GOSPODAR SNOVA U KOŠMARNOJ SADAŠNJOSTI – „Sendmen knjiga prva – preludijumi i nokturna“ scenariste Nila Gejmena i crtača Sema Kita, Majka Dringenberga i Malkolma Džounsa III; izdavač Čarobna knjiga, 2021.

 

Davne 1987.g. nazvala je Karen Berger, urednica u američkom strip gigantu „DC“ i lovac na talente u Engleskoj, Nila Gejmena, mladog strip scenaristu i pisca, i upitala ga da li je zainteresovan da piše mesečni strip serijal za „DC“. Gejmen je bio početnik sa tek jednim objavljenim stripom („Crna orhideja“) i sa mnoštvom ideja baziranih na recikliranju starih strip heroja. Sve te ideje propale su tokom prvog razgovora Karen i Nila u Londonu ali je pisac dobio zadatak sa stvori serijal o junaku koji će se zvati Sendmen (kako se zvao i jedan zaboravljeni strip lik sa kojim Gejmenov heroj nije imao nikakve veze). Mada je pristao Gejmen, kako sam kaže u pogovoru prve knjige sabranih Sendmenovih avantura (sa prvih osam epizoda), objavljenih u reprezentativnom izdanju „Čarobne knjige“, on jedva da je znao šta će se njegovom junaku dešavati i kuda će ga priča voditi. Labavo je osmislio prvi ciklus avantura od osam epizoda i sinopsis poslao Karen koja je dala „zeleno svetlo“ i rad na serijalu je počeo: najpre su traženi i nađeni crtači Sem Kit i Majk Dringenberg; prvi tušer je bio Malkolm Džounsa III (1959-1996). Sve ostalo je, kako se to kaže – istorija.

            Sendmen, poznat i kao Morfej ili Oniromant, bog je sna i jedan od sedam Svevremenih. Zbog rituala moćnih okultista on biva izvučen iz svog sveta i zatvoren u stakleni kavez. Njegovi tamničari u stvari su želeli da zarobe samu Smrt ali im se plan izjalovio tako da isprva ne znaju šta će sa Sendmenom. Tokom 70 godina zatočeništva Sendmen živi bez hrane i vode ali ne stari dok njegovog prvog tamničara zamenjuje njegov sin, manje energičan i spretan. Koristeći se nepažnjom čuvara Sendmen uspeva da pobegne. Kako bi obnovio svoje snage potrebno mu je da u posed vrati instrumente svoje moći (vrećicu praha, masku, rubin). Zato, nakon što se osveti svojim tamničarima on kreće u potragu za ovim predmetima kroz savremenu Ameriku ali će morati da siđe i u Pakao i sretne se sa samim Luciferom. Ipak, najviše problema zadaće mu Doktor Di (ili Doktor Sudbina), begunac iz ludnice u Arkamu, koji je potčinio rubin svojim namerama da osvoji svet i otera ga u kolektivno ludilo. Sendmen uspeva u nameri da ponovo postane snažan bog, usput spasavajući svet i odlazi u Pariz da se sretne sa mlađanom sestrom koja je - Smrt. Porodični susret ne prolazi bez trzavica ali i uvažavanja pa Sendmen polako odlazi u nove avanture...

            Gejmen nije stvorio strip o besprekornom junaku sa supermoćima. Njegov Sendmen ima svoje slabosti, dileme i mane baš kao što ni svet sadašnjice nije crno-beo; isto takvi su i svetovi izvan naše realnosti kojim se kreću Svevremeni te svakovrsni demoni i druga bića. Ovakvo relativizovanje okruženja dozvoljava da ga čitaoci različito doživljavaju što pojačava uverljivost priča. Gejmen realan svet naseljava i svakovrsnim ikonografski prepoznatljivom elementima – od pop kulture i muzike (Sendmen i Smrt liče na raščupane klince ljubitelje gotik roka) do već postojećih likova iz drugih DC stripova (Džon Konstantin, Liga Pravde Amerike, Betmen...). Autor, dakle, gradi novu, sopstvenu, vrlo specifičnu „stvarnost“ koja je zavodljiva mešavina originalnih ideja ali i svakovrsnih pačvork elemenata uzetih iz realnosti, mitologije, umetnosti. I vizuelni lik stripa je adekvatno „neurotičan“, sa neobičnim rakursima, izobličenim kvadratima i psihodelično-haotično konstruisanim tablama. U svakom slučaju, Gejmenov „recept“ naišao je na široko odobravanje mnoštva čitalaca kao i kritičara i stručne javnosti i preporučio ga kao visprenog strip scenaristu (što je on potom više puta potvrdio). „Sendmen“ je postao primer za ugled drugim strip stvaraocima, posebno onima sa manje talenta koji su pokušavali da ga kopiraju, naravno bezuspešno. I dok su se drugi ugledali na njega Gejmen je svakom novom epizodom širio svoje vizije gradeći sve čudesnije priče. Zahvaljujući nespornoj izuzetnosti i popularnosti ovom serijalu je dopušteno da se slobodno razvija u inače rigidnim okvirima korporacijskog stripa kome je, kako bi se širio i uvećavao profit, potrebna „sveža krv“ koja donosi nove ideje i obnavlja posustale, vulgarizovane šablone.

            Rečju, prvi tom „Sendmena“ uvod je u strip serijal koji je utirao nove puteve u razvoju stripa i zaslužio status savremenog strip klasika, što ga svakako preporučuje pažnji stripoljubaca svih generacija.

            („Dnevnik“, 2022.)