STRIP MLADOST I STAROST - „Strip pressing - Magazin za devetu umetnost”, broj 25; izdavač Studentski informativno izdavački centar Niš, 2024.g.

 

Iskustvo kazuje da su u svim umetničkim delatnostima periodične publikacije - dakle novine, časopisi, magazini, fanzini - najdinamičniji i najinovativniji segmenti jer pružaju direktan uvid u procese stvaranja različitih generacija i umetničkih pokreta. Nepostojanje glasila ili njihova neredovnost dokaz su da neka scena tavori, tapka u mestu, možda čak i srlja u nestajanje. Stoga je pojava bilo kakvog glasila, od časopisa do plakata, kojima se određeni pokret oglašava (koliko god to bilo neredovno) dokaz (ne i garant) postojanja i opstajanja i, možda, začetak nadolazećeg boljitka. U svetlu rečenog, „Strip pressing - magazin za devetu umetnost“ u izdanju Studentskog informativno izdavačkog centra Niš, uprkos neredovnosti izlaženja, nametnutoj nedostatkom sredstava za štampu a ne nepostojanjem valjanih sadržaja, uspeva da koliko-toliko pokrije izostanak periodike na ovdašnjoj strip sceni. Magazin je počeo da izlazi 2001. dakle na samom početku novog milenijuma; izlaženje jednog broja godišnje nije karakteristika magazine već almanaha ali, s druge strane, ovo je “najdugovečniji strip-časopis koji još izlazi u Srbiji” kaže njegov urednik Marko Stojanović. Sa “Strip pressingom” ovdašnja strip scena i dalje ima serioznu publikaciju koja nudi umetničku praksu-stripove i teoriju - intervjue, prikaze, osvrte. To je, naravno, nedovoljno za strasne ljubitelje ali izostanak „Strip pressinga“ svakako bi istanjio (ako ne i raskinuo) veze sa domaćim i svetskim strip zbivanjima. Otuda je pojava svakog broja svojevrsni praznik za strip stvaraoce i ljubitelje 9. umetnosti. Najnoviji, pomalo jubilarni 25. „Strip pressing“, na 80 strana gustog sadržaja, drži se oprobane formule: red stripa - red tekstova o stripu i njegovim stvaraocima. Urednik, u uvodnom tekstu “Mladost i žalost” piše da je ideja bila da se broj posveti strip-školama u kojima stasavaju nove generacije autora; međutim, između dva broja magazina preminuo je veliki broj značajnih strip umetnika čiji je odlazak morao biti pomenut. Tako je stvorena “nepoželjna ravnoteža” koja vezuje životne početke i krajeve, tvoreći večiti krug egzistencije.

        Nezaustavivi tok vremena nosi ljude na čijim smo delima odrastali i stasavali a „Pressing“ dirljivim tekstovima pominje slavne i poštovane koji su iz stripa otišli u večnost: Bogoljuba Arsenijevića Makija (1955-2023), Ninoslava Miljkovića (1957-2024), Askanija Popovića (1949-2024), Damira Pavića Septika (1969-2024) i Zorana Selena (1947-2023).  Svaki je, ne žaleći se, u strip ugradio sebe, darovao talenat i snagu “pričama u slikama”. Na drugoj (a, opet, istoj - umetničkoj) strani je “Tema(t): škole stripa i radionice” u kome se piše o školama koje su zalog budućnosti stripa u Leskovcu, Valjevu, Raški, Beogradu, Pančevu i Kikindi!

        U nastavku tekstualnih priloga su prikazi strip knjiga i albuma kao potvrda bogatstva i raznolikosti strip poetika. Specijalnost magazina su informativni i nadahnuti intervjui: prvi predstavlja crtača Bojana Kovačevića (1957) koji je etablirano ime kako na francusko-belgijskoj sceni tako i na američkom tržištu. Neposredno i spontano Bojan priča o svojim počecima, učenju tajni zanata, od crtanja i pisanja scenarija do usvajanja moderne kompjuterske tehnologije, kojoj se isprva protivio ali sada bez nje ne može. Slično razmišlja i Valerija Butro (1986), italijanska ilustratorka i karikaturista koja još radi na klasični način ali planira da počne sa korišćenjem prednosti moderne tehnologije. Dodo Nita, teoretičar i istoričar stripa iz Rumunije, u svojim odgovorima promišlja istoriju stripa u svojoj zemlji odnosno njegovo trenutno stanje, uz pominjanje umetnika čije radove, na žalost, ne poznajemo; ovim razgovorom je nastavljena prosvetiteljska misija magazina vezana za otkrivanje strip scena okolnih zemalja, potencirana i u ranijim brojevima. Pisac i strip scenarista Željko Obrenović obrazlaže načine rada na stripu i prozi, otkrivajući njihove sličnosti i razlike. Tekstovi o strip fenomenima i klasicima analiziraju alternativne stripove Zerocalcarea (Mikele Reka) odnosno reprezentativni niški vestern strip “Bili lutalica” crtača Vladimira Krstića Lacija i scenariste Miodraga Krstića Profketa. Konačno, osvrtom je obeležena prva godina postojanja fejsbuk stranice “Stripaši” odnosno predstavljena radio i video informativna emisija “Stripovedač”.

