FILOZOFSKE DILEME MOĆNIH VAMPIRA – “Beskrvni IV - Dvanestorica” scenariste Marka Stojanovića i više crtača; izdanje: Marko Stojanović i Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan” Leskovac, 2024.

 

        Strip “Beskrvni” je od 2011. godine “pobočni” serijal (tzv “spin-off”) već kultnog serijala “Vekovnici”, započetog 2007. godine; idejni vođa i scenarista oba serijala je Marko Stojanović (1978) nesporna strip institucija, čitaj posvećeni, uporni i tvrdoglavi strip autor, agilni organizator i promoter 9. umetnosti na prostorima Balkana. Junak “Beskrvnih” je vampir Aleksej Vasiljević, epizodista “Vekovnika”; Aleksej je bio jedan od odabrane Dvanaestorice (najsposobnijih, najkrvoločnijih) iz najužeg kruga oko Gospodara svih vampira. U “Beskrvnima” on je, međutim, odmetnik, izdajnik, jeretik koji proganja i ubija svoju nekadašnju braću (kao što i oni žarko žele da njega eliminišu). Kako je i zašto došlo do raskola između Gospodara i Alekseja pitanje je koje će svakako biti razjašnjeno, malo-po malo, tokom albuma koji  (neminovno) slede.

        “Beskrvi” su započeli žustro, ‘u sred srede’ albumom “Mrtva straža” sačinjenom od kratkih priča koje skiciraju Aleksejevu poziciju, bez previše objašnjavanja i sa mnogo burnih dešavanja i brzih akcija u kojima on eliminiše svoje (svakojake) protivnike. Drugi album “Zla krv” varira fragmentarnu strukturu prethodnog albuma mada je ovde jedna velika priča podeljena (kao u literarnim romanima) na poglavlja. “Treći čin” je svoje fragmente proširio i na prošlost (prva dva albuma su ovovremenska) dajući tako dublju perspektivu ključnog sukoba i pojedinačnih dvoboja. Najnoviji, četvrti album “Dvanaestorica” bavi se, kako mu i naziv kaže, pričama članova najužeg kruga oko Gospodara a Aleksej u njima i nema posebnu ulogu. Osam se priča prostire u različitim epohama i na raznim meridijanima što dodatno dinamizuje album koji i inače obiluje zanimljivim postavkama i dešavanjima. Ono što je, pak, najbitniji pomak koji priče donose je svojevrsna filozofska dilema odnosno jednako takav filozofski odgovor na istu; ova vizura donosi sasvim nesvakidašnje, neočekivano a vrcavo duhovito razrešenje situacija ili posebnim tonovima boji finalne kadrove priče. Tako će, nesporno vešti ali i beskrajno nadobudni Borselino de Santo, u epizodi “Razvojni put Borse Šnajdera” (što je naravno parafraza naslova drame ingenioznog Aleksandra Popovića) na fatalni način otkriti da ima onih koji umeju da pročitaju njegovu fintu (a to je, na manje ni više, nego Čen iz “Vekovnika”) a zbog čega se ostaje – bez glave. Slično otkrovenje će se ukazati onima koji ne veruju u anđele (“Pali”) ili će se sposobnost da se svako dostigne premetnuti u tešku kletvu (“Plen”). “Lovac” i “Poslednji i zadnji” su minijature sa zloslutnom finalnom udarnom rečenicom (“panč lajn”). “Kraj” govori o brzom Damjanu koji upak biva prestignut (sopstveom smrću) a “Početak” priča o velikim žrtvama koje se čine u ime višeg dobra. Najuzbudljivija i najotkačenija priča je “Kleveta” u kojoj se na sudu sreću Jozef K. i “Prvoumrli, Gospodar neprebrojnih, Rodonačelnik beskrvnih, Otac svih vampira”; Jozef K. je optužen da je, ni manje ni više, dezertirao iz redova Dvanaestorice! Vatromet rečenica koje su  višesmislene ili apsurdne umešan je sa trivijalijama i kalamburima dokazujući nadmoć apsurda i Homo Ludensa nad svim “ozbiljnim” situacijama.

