PROTIV IZDAJNIKA ČOVEČANSTVA – „Brigade duhova“ Džona Skalzija; izdavač Čarobna knjiga 2019.

Vojna naučna fantastika (military science fiction), jedan je od rukavaca naučnofantastičnog žanra koji se bavi organizacijama vojne sile u budućnosti odnosno ratnim dejstvima na rodnoj nam planeti i širom svemira; sva dešavanja data su iz vizure „neposrednih izvođača ratova“, vojnika i vojnih jedinica. Vojna naučna fantastika spada u konstantno popularne tema pa se u Zapadnom svetu „proizvodi“ u velikim količinama u literaturi, stripu, filmu i kompjuterskim-virtuelnim igricama; podžanr ima, uz „obične konzumente“, verne, vatrene i brojne fanove. Počeci podžanra sežu do klasičnog romana H. Dž. Velsa „Rat svetova“, koji jeste pominjao učešće vojske ali je značajni po tome što je u „dvorište“ čovečanstva doveo vanzemaljce (Marsovce) kao novog, žanrovski prepoznatljivog neprijatelja. Potonji pisci zdušno su sledili Velsov primer gradeći nove verzije sukoba sa „alienima“ na raznim prostor-vremenskim „kotama“. Među zapažena dela zemaljskog ratnog usmerenja valja pomenuti romane „Večiti mir“ Džoa Haldemana, novela „Odsustvo“ Lucijusa Šeparda (oba dela se bave budućim ratovima na teritoriji Centralne i Južne Amerike) ili „Čekićevi treskači“ i „Neuklopivi“ Dejvida Drejka (Haldeman i Drejk su Vijetnamski veterani). Šta bi se desilo kada bi zli gušteroliki vanzemaljci upali na Zemlju usred II svetskog rata opisivao je Hari Tartldov u serijama romana „Svetski rat“ i „Kolonizacija“. Svakako valja pomenuti i serijal filmova o Terminatoru, „Dan nezavisnosti“ ili „Na rubu vremena“. Ratovi sa svakovrsnim vanzemaljcima na nepoznatim planetama ili o „otvorenom“ Univerzumu, uz upotrebu čudesnih sredstva, od lasera do svemirskih krstarica, itekako raspaljuju maštu autora i konzumenata. Teško je odoleti izazovu brze akcije, žestoke pucnjave, uvežbanih, disciplinovanih junaka sa mnoštvom dopadljivih ubistvenih spravica, egzotičnih bića i predela; dovoljno je setiti se romana „Zvezdani jurišnici“  Roberta Hajnlajna (po kome je snimljen i film) ili romana „Večiti rat“ Džoa Haldemana (koji razotkriva lične tragedije boraca). Među zapaženim i hvaljenim delima svemirsko-vojnog usmerenja (koja vrlo često idu u serijama romana) valja pomenuti npr „Vojniče, ne pitaj“ Gordona Diksona, „Enderovu igru“ Orsona Skota Karda, „KoDominium“ i „Zapadno od časti“ Džerija Purnela, „Carstvo čoveka“ Dejvida Vebera i Džona Ringa, „Pad carstva Dreda“ Voltera Džoa Vilijamsa, „Man-Kzin ratove“ Larija Nivena, „Galaktičke marince“ Jana Daglasa,  „Vorkosigan sagu“  Lois MekMaster Bužold. Među filmovima i TV serijama tu su „Ratovi zvezda“, „Krstarica Galaktika“, „Zvezdana kapija“, strip “Svemirski bojni brod Jamoto“...

            „Starčev rat“, objavljen 2005.g. debitantski roman Džona Skalzija (1969), čistokrvna je vojna naučna fantastika; roman je prerastao u serijal od, za sada, 6 romana i nekoliko samostalnih novela i priča iz tog sveta. Svemir u kome se dela dešavaju naseljen je raznoraznim inteligentnim vanzemaljcima koji nisu blagonakloni prema ljudskoj kolonizaciji planeta. Ljudska naselja na drugim planetama brane Kolonijalne oružane snage (KOS) koje se popunjavaju tako što ostareli Zemljani-regruti pristaju da im se um iz starog tela „prebaci“ u novo, super telo sa kojim kreću u ratove sa bizarnim alijenima. Uz njih su i vojnici Specijalnih jedinica - Brigada duhova koji su još savršeniji ratnici sa jednom manom – u super telu su umovi stari tek par godina jer su „uzgajani“ iz genetskog materijala mrtvih ljudi. I dok se „Starčev rat“ bavio „običnim“ vojnicima, „Brigade duhova“ (originalno iz 2006.g) opisuju upravo Specijalne jedinice. Skalzi ne nastavlja priču iz prvog romana, mada se poneki od junaka iz prvog dela ovlašno pominju, već gradi nezavisni zaplet u kome su se tri vrste vanzemaljaca udružile kako bi zaratile sa Zemljanima. Iza svega toga stoji upravo jedan naučnik Zemljanin, izdajnik, koji je, navodno, mrtav. Ipak, za njim (u stvari njegovim lažnim lešom) ostali su zapisi svesti na osnovu kojih se „uzgaja“ vojnik u čiju ličnost su ubačeni iz elementi izdajnikove svesti. Namera je da se otkrije šta je izdajnik znao i odao mada postoji i rizik da taj vojnik postane izdajnik. Posle mnogo petipetija, bitaka na egzotičnim lokacijama, pobeda i poraza, stradanja i požrtvovanosti, vojnik sreće svog „oca“ i dve ličnosti se bespoštedno nadmeću za prevlast...