        Strip praksa, odnosno nove strip priče, donose nekoliko sjajnih minijatura: mitsko-mistički “Živ ili mrtav” Stojanovića i Kovačevića, Davidenkovog vizuelno uzbudljivog “Starca i more”, naučnofantastičnu epizodu iz Šivakovog serijala o Ajli, Drageljevićevu krimi “Igru mačke i miša”, prljave vesterne “Najbrži” Stojanovića i Hajdarevića i Jovičićev “WW poker”; Vidonijevo “Finale kupa” je (ne)vesela epizora iz rumunskig socijalističkih godina dok se grčki tandem Athanasiadis i Kourtis bavi savremenim “Urbanim legendama” a Ozkan mistično-refleksivnim “Galebom”; “Flop” Avramovskog je teskobno-horor seciranje savremenosti a Zavišanov gorko-humorni “Želim biti pas” je dobrodošli dah infantilnog. Broj zaključuje Olivierina tabla “Naslovnica u šest koraka” kao uvid u nemilostdnu strip mašineriju. Nizom humornih dosetki na strip kaiševima i polutablama predstavljaju se Janjetov, Kalajžić, Mihailov, Čelanović, Geto, Žulić, Pamfil…

        Zaključimo da je i jubilarni „Strip pressing“ dragoceno mada retko ovdašnje izdanje koje donosi mnogo radosti i pouka stripoljubcima te zbog toga zaslužuje svu pažnju, poštovanje i podršku.

            (“Dnevnik”, 2025.)

STRIP U JEDNOM DAHU ili GARANT OPSTAJANJA I, MOŽDA, ZAČETAK NADOLAZEĆEG BOLJITKA – Prikaz „Strip pressinga, magazina za devetu umetnost“ broj 23; izdavač Studentski kulturni centar Niš, 2023.

Periodične publikacije (novine, časopisi, magazini...) nesporno su najdinamičniji segmenti na sceni bilo koje umetničke grane koja se realizuje u štampanim medijima; sledstveno tome nepostojanje periodične publikacije koja će predstavljati aktuelna dešavanja i pružati uvid u stvaralačke radionice siguran je znak da takva scena tavori, tapka u mestu i neminovno srlja u nestajanje. Nasuprot tome, pojava časopisa, koliko god neredovnih u izlaženju, kakav-takav je garant opstajanja i, možda, začetak nadolazećeg boljitka. U tom kontekstu, „Strip pressing, magazin za devetu umetnost“ u izdanju niškog Studentskog kulturnog centra, koji se pojavio na samom početku novog milenijuma (tj. 2001.g), uprkos neredovnosti izlaženja, nametnutoj nedostatkom sredstava za štampu a ne nedostatkom valjanih sadržaja, „pokrivao“ je zjap nedostajuće periodike na ovdašnjoj strip sceni. Sa njim ovdašnja strip scena i dalje ima serioznu publikaciju koja nudi praksu-stripove i teoriju - intervjue, prikaze, teorijske osvrte; to je, naravno, nedovoljno za strasne ljubitelje ali izostanak „Strip pressinga“ svakako bi istanjio (ako ne i raskinuo) veze sa domaćim i svetskim strip zbivanjima. Otuda je pojava svakog broja svojevrsni praznik za strip stvaraoce i ljubitelje 9. umetnosti. Najnoviji, 23. po redu „Strip pressing“ na 80 strana gustog sadržaja, drži se oprobane formule: red stripa - red tekstova o stripu i njegovim stvaraocima. Mada nije odmah na početku broja prvo pomenjemo deo o strip stvaraocima koji su nas napustili u prošloj godini, podsećajući na nezaustavljivi tok vremena odnosno nestajanje ljudi na čijim smo delima odrastali i stasavali. „Pressing“ dirljivim tekstovima pominje one koji su iz stripa otišli u večnost: slavni i poštovani majstor pera Julio Radilović Jules (1928-2022), strip crtač, karikaturista, doajen Zagrebačke škole crtanih filmova, Borivoj Dovniković Bordo (1930-2022), i scenarista, crtač, urednik Dragoljub Dragan Savić (1957-2022).

        Informativno-obrazovnu funkciju imaju sjajni tekstovi o humorno intoniranom stripu „Amnezija“ Filipa Andronika (autora Luke Stojanovića) i apsurdističko-ciničnom a ipak urnebesnom serijalu „Udaljena strana“ ingenioznog Gerija Larsona (napisao Milan Jovanović). Kritike nekih od aktuelnih domaćih strip izdanja na koje svakako treba obratiti pažnju nadovezuju se na prikaze publikacija iz Slovenije i Rumunije u šta se uklapa i tekst o letošnjem Masterklasu stripa u Brašovi, Rumunija, potvrđujući da „Strip pressing“ sa svojim urednikom Markom Stojanovićem i dalje insistira na povezivanju strip autora iz regiona. Originalni intervujui sa strip autorima jedan su od zaštitnih znakova ovog magazina; stvaraoce sa ovih prostora koji su karijeru razvijali u „belom svetu“ predstavljaju Saša Jovanović (1963, likovni umetnik, grafičar, koji je 30 godina živeo u Amsterdamu, autor dva strip albuma), tajanstveni Morian (strip crtač serijala „Čovek 20 veka“ koji objavljuje američki „Image“) i Ivana Filipović (1965, školovani arhitekta, od 1999. nastanjena u Kanadi, svojevremeno vrlo prisutna na domaćoj strip sceni); osim priča o radostima i mukama stvaranja i o položaju stripa u svetu, zapanjuće su njihove životne zgode i nezgode (Saša se bavio dizajnom pogrebnih urni a Ivana je postigla velike uspehe u svetu veb dizajna). O svojim strip iskustvima pričaju Alkant i Bole, scenaristi francuskog hit serijala „Bomba“.