        Marko Stojanović je za ovaj album u kome su priče crno-bele i obojene, po svom proverenom receptu, angažovano iskusne i mlade crtače Kenana Halilovića, Stefana Katanića, Emre Sonmeza, Osmana Hajdarića, Zvonimira Vidića, Hrvoja Ružića, Marka Nikolića i Gašpera Krajnca, koji su raznorodnim crtačkim stilovima svaku priču učinili apartnom u ovom albumu; no, u konačnom sagledavanju ovo bogatstvo grafizama ispostavlja se kao velika, samosvojna vrednost. I tako žar i polet s kojima Marko Stojanović ispisuje „Beskrvne“ i gradi priče, koje se ne iscrpljuju na nivou pukih žanrovskih „uradaka“ već imaju i značenjsku težinu, dobija adekvatnu potporu u višestrukim likovnim pogledima na stvarnost i horor fantastiku što je, sveukupno, zaloga valjanosti ovog albuma ali i čitavog serijala čijem nastajanju imamo privilegiju da prisustvujemo.

            („Dnevnik“, 2024.)

AVANTURE VAMPIRA JERETIKA – “Vekovnici Beskrvni Motiv vampira Integral IV” scenariste Marka Stojanovića i više crtača; izdanje: Marko Stojanović i Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči “Nikola Mitrović Kokan” Leskovac, 2023.

 

Marko Stojanović (1978) svojevrsna je strip institucija na ovdašnjim prostorima; on je  posvećeni, uporni i tvrdoglavi strip autor, agilni organizator i promoter, najpoznatiji kao ključna figura stvaralačkog tima strip serijala “Vekovnici” (započetog 2007) sa trenutnim skorom od 13 albuma. “Vekovnici” su 2011. godine dobili i “pobočni” (tzv “spin-off”) serijal “Beskrvni” koji trenutno čine tri albuma. Kako je vreme proticalo a broj albuma serijala rastao (i bivao prodat) pojavila se potreba za integralnim izdanjem, kategorijom koja je u domaćem stripu izuzetno retka za razliku od (belo)svetske izdavačke prakse da se stare epizode nekog uspešnog serijala štampaju u luksuznim izdanjima, čime se zadovoljava potražnja za rasprodatim albumima a celokupnom serijalu priznaje status zapaženog dela 9. umetnosti. Dakle, od 2020. godine znatiželjni čitaoci, u tvrdim koricama, na visoko kvalitetnoj štampi, mogu čitati “Integrale” koji sadrže po dva albuma “Vekovnika”; posle tri integrala ovog serijala kao četvrti integral se pojavljuje “Beskrvni - Motiv vampira” i čine ga albumi “Mrtva straža” i “Zla krv”.

        Glavni junak “Beskrvnih” je vampir Aleksej Vasiljević, koga su čitaoci “Vekovnika” nakratko upoznali u četvrtom albumu tog serijala. Aleksej je bio jedan od odabrane Dvanaestorice (najsposobnijih, najkrvoločnijih) iz najužeg kruga oko Gospodara svih vampira. No, u “Beskrvnima” Aleksej je odmetnik, izdajnik, jeretik koji proganja i ubija svoju nekadašnju braću (kao što i oni žarko žele da njega eliminišu). Vreme dešavanja je sadašnjost (dakle bar 200-tinjak godina posle “Vekovnika”). Zašto je i kako došlo do raskola između Gospodara i Alekseja za sada se ne objašnjava ali će svakako biti razjašnjeno, malo-po malo, tokom albuma koji  (neminovno) slede. “Beskrvi” su započeli žustro i ‘u sred srede’ albumom “Mrtva straža” sačinjenom od osam samostalnih priča koje skiciraju Aleksejevu poziciju, bez previše objašnjavanja jer za to nema vremena zbog burnih dešavanja i brzih akcija eliminisanja protivnika. Svaka epizoda ima drugog crtača što dodatno dinamizuje čitavu postavku (naročito je zanimljivo menjanje Aleksejeve fizionomije, sa sve dugim zulufima ‘a la’ Vulverin). Konačno, mnoštvo citata iz domaće i svetske popularne kulture, parafraziranje, poigravanje poznatim modelima, doprinosi da početak serijala zaista bude vanredno silovit. Navodimo neke od ‘kuka’ kojima se priče vezuju za opšte znanu mitologiju XX veka: naslov “Ona spava” parafrazira Disovu pesmu “Možda spava”, uz likovni omaž Milerovom strip serijalu “Gradu greha”, “Mrak” je poklonjenje velikom Albertu Breći, “Tri metka za dve krvopije i ribicu” parafraziraju naziv proslavljenog filma što je slučaj i sa varijacijom “Some Like It Not” (naslovnica priče aludira na strip “Tropedo 1936” koji je sada postao 1946), naslovima romana “Lovac u žitu” i “Beskrajna priča”, “Stayin Alive” je smeštena u vreme agresivnog “Milosrdnog anđela”, u “Helluva Ride” se pojavljuje poznati prokletnik sa glavom u plamenu… Svaka priča “Mrtve straže” pored svog crtača ima i posebnu naslovnicu što je sveukupno čak 16 likovnjaka u ovom albumu, među kojima su Vlada Aleksić (Šabac), Enis Čišić (Sarajevo), Zoran Tucić (Šabac), Boris Bakliža (Kragujevac), Leonid Pilipović (Subotica), Ivan Koritarev (Sofija)…

