Istrajno nastavljajući svake hvale vredan poduhvat objavljivanja kompletnih strip serijala, „Čarobna knjiga“ je, u okviru biblioteke „Stari kontinent“, započela gigantski projekat objavljivanja svih dogodovština Taličnog Toma, kauboja koji poteže revolver brže od svoje senke; poduhvat je gigatnski jer se do sada pojavilo preko 80 albuma ovog serijala što, s druge strane, nije to previše ako se zna da je Talični star (ili mlad) već (ili tek) 76 godina! Naime, davne 1946. godine stvorio ga je Moris De Bever (1923-2001), belgijski karikaturista, strip crtač i ilustrator; Talični je u strip (a odatle i u istoriju kulture XX veka) ujahao na svom konju Džoli Džamperu 10. oktobra 1946.g. u epizodi „Arizona 1880.“ objavljenoj u časopisu „Žurnal de Spiru“ od broja 443 do broja 462, koji je izašao 20. februara 1947. g. Kompletan autor stripa je Moris i tako će biti narednu deceniju, sve do 1957.g. kada je ulogu scenariste preuzeo Rene Gosini (1926-1977); posle Gosinijeve smrti scenarije za Taličnog je pisalo više autora a posle Morisove smrti angažovano je nekoliko crtača da nastave serijal koji izlazi i danas. Kako je u svojim prvim pojavljivanjima Talični bio namenjen isključivo magazinima dužina epizoda je varirala od 10 do 20 ili više strana što je uzrokovalo malu pometnju u naknadnim objavljivanjima u obliku knjige-albuma koji su imali standardizovanu dužinu od 48 strana. Otuda su različiti izdavači različito „sklapali“ prve albume a bilo je i prekrajanja odnosno skraćivanja nekih segmenata ponekad i zbog sasvim bizarnih razloga – npr. štampari izdavača „Dipui“ prevideli su, u epizodi „Zlatna groznica u Bizonovom potoku“ tablu 105 jer je bila nacrtana na poleđini table 104 tako da je ona bila nepoznata sve do objavljivanja u albumu „Veliki rodeo“. Izdanje koje je pred domaćim čitaocima je iz produkcije „Luckey Comics“ i u prvom tomu sadrži albume „Arizona“, „Zlatni rudnik Kola Kopača“ i „Veliki rodeo“.
                Talični je, naravno, prošao kroz dug period pronalaženja svog konačnog izgleda. Moris mu je menjao fizionomiju tako da usamljeni kauboj često uopšte ne liči na sebe (a kamoli na Garija Kupera koji je, navodno, bio inspiracija za ovaj lik); dakle, glava mu je čas izdužena čas okrugla, nos mu je bio manje ili više spljošten, donja usna nije bila izdužena jer Talični isprva nije imao cigaretu u ustima (to je došlo kasnije da bi u novim verzijama opet prestao da puši pa mu iz usta najčešće viri kakva travčica). I prepoznatljivo oblačenje se menjalo – u prvoj pojavi on nosi žutu ali kariranu košulju, modeli šešira i čizama takođe se menjaju; ipak, marama oko vrata je „iz prve“ bila i ostala crvena. Njegov najbolji prijatelj, konj Džoli već ima svoju „ličnost“, preduzima inicijativu kad je potrebno, brine i žali za gazdom (kad se ovaj, navodno, udavio) pa se čak i bije sa konjem lošeg momka. Talični na kraju prve epizode odlazi u preriju i duva u usnu harmoniku; trebaće mu neko vreme dok se ne ustali odlazak prema zalazećem suncu uz tužbalicu o usamljenom kauboju koji je daleko od doma svog. No, ikonografija serijala tek je počela da se stvara, kasnije će stići raznorazni heroji Divljeg zapada i ključni Tomovi protivnici – braća Dalton.
            Prve Morisove priče su klasične vestern priče o pljačkašima, rodeo takmičenjima, zlatnoj groznici i poludelim starim kopačima... U njima se insistira na bizarnim likovima (Den Davitelj, braća Pištolj, bandit Cezar Cigareta), neobičnim lokacijama (Grumengrad, Navahograd, Desperadograd) ili reklamama (za viski „Varikina“). Posebno je neobična epizoda „Dvojnik Taličnog Toma“ u kojoj Talični pokušava da dokaže da nije Ludi Džim osuđen na vešanje; na kraju priče Talični ubija Džima što se ne dešava često jer Tom bandite najradije „privodi pravdi“. Moris redovno insistira na gegovima odnosno da svakojakim vratolomijama pa celokupna atmosfera podseća na neme filmske burleske sa mnogo jurnjave i tučnjave.
            Talični Tom“ spada u najpopularnije komične stripove druge polovine XX veka u Evropi; doživeo je mnoštvo izdanja, prešao je i na male i velike ekrane a njegov lik i replike, posebno u perodu kada je ingeniozne scenarije pisao Gosini, postale su deo popularne kulture tog vremena. U bivšoj Jugoslaviji Talični je bio omiljen među stripoljupcima svih uzrasta a pojavljivao se u bezbrojnim publikacijama počev od „Crtanih romana“, u kojima je bio kršten kao Srećko Munja, „Kekeca“, „Politikinog zabavnika“, „Caka“, „Biser stripa“... Kao kolor album je štampan u „Asteriksovom zabavniku“, edicijama „Dečijih novina“, „Politike, „Maverika“ sve do „Veselog četvrtka“. Hronološki i tehnički kvalitetno objavljivanje celokupnog serijala svakako će radovati kako osvedočene stripadžije tako i one koji ulaze u svet „priča u slikama“ osobito jer su, uprkos proteku vremena, avanture usamljenog kauboja bržeg od svoje senke i dalje vrcavo razgaljujuće i duhovite.

            („Dnevnik“, 2022.)

0 komentara:

Постави коментар

top