        Posebnost ovog broja „Strip pressinga“ jesu stripovi na jednoj tabli potekli iz radionica 50-tak autora iz regiona. Kratki strip je (kao i kratka priča) posebna kategorija koja traži visprenog, vrcavog i disciplinovanog autora jer na jednu tablu može stati šala, geg ali i čitava epopeja odnosno filozofska rasprava – na koju stranu će „priča u slikama“ otići zavisi upravo od umetnikove spretnosti i nadahnuća. Otuda je ova neformalna panorama kratkog stripa pravi biser i poslastica za stripoljubce.

        Znatiželjni i zadovoljni čitalac iznova će zaključiti da je „Strip pressing“ dragoceno izdanje koje donosi mnogo radosti i pouka, istovremeno zažalivši što ovaj „magazin za devetu umetnost“ ne izlazi češće.

            („Dnevnik“, 2023.) 

STRIP KOJI LEČI DUŠU –„Strip pressing, magazin za devetu umetnost“ broj 21; izdavač Studentski kulturni centar Niš, 2021.

 

U uvodniku zlokobnog naslova „Pandemija ili pandemonijum?“ udarne rečenice glase „Strip ne leči koronu. On je puno univerzalniji lek, kao uostalom i umetnost uopšte. Strip, naime, leči dušu.“ Autor ovih reči je Marko Stojanović, urednik „Strip pressinga, magazina za devetu umetnost“ u izdanju niškog Studentskog kulturnog centra, koji se upravo pojavio 21. put, „pokrivajući“ tako zjap nedostajuće periodike na ovdašnjoj strip sceni. Pošto je periodika (časopisi, magazini...) najdinamičniji segment na sceni bilo koje umetničke grane koja se ostvaruje u štampanim medijima, nepostojanje publikacije koja će predstavljati aktuelna dešavanja i pružati uvid u stvaralačke radionice najsigurniji je znak da takva scena tavori, tapka u mestu i neminovno srlja u nestajanje. Otuda je pojava časopisa, koliko god neredovnih u izlaženju, kakav-takav garant opstajanja i, možda, začetak nadolazećeg boljitka. Zahvaljujući Stojanovićevom entuzijazmu udruženom sa nespornom stručnošću, ovdašnja strip scena ima serioznu publikaciju koja na 80-tak strana krcatih sadržajima nudi praksu-stripove i teoriju (intervjue, prikaze, teorijske osvrte); to je, naravno, nedovoljno za strasne ljubitelje ali izostanak „Strip pressinga“ svakako bi raskinuo bilo kakve veze sa domaćim i svetskim strip zbivanjima koja neuzaustavljivo teku. Na tom putu, na žalost, napuštaju nas velikani na čijim smo delima odrastali i stasavali; „Pressing“ dirljivim tekstovima podseća na one koji su tokom 2020.g. iz stripa otišli u večnost: proslavljeni scenaristi Svetozar Toza Obradović (1950-2020) i Petar Aladžić (1954-2020), stripski i filmski scenarista (napisao scenario za kultni film „Brazil“) Čarls Alverson (1935-2020), tvorac priča o Asteriksu, Umpah-Pahu, Tangiju i Laverdiru - Alberto Uderzo (1927-2020).

            Informativno-obrazovnu funkciju imaju sjajni tekstovi o strip klasiku „Malom Nemu“ Vinzora Mekeja (autor Milan Jovanović) i sportsko-humornom „Nježnom“ Ivice Bednjaneca (napisao Vladimir Šagadin), odnosno osvrt na rad strip crtača Karla Napravnika (1909-1957) iz pera Tomaša Prokupeka. Slede kritike izašlih brojeva makedonskog magazina „Devetka“ te par aktuelnih strip albuma. Iscrpni intervju Živojina Tamburića sa strip doajenom Dušanom Reljićem, kome je formalni povod monografija „Dušan Reljić – strip, karikatura, ilustracija“ Predraga Đurića („Modesty stripovi“, 2019), otkriva Reljićevu životnu priču, od detinjstva, prvih koraka u svetu 9. umetnosti, uspeha, uzora, dilema, „pečalbarenja“ u Grčkoj, do povratka u Srbiju i sažimanja sopstvenih iskustava. Pleni Reljićeva duhovitost i izbalansiranost u sagledavanju događaja (uz primetnu gorčinu razočarenja u pojedine prijatelje); u svakom slučaju ovaj tekst je čas iz istorije jugoslovenskog i srpskog stripa koji zaslužuje punu pažnju. Niz intervjua sa aktivnim, mladim stvaraocima – francuzom Olivijem Dobrelom Dobbsom, dancem Henrikom Rerom koji je na privremenom radu u Njujorku, grkom Vasilisom Gogtzilasom – pruža uvid u skrivenu stranu njihovih radionica: nesrazmeru između napornog rada i velikih očekivanja, s jedne strane, i, s druge strane, uhodane strip industrije, rutinskog rada uz obavezno poštovanje rokova, nedovoljnih honorara, slabe ili nikakve popularnosti. Sudar individualnih snova i nadanja sa realnim stanjem u strip biznisu autorima nameće tešku odluku: odustajanje ili pristajanje na oštre uslove uz nadu da će doći vreme kada se snovi ostvaruju.