            Skalzi nastavlja putem koji je raskrčio „Starčev rat“; „Brigade duhova“ su brza, uzbudljiva i dopadljiva mešavina starog - prepoznatljivih žanrovskih šablona - i novog - kontrolisanih izmena i dopuna obrazaca. Znatiželjni fanovi uživaće u domiljatosti i duhovitim dijalozima vojnika kao i u živopisnim akcionim scenama uz koje neminovno sledi i poneka stranica društvenih odnosno svemirskih spekulacija i objašnjenja ustrojstvo sveta u kome se priča odvija. Cilj „Brigade duhova“ bio je da bude zabavna žanrovska knjiga i Skalzi je taj zadatak u potpunosti ispunio.

            („Dnevnik“, 2019.)

KOLONIJALNE ORUŽANE SNAGE STARACA –„Starčev rat“ Džona Skalzija; izdavač Čarobna knjiga 2018.

Rat i sve što ga prati – vojske, razaranja, ubistva – stalni su, svidelo nam se to ili ne, pratioci čovečanstva, od praistorije do današnjih dana. A tako će i ostati – slažu se (manje više nevoljno) i političari i sociolozi i umetnici mada je objašnjenje ovog fenomena različito: od čovekove genetske predodređenosti do sveukupnog ustrojstva Prirode i društva ili sociološko-ekonomskih datosti. Teorija o kraju istorije Frensisa Fukujame koja je, krajem XX veka, najavljivala da će, posle pobede liberalnog kapitalizma nad komunizmom, svet uploviti u doba prosperiteta bez sukoba (osim na rubovima civilizacije) nije se dokazala u praksi pa ju je, brže-bolje, smenila teorija Semjuela Hantingtona o „sukobu civilizacija“ koji će se desiti u XXI veku, potvrđujući tako da za rat „nema alternative“. Stvarnost se, naravno, odražavala u Umetnosti pa su priče o svakojakim oružanim sukobima bile i ostale njene nezaobilazne, većne teme. Naučna fantastika je samo nastavila ovaj sled baveći se ratovima u budućnosti (na Zemlji i u svemiru) tako da je, vremenom, čak, stvoren čitav podžanr – vojna naučna fantastika (military science fiction) – koji sva dešavanja posmatra iz vizure „neposrednih izvođača ratova“, vojnika i vojnih jedinica opremljenih posebnom (fantastičnom) tehnikom. Vojna fantastika očigledno je veoma popularna pošto se „proizvodi“ u velikim količinama u literaturi, stripu, filmu i kompjuterskim-virtuelnim igricama; podžanr ima, uz „obične konzumente“, verne-vatrene (i brojne) fanove koji je troše u velikim količinama.

            Zemaljska vojna naučna fantastika svoje početke ima u klasičnom romanu H. Dž. Velsa „Rat svetova“ koji se, istina, nije preterano bavio vojnim operacijama iako je pominjao učešće vojske ali je doveo novog, žanrovski prepoznatljivog neprijatelja u „dvorište“ čovečanstva. Potonji pisci zdušno su sledili Velsov primer gradeći svakakve verzije sukoba sa pristiglim „alienima“ kao i prikaze novih borbi između država i naroda. Iole obavešteni ljubitelj lako će se dosetiti romana i priča kakvi su „Večiti mir“ Džoa Haldemana, novela „Odsustvo“ Lucijusa Šeparda (oba dela se bave budućim ratovima na teritoriji Centralne i Južne Amerike) ili „Čekićevi treskači“ i „Neuklopivi“ Dejvida Drejka (Haldeman i Drejk su veterani Vijetnamskog rata). Šta bi se desilo kada bi zli gušteroliki vanzemaljci upali na Zemlju usred II svetskog rata opisivao je Hari Tartldov u serijama romana „Svetski rat“ i „Kolonizacija“. Svakako valja pomenuti i serijal filmova o Terminatoru, „Dan nezavisnosti“ ili „Na rubu vremena“.

