DETEKTIV STAROG KOVA U MODERNIM VREMENIMA – „Jeza“ Rosa Mekdonalsa; izdavač „Čarobna knjiga“ 2021.

 

U novopokrenutoj ediciji „Najbolji krimi-romani sveta“, izdavača „Čarobna knjiga“, nakon dva nesporna klasika („Stakleni ključ“ Dašijela Hameta i „Dugo opraštanje“ Rejmonda Čendlera), objavljen je roman „Jeza“ Rosa Mekdonalda (1915-1983). Mekdonald se ubraja među najbolje nastavljače predratne tradicije „tvrdo kuvanog krimića“, za čistokrvnog naslednika Hameta i Čendlera - „Njujork Tajms“ tvrdi da je Hamet proslavio privatnog detektiva, Čendler ga izbrusio a Mekdonald „doveo do vrhunca“. Drugi kritičari svrstavali su Mekdonalda u razne pogodbene kategorija-pravce kojima je zadatak bio da pokažu i dokažu da je krimić evoluirao posle „tvrde“ škole; tako se navodi da je ovaj autor predstavnik „psihološkog krimića“, „socijalnog krimića“ ili „detektivskog krimića“ (kao suprotnost „policijskom“ i „gangsterskom“ krimiću određivanim po „pripadnosti“ glavnog junaka). Nezavisno od ovakvih svrstavanja Mekdonald je uvažavan od kritičara i kolega i vrlo popularan kod čitalaca, kako onih fanovskih tako i „običnih“ (dakle onih čiju lektiru ne čine samo krimići). Kao i njegovi pominjani prethodnici i Mekdonald je tvorac jednog reprezentativnog privatnog detektiva – Lua Arčera. Ovaj bivši policajac u neimenovanim srednjim godinama, koji (kao i svaki tvrdi detektiv koji drži do sebe) kuburi sa prihodima, „operiše“ po velegradima i varošicama Južne Kalifornije; u seriji od čak 18 romana (uz nešto kraćih priča), objavljenih u razdoblju od gotovo tri decenije (od „Pokretne mete“ iz 1949. do „Plavog čekića“ iz 1976) on rešava raznorazne slučajeve susrećući se sa različitih društvenim slojevima u svom „realnom“ vremenu. Arčer je detektiv starog (čitaj, predratnog) kova koji probleme rešava uz mnogo razgovora i intuicije; on, dakle, nije tip modernog akcionog detektiva koji probleme rešava pesnicama i pištoljem kao njegov savremenik Majk Hamer.

            „Jeza“ je roman o tipičnom Arčerovom poslu: nesrećni mladoženja traži odbeglu nevestu. Njen relativno brzi pronalazak otvara niz neočekivanih tajni – devojka je studirala pod lažnim imenom, pre bekstva posetio ju je nepoznati stariji muškarac za koga će se ispostaviti da je njen otac pušten sa robije na koju je dospeo zbog ubistva svoje supruge-devojčine majke (devojka, tada devojčica, bila je glavni svedok na suđenju)! Svaki korak u sadašnjosti ispostaviće se da je korak unazad, u mračnu prošlost čije aveti i dalje određuju sudbine više ljudi. Tajnu kriju dekan malog univerziteta i njegova posevivna majka, ubijena buntovna profesorka, devojčina smerna tetka, staro samoubistvo koje to nije ali koje „dobronamerni“ policajac tako predstavlja u zvaničnom izveštaju... Niko od ljudi sa kojima se Arčer sreće nije bez tajne i planova da je sakriju po svaku cenu. Istraga vodi detektiva od pristojnih do jeftinih hotela, od luksuznih „boljih“ kuća do staništa na granici siromaštva, od precvalih gospođa koje žive od stare slave, glamura i uticaja i nevoljnika koji nisu uspeli u životu pa nezaustavivo tonu u bedu. Mreža činjenica i slutnji toliko je zamršena da se čini nemogućim otkriti krivce; čak je i visprenom Arčeru potrebno da, s vremena na vreme, rekapitulira situaciju i isplanira sledeće korake – što dobro dođe i čitaocima da se snađu u mnoštvu dotadašnjih senzacija.

            Mekdonald lako i spontano vodi priču koja sa svakom stranicom i novim  postaje sve složenija. Njegovi svedeni opisi i dijalozi živopisni su i funkcionalni uz niz dobrodošlih duhovitih opaski koje razgaljuju čitaoce. Sposobnost da se bude i sentimentalan i ciničan prema sebi i drugima karakteristika je tvrdih detektiva i Mekdonald je rado i efektno koristi. Pisac ne propušta da potcrta i razliku između starih i novih vremena, između predratnih i novih generacija studenata i hipika, što mami osmeh i savremenom čitaocu kome su ta vremena prošlovekovna prošlost (roman je originalno objavljen 1963.g)

            Rečju, „Jeza“ Rosa Mekdonalda je valjan žanrovski roman kome su protekle godine donele plemenitu patinu proverene vrednosti. Otuda je ovo obavezna lektira za sve ljubitelje krimića ali i sve čitaoce seriozne literature oslobođene žanrovskih predrasuda.

            („Dnevnik“, 2021.)