            Potvrda lekovitosti „priča u slikama“ nalazi se i u ponuđenim stripovima, počev od intrigantne vinjete Stojkovića i Gajića iz sveta „Vekovnika“, preko duhovite parafraze stripa „Mali Nemo“ na tablama „Tajni život Žila Verna“ (Stojković/Maza), humorne Reljićeve „Lisette“ i krimi-fantazije Stićove „Balave jeresi“ do ilustracija, tabli i kaiševa proverenih i pristižućih snaga (Ivana Filipović, Janjetov, Čelanović, Banković, Zulić, Herceg, Mandrapa...).

            Po sklapanju korica novog „Strip pressinga“ znatiželjni i zadovoljni čitalac svakako će zaključiti da ovo dragoceno izdanje donosi mnogo radosti i pouka stripoljupcima. Upravo zbog svih tih kvaliteta ostaje žal što „Strip pressing“ ne izlazi češće.

            („Dnevnik“, 2021.)

ATOMSKA PLAVUŠA I FABULOZNI POVRATAK ili KAD ČOVEK PRAVI PLANOVE, BOG SE SMEJE... - Magazin za devetu umetnost „Strip pressing“ broj 20; izdavač Studentski informativno izdavački centar Niš, 2020.g.

„Kad čovek pravi planove, Bog se smeje...“ piše Marko Stojanović u uredničkom uvodniku jubilarnog broja „Strip pressinga“, dvosmisleno naslovljenog sa „Umesto (pro)slave“. Naime, s jedne strane, pred čitaocima i saradnicima stoji 20 brojeva časopisa (plus 4 specijala), niz izložbi i promocija širom regiona - i sve to za 18 godina izlaženja praćenih svakojakim iskušenjima i redovnim posezanjem za poslovičnim (i za ovdašnje kulturne neprilike obaveznim) štapom i kanapom. Upravo zato je 20 brojeva itekako velika brojka i uspeh kojim se treba hvaliti i dičiti. No, s druge strane, vreme nezaustavljivo teče i uzima svoj danak - i tako su nas, u finišu 2019.g, napuštila čak četvorica strip delatnika čiji je trag na ovdašnjoj sceni nemerljiv: crtači i po potrebi scenaristi, Svetozar Živković Sveživ (1944-2019) i Dragoš Jovanović Fera (1940-2019) kao i Zoran Pešić Sigma (1960-2019), pesnik, prozaista, urednik, nezamenjivi pomagač u realizaciji strip projekata. Pored ove trojice Nišlija, napustio nas je i Radivoj Bogićević (1940-2019), tvorac legendarnih junaka iz edicije „Nikad robom“: „Akanta“, „Blaža i Jelice“, „Neustrašivih“... Dirljivim tekstovima koji su mešavina ličnih sećanja i fascinacija „Strip Pressing“ oprašta se od velikana i, kao zalog da njihovo delo neće biti zaboravljeno, nastavlja svoju misiju širenja 9. umetnosti na ovim prostorima.

            Osnovna koncepcija magazina nepromenjena je i on donosi red stripova red tekstualnih priloga u kojima se prikazima predstavljaju strip knjige i albumi iz regiona odnosno kroz intervjue otkrivaju stvaralačke ideje i dileme strip stvaralaca. Pionirska i gotovo prosvetiteljska misija magazina vezana za otkrivanje strip scena okolnih zemalja, koja je potencirana i u ranijim brojevima, nastavlja se i u novom pa tako znatiželjni čitaoci mogu da se informišu o albumima „Crna Frustanela“ grčkog tandema Christos Stampoulis i Giorgos Tsakirellis i „Goni to smeće“ Frana Petruša te knjizi „Kratka istorija bugarskog stripa“ Antona Stojkova; intervju sa Bogdanom Kelatuom, strip autorom iz Jašija u Rumuniji, skicira, čini se, prilično živu strip scenu u susednoj nam državi koja se, kao i ovde, bori sa svoj opstanak, prosperitet i priznanje. „Strip pressing“ kontinuirano prati ovdašnje umetnike koji rade u svetski poznatim strip kućama i u razgovorima sa njima otkriva njihova iskustva i prikuplja savete koji mogu pomoći onima koji kreću putevima „priča u slikama“. U ovom broju svoju stvaralačku avanturu opisuje Viktor Bogdanović, koji ima ekskluzivne ugovore sa „DC“-ijem za crtanje „Supermena“, „Betmena“, „Suicid Squad“-a; Viktor, između ostalog, kaže (kao savet i pouku) „Ne ustajem od stola dok mi ne krene“. U konkurentskoj kući, „Marvel“-u, angažovan je Dalibor Talajić, kao crtač „Spajdermana“, „Avendžersa“, „Iks mena“, „Dedpula“; i njegovo iskustvo potvrđuje da „Nema preskakanja stepenica“ odnosno da se mora raditi stalno i predano, sa mnogo odricanja i požrtvovanja. Nešto iskusniji autor (aktivan više od 30 godina), Dario de Vinćenco, angažovan prevashodno u kući „Serđa Bonelija“, gde, između ostalog, crta Dilana Doga i Zagora, potvrđuje priče mlađih kolega a na pitanje šta se dešava kad dobije scenario koji mu nije interesantan odgovara da se i tada posao radi „najbolje moguće i vrlo profesionalno“. Konačno, razgovor sa Sašom Dimitrijevićem, pod naslovom „Ja sam karikaturista sirotinje i naroda“, otkriva da je i bavljenje karikaturom posao za ceo dan i - ceo život. Sav uloženi teški rad i trud biva nagrađen pažnjom publike te nadahnutim, ushićenim tekstovima kritike i poštovalaca; takvi su tekstovi o „strip klasiku“ Šang Čiju (koji izgleda i ponaša se kao Brus Li) i junak je „Marvel“ svezaka odnosno o legendarnom „Ninđi“ koji je živeo na stranicama ovdašnjih roto romana i strip svezaka a proistekao je iz pera niza domaćih snaga (Lebović, Aladžić, Laci, Slavković, Plavšić, Kerac, Peka, Obradović...).