        “Zla krv” ne nastavlja fragmentarnu strukturi prethodnog albuma mada je ovde velika priča podeljena (kao u literarnim romanima) na poglavlja. Mesto dešavanja je Novi Sad, posebno Petrovaradinska tvrđava a zaplet prati istragu ritualnog ubistva lokalnog antikvara bodežom iz Krstaških ratova, odnosno istragu mrgodnog inspektora Stefana Vukajlovića, koji već ima niz nerešenih ubistava na stolu. Da sve ne izgleda kako se čini postaje jasno kada se otkrije da je Stefan vukodlak (dakle zakleti neprijatelj vampira), da je na delu vampirska zavera kao i da je Aleks vrlo, vrlo blizu… Dok je u prvom albumu korišćenje žanrovske ikonografije bilo koliko-toliko zaklonjeno kratkoćom fragmenata, u ovom albumu se priča obilato koristi iskustvima iz žanrovskih filmova, literature i drugih stripova. Smenjivanje zloslutnih trenutaka sa scenama brutalnog nasilja uz dobrodošle predahe u vidu vrcavih, duhovitih dijaloga gradi uverljivu atmosferu koja tera čitaoce da bez predaha listaju stranice. “Zlu krv” su crtali Stevan Subić (Zrenjanin), Tiberiu Beka (Pančevo), Dražen Kovačević (Zagreb), Milorad Vicanović Maza (Banja Luka), Aljoša Tomić (Doboj).

        Marko Stojanović ispisuje „Beskrvne“ sa punim žarom i poletom i gradi priče koje se ne iscrpljuju na nivou pukih žanrovskih „uradaka“ već baštine i popularnu kulturu XX veka, u koju je žanr horora svakako ugrađen i sa kojom je u specifičnoj interakciji. Brojni crtači sa različitih tačaka Balkana, bilo da su početnici ili da su već etablirana imena, svojih raznorodnim grafizmima dodatno obogaćuju priče darujući im sasvim nove uglove gledanja.

        Sveukupno, integral „Beskrvni Motiv vampira“ donosi uzbudljive priče koje će definitivno biti po volji ljubiteljima Stojanovićeve verzije horora ali će biti interesantne i čitaocima kojima horor nije jedina strip lektira.

            („Dnevnik“, 2024.)

BIVŠI KOZAK ALEKSEJ PROTIV NAJEZDE VAMPIRA - „Beskrvni III - Treći čin“ Marka Stojanovića i drugih; izdanje 2018.

U svetskim korporacijskim strip produkcijama termin „spin-off“ poznat je već decenijama („spin-off“-ovi su znani i u drugim oblastima popularne kuture - od krimića do filmova i TV serija; u tu kategoriju spada i aktuelni film o Hanu Solou, junaku „Ratova zvezda“). Radi je o izdvajanju posebne pripovedačke linije iz glavnog toka nekog popularnog strip serijala i njenoj daljoj razradi manje-više nazavisno od osnovne linije. Opravdanja za ovakav postupak (osim finansijskih) mogu biti različita: od namere da se prikažu detinjstvo/mladost nekog junaka iz glavnog serijala ili da se neka epizoda/događaj posebno detaljno obradi. Tako se spaja lepo i korisno: publika voli da detaljnije upoznaje svet koji joj se dopada, stvaraoci su skloni da razvijaju početne ideje a izdavači „igraju na sigurno“ i računaju na dobru zaradu.

