Istorija srpskog stripa, kako onog u okvirima “zajedničke
države” od pre i posle II svetskog rata tako i onog u samostalnoj Republici Srbiji, pamti nekolike kraće
ili duže serijalizacije epizoda-doživljaja nekog junaka, od, na primer, Zigomara preko Akanta ili Tajanstvenog
viteza do legendarnih Mirka i Slavka,
Dikana, Kobre, Ket Klou, Zuzuka, Legija nepromočivih, Elazara, Bernarda
Panasonika ili Robusta. Ono što
je u svetskim strip produkcijama bilo
pravilo na razne je načine pokušavalo da uhvati korena i na ovdašnjim
prostorima sa promenjivim uspesima koje su uzrokovali mnogi činioci od onih na
strani autora (serijali traže dugotrajnu koncentraciju i profesionalnu
disciplinu koje mnogi ne mogu, ne umeju da poštuju) do (primarnijih) razloga na
strani okruženja i izdavača: prevrtljivog državnog odnosa prema stripu koji je “izazivao” nepostojanje redovnog
izlaženja publikacija i “trajanja” izdavačkih kuća, potom ratova i sankcija ali
i kolebanje interesa čitalaca; otuda bi se moglo reći da, čak, imamo više
serijala nego što su prilike dozvoljavale (pa makar da su neke serijale činile
kratke priče ni blizu današnjih albumskih standarda). Kontraverzni položaj
serijala nije mimoišao ni “Vekovnike”
koji su od 2007.g. do danas imali bezbroj problema ali postigli i zapažene
uspehe. Zamišljeni kao strip serijal
koji će izlaziti u “Politikinom
zabavniku” pa (silom prilika i okolnosti) premešteni u albumski format uz
sporadično/nekontinuirano pojavljivanje u periodici “Vekovnici” su ipak izgradili svoju “nišu” na savremenoj domaćoj strip sceni koja se, na radost
ljubitelja, istrajno popunjava novim izdanjima. “Spiritus movens” čitavog projekta je scenarista Marko Stojanović koji je, zahvaljući
svojoj izuzetnoj energiji i entuzijazmu, osmislio priču, angažovao i za rad na
albumima koordinisao preko 70 crtača (za sada 9 albuma: nulti plus osam) i
preuzeo na sebe aktivno medijsko predstavljanje projekta. Paralelno sa
originalnim serijalim stvoren je i pobočni ”spin
off” serijal, pod imenom “Beskrvni”
(za sada u dva albuma) a albume prate i posebni “skicovnici” (ranije su se zvali “skicen-blokovi”) koji su predstavljali pojedine crtače serijala.
Valja primetiti da je Stojanović vrlo
hrabro preuzeo iskustvo andergraund
stripa - kolektivno crtanje stripa
koje nije previše popularnu u klasičnom stripu
jer promena vizuelnog identiteta može doneti gubitak (više nego promena
scenariste) publike navikle na određeni crtež. U “Vekovnicima”, pak, svoju verziju priče i glavnih junaka crtaju
umetnici različitih senzibiliteta i tehnika no, moguća slabost je, stalnim
insistiranjem na ovom maniru, postala vrlina i zaštitni znak serijala pa je
eksperiment potvrdio svoju opravdanost (kao i u slučaju Bunjuelovog filma “Taj mračni
predmet želja” u kome glavnu junakinju tumače dve glumice koje se smenjuju
zavisno od emotivnog naboja scene).
Osnovna priča serijala ima nekoliko
uporišta: prijateljstvo vampira Čena i prgavog besmrtnika Kraljevića Marka, Markovu ljubav sa
besmrtnom amazonkom Aleom, Čenov
sukob sa svojom vampirskom sabraćom, Markov sukob sa ostalim izdancima Kainovog soja (koji se ne trpe i
međusobno tamane). Čen i Marko će
prihvatiti zadatak koji im poveravaju tri maga koja su blagosiljala Hrista da čuvaju tajanstvenu mapu-ključ
mogućeg smaka sveta; ali mapa interesuje mnoge, od psoglavaca, krstaša, vampira do same “vatre sveta”. Nakon mnogih avantura i brojnih krvavih borbi
prijatelji potapaju mapu u severno more ali tu njihovim nevoljama ni izdaleka
nije kraj. U osmom albumu Marko je zarobljen
i naglavačke obešen a duh zajedljive lude Tila
Ojlenšpigela, njegovog prijatelja kome je Marko u samoodbrani odsekao glavu (kao jedini pouzdani način da se
besmrtnik ubije), traži osvetu. D’Artanjan
i Kvazimodo pokušavaju da odluče Markovu sudbinu prisećajući se prošlih
zgoda i nezgoda a onda na scenu stupaju Alea
i Čen pa je dvoboj oslobođenog Marka i D’Artanjana neminovan… Na kraju epizode Čen kreće za svojim poslovima, musketar odlazi u toplije krajeve i
postaje maskirani Zoro a Alea i Marko plove širokim morem željni zasluženog odmora dok se na
horizontu pojavljuje zlokobni brod sa crnim jedrima! Nastavak avantura,
naravno, sledi u narednim albumu. “Kainov
soj” pleni lakoćom “skakanja” u prošlost i sadašnjost i situacije koje su
uzroci stanja u tekućoj priči a što različiti crteži dodatno apostrofiraju te
oštrim, vrcavim dijalozima i opaskama koji variraju od šaljivih dosetki do
ciničnih zaključaka. Stojanovićevo
“baratanje” nekolikim žanrovskim kanonima i iskustvima opšte društvene i literarne
istorije znatno je i efektno ukomponovano u uzbudljivu priču. Pedeset tabli
ovog albuma iscrtalo je čak 11 crtača iz Bugarske,
različitih po godinama i likovnim tehnikama: Stanimirov, Jordanov, Čaušev, Vačkov, Gelev, Čakarov, Berov, Iliev,
Satanasov, Petrov i Koritarev,
što je ovom albumu dodalo i kvalitet uspele internacionalne saradnje.
“Vekovnici”
su mešavina fantastičkog (sa dozom misticizma i horora), pseudoistorijskog, avanturističkog
i borilačkog stripa koja baštini najbolja iskustva ingenioznog “Vold Njutn Univerzuma” Filipa Hoze Farmera
i “Lige izuzetnih džentlmena” Alana Mura.
Imajući u vidu širinu (prostornu i vremensku) dosadašnjih albuma i kraćih
stripova “Vekovnici” su postali
samosvojan svet-univerzum koji će se, očito je, i nadalje širiti na radost
svoje brojne i verne čitalačke publike.
(“Dnevnik”, 2016.)
0 komentara:
Постави коментар