            Strip praksa - dakle, nove strip priče - donose novi segment serijala „Beskrvni“ (Stojanovića i Nikolića), eksplozivno-špijunsku „Atomsku plavušu“ Hristova, vestern „Plavokosa smrt“ Tarabića, sjajnu Andronikovu parodiju na Dilana Doga, vesele Kamenosove kaiševe o Mefistu, „Fabulozni povratak“ (Veljkovića i Bogdanova) u kome je ljuti Nindža otkrio da ga je publika - zaboravila, gorku verziju „blejdranera“ sa mnoštvom dilema (Stojković i Fejzula) i vatreni ljubavni rastanak (Ganas i Koutris).

            Rečju, „Strip pressing“ dragoceno je i, na žalost, retko ovdašnje izdanje koje donosi mnogo radosti i pouka stripoljubcima te zbog toga zaslužuje svu pažnju i podršku.

(„Dnevnik“, 2020.)

KAKO ZAPOČETI CRTANJE STRIPOVA I NIKAD NE PRESTATI - „Strip pressing - magazin za devetu umetnost“ broj 19; izdavač Studentski kulturni izdavački centar Niš 2019.

U sve zahuktalijem globalnom nastupanju digitalnog sveta koje, na ovim prostorima, ide ruku pod ruku sa akutnom besparicom za kulturne potrebe (kojih nema u minimalnoj potrošačkoj korpi kao etalonu za opstanak jedinki/naroda), kontinuirano pojavljivanje časopisa (makar i jednom godišnje) koji se bavi umetnošću pravo je čudo. A ako je taj časopis posvećen stripu kao 9. umetnosti koji u zemlji Srbiji baš i ne priznaju za umetnost, onda je to čudo nad čudima. Ipak, čuda se događaju u „Srbiji na Istoku“ pa je tako pred nama novi, 19. broj „Strip Pressinga“ (koji je počeo da izlazi 2001.) u izdanju Studentskog kulturnog izdavačkog centra Niš i pod uredničkom (dirigentskom) palicom sjajnog profesionalca i neumornog, žestokog entuzijaste (ili profesionalnog entuzijaste?) Marka Stojanovića. On će se, pak, u svojoj uredničkoj reći „pravdati“ zašto je dobio Nagradu za doprinos srpskom stripu Međunarodnog strip salona (koji će biti održan u beogradskom SKC-u u septembru), iskreno i skromno navodeći da je sve što je učinio učinio zarad ljubavi prema stripu i želje da se javno oglasi svojim radovima; ipak, on nije zatvorio vrata za sobom već ih je, kada se ostvario kao strip umetnik, otvorio još šire za sve mlade koji pristižu nošeni strastima, željama i nadama kakve su i Stojanovića terale da napreduje.

            Sadržaj novog „Strip Pressing“-a sledi oprobanu formulu: red stripova - red tekstova (intervjua, prikaza novijih izdanja, osvrta na zanimljive i značajne strip pojave). Čitaocima je prepušteno da, prema sopstvenim afinitetima ili interesovanjima, „konzumiraju“ časopis onako kako je štampan/složen ili na preskok; ipak, sasvim je sigurno da će, pre ili kasnije, iščitati sve što je ponuđeno jer je reč o valjanim prilozima. Nakon uvodnih „redovnih doza“ univerzuma serijala „Beskrvni“ i „Vekovnici“ sledi poveći i izuzetno zanimljiv razgovor sa proverenim velikanom stripa - Dejanom Nenadovom pod naslovom „Kad sam jednom počeo da crtam, više nisam prestajao“; Nenadov nadahnuto, smireno i promišljeno sumira dosadašnju karijeru i iskustva dajući tako dublji uvid u svoju umetničku radionicu kao i „tehnologiju“ rada i komunikacije sa scenaristima i izdavačima koji su delovi velikog strip korporacijskog sistema. Nenadov poznaje svoje kvalitete i njihove domete i, jednako tako, nema iluzije o ceni opstajanja u strip industriji. Njegovi će odgovori svakako pomoći mlađim kolegama koji su voljni da se otisnu u široke i nemirne vode stripa.