            Ipak, vojna naučna fantastika mnogo je „življa“ u svemiru jer mogućnost da se ratovi sa svakovrsnim vanzemaljcima vode na nepoznatim planetama ili o „otvorenom“ Univerzumu upotrebom čudesnih sredstva, od lasera do svemirskih krstarica, raspaljuje maštu autora i konzumenata. Teško je odoleti izazovu brze akcije, žestoke pucnjave, uvežbanih, disciplinovanih junaka sa mnoštvom dopadljivih ubistvenih spravica, egzotičnih bića i predela; naravno, ponekad su borbe same sebi cilj a ponekad se iza sveg ustrojstva krije i slavljenje totalitarizma kao idealnog sistema - za šta je, zbog romana „Zvezdani jurišnici“  (koji je možda i najpoznatiji klasik vojne naučne fantastike), optuživan Robert Hajnlajn. Na drugom kraju etičke skale stoji roman „Večiti rat“ Džoa Haldemana (koji razotkriva lične tragedije boraca). Među zapaženim i hvaljenim delima svemirsko-vojnog usmerenja (koja vrlo čestu idu u serijama romana) valja pomenuti npr „Vojniče, ne pitaj“ Gordona Diksona, „Enderovu igru“ Orsona Skota Karda, „KoDominium“ i „Zapadno od časti“ Džerija Purnela, „Carstvo čoveka“ Dejvida Vebera i Džona Ringa, „Pad carstva Dreda“ Voltera Džoa Vilijamsa, „Man-Kzin ratove“ Larija Nivena, „Galaktičke marince“ Jana Daglasa,  „Vorkosigan sagu“  Lois MekMaster Bužold. Među filmovima i TV serijama tu su „Ratovi zvezda“, „Krstarica Galaktika“, „Zvezdana kapija“, strip “Svemirski bojni brod Jamoto“...

            Sve navedeno o vojnoj naučnoj fantastici znao je (ili barem trebalo da zna) Džon Skalzi (1969) kada je pisao svoj debitantski roman „Starčev rat“, objavljen 2005.g. koji je prerastao u serijal od, za sada, 6 romana i nekoliko samostalnih novela i priča iz tog sveta (srpsko izdanje „Čarobna knjiga“ 2018). Priča se većim delom kreće u prepoznatljivim žanrovskim granicama - vojna obuka, druženje regruta, borbe, pobede i porazi, požrtvovanost, hrabrost... - nužnim da bi se postavila uverljiva pozornica i izgradili likovi sa kojima čitaoci mogu da se identifikuju. Džon Peri, Zemljanin, za svoj 75. rođendan pridružuje se Kolonijalnim oružanim snagama - KOS - koje štite ljudske naseobine širom svemira jer, tamo gore, mnogo vrsta traži prostor za život (i hranu pošto neke rado jedu ljude). Motiv za učlanjenje u KOS je obećana popravka ostarelog i bolesnog tela svakog regruta; na žalost Perijeva žena je umrla ranije pa nije dočekala odlazak u svemir. Perija i ostale čeka iznenađenje – umesto popravke starog dobijaju novo, super telo i u njimu kreću u ratove sa bizarnim alijenima. Na ovaj žanrovski „novum“ nastaviće se novi kada Peri upoznaje vojnike iz Specijalnih jedinica ili Brigada duhova koji su još savršeniji ratnici sa jednom manom – u super telu su umovi stari tek par godina (dok su u telima „običnih“ vojnika iskusni umovi staraca). Razlike i nerazumevanje između ovakvih vojnika čine se nepremostivim. Zaplet dodatno komplikuje Perijev susret sa telom koje liči na njegovu bivšu ženu u kome „živi“ prgava devojčica-mašina za ubijanje. Epopeja se, naravno, nastavlja i razvija u sledećim knjigama.

            „Starčev rat“ je dopadljiva mešavina strogih i tesnih žanrovskih obrazaca i njihovih izmena i dopuna, obogaćena duhovitim dijalozima (uz poneke stranice spekulacija i objašnjenja ustrojstvo sveta u kome se priča odvija). Roman je postavio solidan temelj za uspešan serijal a ovdašnjim ljubiteljima ostaje nada da će brzo biti u prilici da čitaju sledeće nastavke.

            („Dnevnik“, 2018.)