            Sve napred navedeno, naravno, u principu (ne) važi za zemlju Srbiju (iz bezbroj razloga koji se vrte oko malog i slabog strip tržišta). No, od svakog principa postoji izuzetak a on se, ovde i sada, zove i preziva Marko Stojanović. Njegovom talentu, entuzijazmu i tvrdoglavosti nema ravna a rezultat svega toga je najpre serijal „Vekovnici“ koji je za deset godina svog postojanja ugledao svetlost dana u čak 10 albuma; a onda se od ove neobuzdane akcijsko-fantazijske vampirske sage odvojio „ogranak“ pod nazivom „Beskrvni“ koji je imao dva izdanja-albuma: „Mrtva straža“ (2012) i „Zla krv“ (2013) a sada je dobio i treći pod adekvatnim nazivom „Treći čin“.

            Podela uloga na početku serijala „Beskrvni“ je sledeća: Aleksej Vasiljevič, donski kozak, dobija od gospodara vampira ponudu koja se ne odbija - da postane jedan od Dvanaestorice, kako se naziva gospodareva lična garda (zauzvrat će moći da podigne svoju decu). Zbog potpune efikasnosti kojom sprovodi gospodareve naloge Alekseja vrlo brzo i slikovito prozivaju „Kasapin iz Moskve“. Neko vreme sve izgleda da je kako treba dok Aleksej naprasno ne pređe na drugu stranu i počne da se bori protiv dojučerašnje sabraće. Šta ga je nateralo na ovaj korak (za sada) nije poznato (to je jedna od najznačajnijih zagonetki serijala) ali Aleksej žestoko i predano odrađuje svoj posao. Osveta traje decenijama a započinje ubistvom Hermana koji je Alekseja pretvorio (preveo) u vampira. Čitav zaplet „iscepkan“ je i predstavljen u pričama različitih dužina koje se odvijaju u sadašnjosti, na ovdašnjim prostorima, ali i u bližoj i daljoj prošlosti. Tako jedna do druge stoje vremenski udaljene priče a sa istim glavnim akterima (u njima se često pojavljuje Silvan, jedan od Dvanestorice, Aleksejev ljuti protivnik). U sadašnjosti prgavi Aleksej dobija i jednako nezgodnog i neobičnog saborca: Stefana Vukajlovića, inspektora novosadskog MUP-a koji je - vukodlak (!) što možda i nije neobično kad se zna da Aleksej poprilično podseća (zahvaljujući bakenbardima i mrkom pogledu) na opštepoznatog Vulverina. U „Trećem činu“ vampir i vukodlak pokušavaju da spreče pribavljanje važnog artefakta za gospodara vampira (u čemu neće uspeti ali će zato Silvan izvući definitivni „deblji kraj“). Između početka i kraja ove avanture upletene su dve minijature i epizoda „Slučaj“ (na 30 strana) koja je još jedan segment (još uvek tajne) Aleksejeve istorije: Hans Volc je preobraćenik koga Herman uvodi u krug Dvanaestorice (sve se dešava u II svetskom ratu, Nemci i vampiri su saveznici) kao onoga ko nalazi rešenja za probleme. Hansov zadatak je da predloži kako zaustaviti najezdu vukodlaka na ruskom frontu i, naravno, kako eliminisati Alekseja. Tragajući za Aleksejevom tajnom Hans shvata da se divi bivšem kozaku i da dele isti osećaj časti. On od Hermana saznaje šta je desilo sa Aleksejem; naravno, čitaocima je taj deo razgovora uskraćen ali im je „bačen mamac“ u vidu Hansovog zaključka da je Alekseju učinjena „neviđena gadost“ i da su mu jednim zamahom „namah oduzeli sve“. Na kraju Hans doživljava Alekseja kao saborca u borbi protiv istog neprijatelja.

Samozadata fragmentarnost dozvoljava Stojanoviću da kontroliše tenzije odnosno da maksimalno proširi panoramu događanja kao i da „da oduška“ svojim interesovanjima, iskaže poštovanje prema uzorima te, konačno, da ispriča neke zanimljive (često samodovoljne) priče. S druge strane, angažovanje brojnih crtača (kao i u „Vekovnicima“) koji su i zanatski i stilistički vrlo različiti unosi posebnu dinamiku u strip (svaka epizoda je drugačije crtana) i dodatno uvećava uverljivost odabranog pripovedačkog „metoda“ u kome je svaki segment bitan za celinu. „Treći čin“ je, stoga, na radost brojne publike, potvrda neprestanog širenja i razvijanja serijala, uz poštovanje savremenih strip kanona, umešno i sigurno vođenog Stojanovićevom imaginacijom i vizuelno atraktivno finalizovanog.

(„Dnevnik“, 2018.)