            Sledi strip groteska „Mundijal“ Alekseja Čebijkina (u kojoj se svakovrsne istorijske vojne formacija sreću na ravnom fudbalskom polju) te niz strip recenzija iz kojih, između ostalog, saznajemo da se u Turskoj crta stimpank u vidu serijala „Izvanredne avanture Sejfedin-efendije“ odnosno da u Rumuniji (preciznije u Temišvaru) od 2013. izlazi strip magazin „Terapie de Bam - TDB“. Brojne informacija o (na ovim prostorima nepoznatoj) strip sceni u Rumuniji, izdavaštvu te o sopstvenim stvaralačkim iskušenjima, pod parolom „Zajedno smo jači“, saopštava mladi umetnik Mirel Dragan iz Temišvara. Sasvim drugačija iskustva sa belosvetskim izdavačkim mašinerijama kakve su „DC“, „Marvel“, „Image“ ima Stjepan Šejić koji kaže „Nisam crtač, ja sam pripovedač“ dok „tvrdi“ stav Kalena Bana, njegovog „klupskog“ „DC“, „Marvel“ kolege, koji radi i za „Dark Hors“, „IDW“ i smišlja nove avanture Konana, X-mena, Dedpula, Crne udovice glasi „Nemam blokade u pisanju, ne mogu da ih priuštim.“ Da, uprkos svih prolaznih muka i izazova kvalitet, opstaje i biva zapamćen podsetiće tekst „Majstore, gde ste?“ iz rubrike „Strip klasici“ koji se bavi nezaboravnim i neodoljivim serijalom „Herlok Sholmes“ scenariste Zvonimira Furtingera i crtača Julija Radilovića Julesa; reč je o humorističko-parodijskom stripu, utemeljenom na liku najslavnijeg klasičnog detektiva Šerloka Holmsa, stvaranom, uz duže prekide, gotovo dve decenije - od 1957 do 1974. godine.

            Konačno, ostajući veran svojoj nameri i misiji da pomaže rad mladih autora „Strip Pressing“ će pod okvirnim naslovom „Novi val“ predstaviti niz zanimljivih umetnika sa balkanskih prostora koji donose dah novotarija i svežine; među njima se, po mišljenju autora teksta Nikole Dragomirovića, izdvajaju Korina Hunjak, Mara Jovanović, Mirjana Kostić, Mihaela Erceg, Ana Nikiforova i Danica Dedić. I, uz još par kaiševa i kratkih stripova (crnohumornih „Gde ja živim“ Filipa Andronika, „Rovovi“ Tasosa Zefeiriadisa i Petrosa Chiristuliasa, „Comics Comics“ Tončija Zonjića, „Bez naslova“ Ivana Stojkovića) zatvara se najnoviji broj „Strip Pressinga“.

            Kada sklopi korice čitalac će svakako biti zadovoljan jer je upoznao nove, zavodljive svetove koji su delo njemu nepoznatih autora. Njihova imena svakako će mu, kada ih ponovo sretne, biti znak da obrati pažnju na te stripove. Upravo zbog toga ovaj je broj „Strip pressinga“ (kao i raniji) uspešno  ispunio svoj zadatak predstavljanja čudesa devete umetnosti.

            („Dnevnik“, 2019.)

RADNI DAN MONA LIZE ili ŠIROKA LEPEZA ŽENSKOG STRIPA - „Strip pressing - magazin za devetu umetnost“ broj 18; izdavač Studentski kulturni izdavački centar Niš 2018.

Novi 18. broj magazina za devetu umetnost „Strip pressinga“ koga objavljuje Studentski kulturni izdavački centar iz Niša najpre je dokaz žilavosti strip branše u vremenima koja nisu preterano naklonjena ni izdavaštvu ni 9. umetnosti. Za sve godina izlaženja magazina pojavio se tek jedan broj više od njegove starosti-mladosti (17 godina, od 2001.godine); istini za volju bilo je godina u kojima je objavljeno više brojeva magazina ali i onih drugih, potpuno „sušnih“. Ipak, „Strip pressing“ korača dalje pod uredničkom palicom Marka Stojanovića, sjajnog profesionalca i žestokog entuzijaste, strip scenariste („Vekovnici“, „Beskrvni“), strip istoričara i propagatora („Leskovački strip 1950-2010“, “Zaječarski strip”, “15 godina Strip Presinga”, “20 godina Leskovačke škole stripa”, „Stripovanje“; organizator Balkanske smorte mladih strip autora). Novi broj magazina načelno i deklarativno je tematski i posvećen je ženskom stripu. A šta je, u stvari, ženski strip, postoji li ili je provokacija i mistifikacija pa, možda, i otvorena diskriminacija? Urednik Stojanović u uvodnoj reči kaže da su reakcije na pripremu „ženskog broja“ pozitivne i negativne kod oba pola, da neki čak kažu da redakcija njime zadaje „mučki udarac muškom, ali zavisno koga pitate (i slušate) i ženskom stripu“; zaključak je ipak da tridesetak autorki svojim kvalitetom zaslužuju da objave bez ikakvih problema „onoliko često koliko imaju šta kvalitetno da objave.“ Jednostavno i jasno rečeno. „Pametnome dosta, a svetu ne može ugoditi - danas u vreme kad nas klima militantne političke korektnosti polarizuje čini se više nego ikad pre...“

