabrana ekipa koja će se nositi sa „lošim momcima“, nezadovoljnim Indijancima, besnim graditeljima pruge i bezočnom porodicom ubica...

Drugi tom nastavlja pionirsku epopeju: u „Crvenom nebu nad Laramijem“ Red Dast uporno prati krvavi trag Rasa Dobsa, „Vuka iz Vajominga“, poslednjeg od zloglasne braće, sve do konačnog obračuna u pobočnoj uličici zatrpanoj otpadom. U narednoj epizodi „Pakao u Grinstonu“ Reda uslovno puštaju sa robije (na koju je osuđen zbog ubistva Rasa Dobsa) i on se vraća u ranč „Tri šestice“ nameran da, uprkos obesnih provokacija, izbegava nevolje ali – dolazak bande koja preti čitavom gradiću prisiljava ga da promeni odluku i priključi se malobrojnoj odbrani. „Pobuna u preriji“ opisuje kako je Red, sada već pomoćnik šerifa, uprkos svih nevolja (među koje se svakako ubraja i ulickani, ambiciozni novinar „Bostonskog dnevnika“ u potrazi za senzacijama), uspeva da osujeti pobunu Čejena.

            Stripovski „vestern ep“ Greg gradi iskusnom rukom prekaljenog majstora svog zanata; u prvoj epizodi on posebno insistira na pseudoistorijskim komentarima i mitološkom oreolu (bitno različitom od „stvarnosti“; tako Dobs gine u gaćama a Dast mu ne pruža šansu za časni dvoboj). Živopisni likovi stripa bliži su „antivesternu“ nego tradiciji ulickanih holivudskih vestern filmova koji su najviše zaslužni za belosvetsku medijsku slavu i popularnost Divljeg zapada. Čak i kada se kreće utabanim šablonskim stazama Greg uspeva da pronađe atraktivnu vizuru koja povećava zavodljivost priča. Sa svoje strane Herman prati i bitno nadograđuje Gregov predložak pošto je njegov grafizam sirovog i ružnog sazreo baš kao i filmska montaža prizora, kadrova i čitavih tabli. Stoga je Hermanova verzija „ružnog, prljavog i zlog“ Divljeg zapada upečatljivo samosvojna i kao takva se uverljivo i prepoznatljivo razlikuje od drugih manje ili više reprezentativnih vesterna svetske (američke i ostalih) i frankobelgijske strip škole. Serijal „Komanča“ je vremenom i sam postao kvalitativni i žanrovski reper za sve buduće strip stvaraoce i čitaoce.

            („Dnevnik“, 2020.)

CRVENOKOSI KAUBOJ NA PRLJAVOM, DIVLJEM ZAPADU - „Komanča“ Hermana i Grega; izdavač „Čarobna knjiga“ 2020.

Nakon što je uspešno stigla blizu kraja štampanja strip serijala „Džeremaja“ znamenitog Hermana Hupena (1938), agilna izdavačka kuća „Čarobna knjiga“ odlučila je da obraduje stripoljupce i započne objavljivanje „Komanče“, u tvrdom povezu i punom koloru sa po tri epizode u knjizi (u ovoj su „Red Dast“, „Ratnici beznađa“ i „Vukovi Vajominga“), serijala koji je Herman, kao mladi crtač radio po scenariju Mišela Regnijea poznatog kao Greg (1931-1999). Greg je bio vrlo aktivan učesnik strip života na frankobelgijskoj sceni pa je osim pisanja scenarija animirao i podučavao mlade strip autore. Među njima je bio i talentovani Herman kome je Greg isprva davao „zadatke“ da crta pričice o raznim junacima od kojih će bar jedan ostati upamćen - pustolovni kapetan broda Bernard Prins. Greg, koji je krajem 1960-tih bio urednik magazina „Tintin“, u neprestanoj potrazi za atraktivnim sadržajima, zaključio je da časopisu nedostaje vestern strip (u to vreme je interesovanje za vestern poraslo zahvaljući pojavi „špageti vesterna“); veliki hendikep za realistički vestern strip bila su dva serijala koja su postavila visoke standarde u ovom žanru - Žižeov „Džeri Spring“ i „Bluberi“ Žiroa i Šarlijea (za koga su mnogi smatrali da je konačni, nenadmašni vestern). Ipak, Greg i Herman nisu se obeshrabrili i započeli su rad na novom stripu a decembra 1969.g. u „Tintinu“ se pojavila premijerna priča-epizoda na 8 strana. Na prvoj tabli upoznajemo mladog kauboja koji usred puste ravnice zaustavlja diližansu jer je ostao bez konja. Dogovor debelog kočijaša i kauboja iznerviraće jedinog putnika, Vali Honda, pistolerosa na lošem glasu koji poteže oružje... U nastavku, „stoper“ koji sebe zove Red Dast, iz pistolerosove zaostavštine saznaje da je ovaj bio angažovan da eliminiše Komanču, mladu vlasnicu ranča „Tri šestice“ u blizini gradića Grinston Fols pa joj, uprkos zdravom razumu, ponudi svoje usluge (koje podrazumevaju i sukob sa drugim revolverašima i raskrinkavanje moćnog čoveka koji stoji iza čitave zavere). Rančerski poslovi ne idu baš najbolje ali Dastova snaga i snalažljivost polako okreće dešavanja u dobrom smeru. Vremenom se na ranču okuplja mala ali odabrana ekipa koja će se nositi sa lošim bogatašima i još gorim agentima za Indijanska pitanja odnosno sa nezadovoljnim Indijancima, besnim graditeljima pruge i bezočnom porodicom bandita... Posle prvog albuma „Red Dast“, koji je nastao sabiranjem kratkih epizoda od 8 strana (izuzetno pogodnih za objavljivanje u strip časopisima), sledeće priče više nisu deljene na poglavlja već teku u kontinuitetu.

            Iskusnom rukom oprobanog majstora Greg gradi ovaj „vestern ep“ (što potencira pseudoistorijskim komentarima) u kome uloge imaju živopisni likovi bliži „prljavom vesternu“ nego iskustvu ulickanih posleratnih holivudskih vestern filmova. Čak i kada se kreće utabanim šablonskim stazama Greg nalazi atraktivnu vizuru koja povećava zavodljivost priča. Sa svoje strane Herman se trudi da prati Gregov predložak pa je u segmentima prvog albuma vidljivo kako crtež „sazreva“, postaje dinamičniji i puniji (naročito u razvoju izražajnosti lica Reda Dasta i Komanče - njihova upadljivo glatka i pomalo prazna lica brzo dobijaju unutrašnju dubinu). Već u drugom i trećem albumu Herman suvereno vlada svojom crtačkom veštinom kao i filmskom montažim prizora, kadrova i čitavih tabli. Njegova verzija „ružnog, prljavog i zlog“ Divljeg zapada samosvojna je u svojoj uverljivosti i prepoznatljivo se razlikuje od ostalih reprezentativnih vesterna frankobelgijske strip škole.

            „Komanča“ je na ovim prostorima objavljivana u mnoštvu izdanja, od „Caka“, „Denisa“, „Biser stripa“, „Super stripa“, „Politikinog zabavnika“ do „Stripoteke“ i „Marketprintovih“ crno-belih albuma. Objavljivanje integralnog serijala prilika je da se stare i nove generacije čitalaca uvere u valjanost ovog antologijskog serijala kome proteklo vreme (pola veka!) nije umanjilo ni svežinu ni atraktivnost.

            („Dnevnik“, 2020.)