Istrajno nastavljajući svake hvale vredan
poduhvat objavljivanja kompletnih strip serijala, „Čarobna knjiga“ je, u
okviru biblioteke „Stari kontinent“, započela gigantski projekat objavljivanja
svih dogodovština Taličnog Toma, kauboja koji poteže revolver brže od
svoje senke; poduhvat je gigatnski jer se do sada pojavilo preko 80 albuma ovog
serijala što, s druge strane, nije to previše ako se zna da je Talični
star (ili mlad) već (ili tek) 76 godina! Naime, davne 1946. godine stvorio ga
je Moris De Bever (1923-2001), belgijski karikaturista, strip
crtač i ilustrator; Talični je u strip (a odatle i u istoriju
kulture XX veka) ujahao na svom konju Džoli Džamperu 10. oktobra 1946.g.
u epizodi „Arizona 1880.“ objavljenoj u časopisu „Žurnal de Spiru“
od broja 443 do broja 462, koji je izašao 20. februara 1947. g. Kompletan autor
stripa je Moris i tako će biti narednu deceniju, sve do 1957.g.
kada je ulogu scenariste preuzeo Rene Gosini (1926-1977); posle Gosinijeve
smrti scenarije za Taličnog je pisalo više autora a posle Morisove
smrti angažovano je nekoliko crtača da nastave serijal koji izlazi i danas.
Kako je u svojim prvim pojavljivanjima Talični bio namenjen isključivo
magazinima dužina epizoda je varirala od 10 do 20 ili više strana što je
uzrokovalo malu pometnju u naknadnim objavljivanjima u obliku knjige-albuma
koji su imali standardizovanu dužinu od 48 strana. Otuda su različiti izdavači
različito „sklapali“ prve albume a bilo je i prekrajanja odnosno skraćivanja
nekih segmenata ponekad i zbog sasvim bizarnih razloga – npr. štampari izdavača
„Dipui“ prevideli su, u epizodi „Zlatna groznica u Bizonovom potoku“
tablu 105 jer je bila nacrtana na poleđini table 104 tako da je ona bila
nepoznata sve do objavljivanja u albumu „Veliki rodeo“. Izdanje koje je
pred domaćim čitaocima je iz produkcije „Luckey Comics“ i u prvom tomu
sadrži albume „Arizona“, „Zlatni rudnik Kola Kopača“ i „Veliki
rodeo“.
Talični
je, naravno, prošao kroz dug period pronalaženja svog konačnog izgleda. Moris
mu je menjao fizionomiju tako da usamljeni kauboj često uopšte ne liči na sebe
(a kamoli na Garija Kupera koji je, navodno, bio inspiracija za ovaj
lik); dakle, glava mu je čas izdužena čas okrugla, nos mu je bio manje ili više
spljošten, donja usna nije bila izdužena jer Talični isprva nije imao
cigaretu u ustima (to je došlo kasnije da bi u novim verzijama opet prestao da
puši pa mu iz usta najčešće viri kakva travčica). I prepoznatljivo oblačenje se
menjalo – u prvoj pojavi on nosi žutu ali kariranu košulju, modeli šešira i
čizama takođe se menjaju; ipak, marama oko vrata je „iz prve“ bila i ostala
crvena. Njegov najbolji prijatelj, konj Džoli već ima svoju „ličnost“,
preduzima inicijativu kad je potrebno, brine i žali za gazdom (kad se ovaj,
navodno, udavio) pa se čak i bije sa konjem lošeg momka. Talični na
kraju prve epizode odlazi u preriju i duva u usnu harmoniku; trebaće mu neko
vreme dok se ne ustali odlazak prema zalazećem suncu uz tužbalicu o usamljenom
kauboju koji je daleko od doma svog. No, ikonografija serijala tek je počela da
se stvara, kasnije će stići raznorazni heroji Divljeg zapada i ključni Tomovi
protivnici – braća Dalton.
Prve
Morisove priče su klasične vestern priče o pljačkašima, rodeo
takmičenjima, zlatnoj groznici i poludelim starim kopačima... U njima se
insistira na bizarnim likovima (Den Davitelj, braća Pištolj, bandit Cezar
Cigareta), neobičnim lokacijama (Grumengrad, Navahograd, Desperadograd)
ili reklamama (za viski „Varikina“). Posebno je neobična epizoda „Dvojnik
Taličnog Toma“ u kojoj Talični pokušava da dokaže da nije Ludi
Džim osuđen na vešanje; na kraju priče Talični ubija Džima
što se ne dešava često jer Tom bandite najradije „privodi pravdi“.
Moris redovno insistira na gegovima odnosno da svakojakim vratolomijama
pa celokupna atmosfera podseća na neme filmske burleske sa mnogo
jurnjave i tučnjave.
Talični
Tom“ spada u najpopularnije komične stripove druge polovine XX
veka u Evropi; doživeo je mnoštvo izdanja, prešao je i na male i
velike ekrane a njegov lik i replike, posebno u perodu kada je ingeniozne
scenarije pisao Gosini, postale su deo popularne kulture tog vremena. U
bivšoj Jugoslaviji Talični je bio omiljen među stripoljupcima
svih uzrasta a pojavljivao se u bezbrojnim publikacijama počev od „Crtanih
romana“, u kojima je bio kršten kao Srećko Munja, „Kekeca“,
„Politikinog zabavnika“, „Caka“, „Biser stripa“... Kao kolor album je
štampan u „Asteriksovom zabavniku“, edicijama „Dečijih novina“,
„Politike, „Maverika“ sve do „Veselog četvrtka“. Hronološki i
tehnički kvalitetno objavljivanje celokupnog serijala svakako će radovati kako
osvedočene stripadžije tako i one koji ulaze u svet „priča u slikama“
osobito jer su, uprkos proteku vremena, avanture usamljenog kauboja bržeg od
svoje senke i dalje vrcavo razgaljujuće i duhovite.
(„Dnevnik“,
2022.)
0 komentara:
Постави коментар