            Na sledećih 80 strana A4 formata nižu se stripovi i intervjui sa autorkama te par stranica prikaza domaćih i svetskih strip albuma poteklih iz pisaljki, rapidografa, četkica i kompjuterskih programa autorki sa raznih svetskih meridijana i kota. Stripovi „pokrivaju“ široku lepezu stilova i poetika od prepoznatljivog „mejnstrim“, klasičnog do „andergraund“ autorskog stripa, od „ozbiljnih“ preko „kritički intoniranih“ do humornih tema, od strip ilustracija, kaiševa do kratkih priča-epizoda. Sve to pruža uvid u učešće žena u raznim segmentima strip rabote, o njihovim interesovanjima, snalaženju u poslu i objavljivanju te, konačno, doživljaju ograničavanja ili rodne diskriminacije. Konačni utisak je da se autorke u malo čemu slažu jer potiču iz dijametralno različitih sredina, imaju različita iskustva i očekivanja. Zajednička je želja za slobodom izražavanja, za slobodnim, necenzurisanim objavljivanjem i stalnim razvojem sopstvenog talenta - što su, verovali ili ne, želje i autora muškog pola. Naravno, iskustva Jelene Kević Đurđević, koja sa suprugom vodi studio „Sex more vodka“, uspešna je u svetu kompjuterskih igara i autor je desetina naslovnica za izdanja „Marvela“ i „Valijanta“, sasvim su drugačija od iskustava Anabel Bluso, autorke koja radi za velikog francuskog izdavača „Glena“; konačno, svoje verzije strip priča među nezavisnim izdavačkim kućama ispričale su Valia Kapadai (Grčka) i Ana Cočeva (Bugarska).

            Od ponuđenih stripova pažnju privlače ratničke storije (koje baš nisu ženstvene već čvrsto muške) „Đavolova šetnja“ (iz sveta „Vekovnika“) koju je nacrtala Ajša Irem Aktaš, „Krstaš“ Aleksandre Vidanović i „Susret“ (nacrtala Jana Adamović). Fini SF strip „Slika robota Greja“ tandema Daniele Giardini/Jelena Đorđević prate alegorije „O jednom zecu“ Mare Jovanović i „More“ Nadice Stojanović; na drugom kraju stvarnosti je ispovest „Moj bivši dečko“ Ivane Filipović, „Ozajski akvarel“ Valentine Briški, „Joe's Diner“ Eirini Skoura i stilizovana „Pleased to meet you...“ koju je iscrtala Mina Davić. Vrhunac domišljate bezazlenosti nalazimo u „A day in a life of a masterpiece“ Teodore Dončeve o „radnom danu“ slike Mona Lize (od jutarnje maske za lice, preko prigodnih izraza pred publikom do zagonetnog osmeha koji se udeljuje zaljubljenom čuvaru) i ljupko-infantilnoj priči „Sveti Đorđe i zmaj“ Ileane Surdukan u kojoj je bajni vitez zbunjeni dečarac a zmaj tek majušna „zver“  sklona proždrljivosti.

            Kada sklopi korice magazina znatiželjni čitalac svakako će biti zadovoljan jer je upoznao neke nove, zanimljive i zavodljive svetove koje su delo do tada njemu nepoznatih autorki. Njihova imena svakako će mu, kada ih ponovo sretne, biti znak da obrati pažnju na te stripove jer ih stvaraju zanimljive ličnosti. Upravo zbog tog budućeg sećanja ovaj broj „Strip pressinga“ je uspešno  ispunio svoj zadatak predstavljanja 9. umetnosti.

            („Dnevnik“, 2018.)

NASTAVLJAČI SIZIFOVOG POSLA „Strip Pressing – Magazin za devetu umetnost“ broj 1, izdavač Studentski informativni izdavački centar, Niš, 2001.

Studentski informativni izdavački centar Niša znan je po mnoštvu aktivnosti namenjenih akademskoj populaciji Niškog univerziteta a na širim prostorima po „Akademskom listu Pressing“ koji izlazi već deset godina. Ovaj, po rečima urednika Jugoslava Jokovića „skromni list sa megalomanskim ambicijama da menja svest“ uspešno prati društveno-politička i kulturna dešavanja (film, književnost, muziku, strip...). Otuda je pojava „Strip pressinga“ logičan nastavak napora da se nastavi posao guranja kamena domaćeg stripa uzbrdo, kako piše Marko Stojanović, u uvodniku prvog broja, pod naslovom „Umesto uvodnika“. Sadržaj 64 strane prvenca čini mnoštvo stripova i članaka o njima što, sveukupno, daje jednu od mogućih slika JU stripa danas.

            Broj otvaraju „Avanture malog Tila“, humoristička fantazija po priči Vlade Vesovića koju je, s malim osvrtom na Moebiusa, nacrtao Tony Radev (dijalozi su delo Marka S.). Tonyjev saborac po peru, Zoran Stojiljković Kiza srta urbano cinični „Muk“, epizodu „Gradske lajke“, po tekstu Bora koji govori. Tony i Kiza u paralelno-naizmeničnom intervjuu „Stripom protiv ludila“ pričaju o svojim strip odrastanjima i dešavanjima u Nišu 90-tih. O nastanku Luke Vranića, srpskog strip vampira, govori njegov tvorac Dejan Vukić („Intervju sa Drakulom“) a u epizodi „Noćni krstaši“ Luka sreće starog zmaja koji će ga uputiti u mračne tajne besmrtnosti njegove sabraće; slede „Tajna“ setno-mistički strip Marka Stojanovića, ponovo sa Lukom Vranićem u glavnoj ulozi, što čitaocima pruža i mogućnost da uporede dva načina oslikavnaja istog junaka, baš kao što će se uveriti da ovaj projekat u „više ruku“ daje zanimljive rezultate. „Crossroads“ Dragana Pujića je priča o Smrti koja nudi ugovor crnom muzičaru a posvećena je Jimi Hendrixu.

            Istraživaču natprirodnih pojava, Dilan Dogu, posvećen je analitički tekst Dejana Kostića, koji otkriva brojne uzore i značenja u ovom stripu. Ticijano Sklavi, Dilanov „otac“ u obimnom intervjuu otkriva ponešto o tom liku, o knjigama koje voli i koje piše, slobodnom vremenu, trenutnim planovima.

            Da nije uvek zdravo mešati maštu i stvarnost otkriva tabla Milisava Banovića „Shortcut„ a na tom tragu je i ambiciozna ali nedorađen „Eregor: Inplaner“ Andrije Milojkovića, odnosno „Nirvana“ Dragana Lazarevića. „Čovek koji je pojeo maglu“ Dušana Cvetkovića (tuš Tony) zanimljiva je stilizacija čistog crteža; „Extra Gedža“ u epizodi „Mačji život“ (ideja D. Kostić/olovka A. Milojković/tekst i tuš D. Stojiljković) bavi se riskantnom misijom spasavanja mačke lokalnog moćnika (zvuči poznato, zar ne?).

            Nebojša Pejić autor je razgaljujuće kvazi epske igrarije „Marko Kraljević i Musa Kesedžija“ fino doziranog karikaturalnog crteža.

            Podsećanjem na „Princa Valijanta“ Hala Fostera, jednog od najboljih stripova svih vremena, iz pera Dejana Stojiljkovića, te tablom „(Ne)obična ljubav“ sirene i kentaura Danijela Radosavljevića, uz ilustracije Siniše Banovića (naslovna), Srđana Nikolića Peke, Dragana Božilova i Andrije Milojkovića (zadna strana), završava se prvi broj „Strip pressinga“ za koji se najkraće može reći da, kao pravi magazin, ima za svaki ukus po nešto.

(2001)

SLIKE, LOPOVI, AGENTI I PAS "Max Debris, ispovest pravog krivotvoritelja" Đorđa Milosavljevića, Marka Stojanovića i Tony Radeva izdavač: Strip pressing, Niš 2001.g.

Maja 1937.g. Max Debris, lopov i falsifikator slika, po narudžbini Ahmeda Abdulija, bogatog trgovca falsifikatima, odlazi iz Pariza, gde je dotada ordinirao, u Prag da bi se dočepao platna "Slovenska apoteoza" poznatog slikara A. Muhe, koje je u vlasništvu Jiržija i Silvije Vabank i trebalo bi uskoro biti  izloženo na javnoj prodaji. Pošto je Muha u modi među kolekcionarima u izgledu je dobar posao. Za sliku su zainteresovani i neke druge strane, od nastrljive devojke koja bi da postane Debrisova asistentkinja (i, naravno, ima svoje planove o tome šta će - sama - da uradi kada se dočepa slike), nacističkih agenata (koji su "gadne životinje") i nemačkog ovčara (koji je "plemenita rasa") do pokreta otpora i nekolicine lokalnih smutljivaca. U planovima i protivplanovima, zavaravanju protivnika, pripremanju akcije i, konačno, njenom sprovođenju, Debris će morati da bude bolji, brži i vispreniji od konkurencije, uvek na oprezu i (ne)poverljiv prema saveznicima. Mada će uspeti u poduhvatu, koju godinu kasnije, 1948.g, vidimo ga u Sing-Singu u "ulozi" zatvorenika na duži period. Iako se album tu završava očito je da ovo nije kraj Debrisovih vragolija.

            Avanturu simpatičnog lopova započeo je da piše Đorđe Milosavljević ali je posle 20 tabli odustao, pritisnut drugim obavezama, tako da je za preostalih 30-tak tabli scenario nastavio Marko Stojanović, što je svakako bio rizičan postupak jer je valjalo nastaviti sve započete linije, razvijati ih i privesti kraju tako da početna atmosfera ne bude izneverena odnosno da se ne vidi gde je tačka u kojoj se jedan rukopis završava a počinje drugi. Stojanović je na ovom zadatku uspeo, ostajući veran opštem humornom tonu albuma s lakim oslanjanjem na (kvazi)dokumentarističke pojedinosti, što je rezultiralo uspešnom pričom koja teče bez većih trzavica i otvara mogućnost da se ovaj junak pojavi još koji put. Crtež Tonyja Radeva nešto je blaža varijanta tipičnog evropskog karikaturalnog stripa na realističkoj pozadini. Otud su njegovi crteži gradova, pojedinih kuća ili sličnog urbanog okruženja manje precizni ali su dobra podloga za razigrane likove. Vidljiv je napor da crtež ne bude prezasićen kako gustina pojedinosti ne bi učinila prizor nedovoljno čitljivim obzirom na tvrdi grafizam bez valera.

            Rečju, "Max Debris" je profesionalno urađen strip album koji predstavlja talentovane autore i obećava nove dogodovštine veselih junaka.