Italijanski strip gigant „Sergio Bonelli Editore“ odavno je shvatio da je, u cilju
održavanja prodaje, nužno nuditi potencijalnim čitaocima što šarolikije
sadržaje. Zato Boneli u svom katalogu
pored obaveznih i prepoznatljivih kaubojaca
(sa kojima je posao i započeo) ima krimiće,
horor, naučnu fantastiku, ratne, istorijske, avanturističke i sentimentalne
stripove - sve u velikim i (po ugledu
na američke strip korporacije) malim
serijalima ili kao samostalne priče u obliku jeftinih mesečnih svezaka ali i
luksuznijih izdanja. Interesi čitalaca, mladih i onih malo odraslijih, prate se
i predviđaju i, u s kladu sa tim, formira ponuda koja, ipak, mora biti u
granicama koje nameće korporacijski strip.
No, uvek se, na ovaj ili onaj način, u izdavačkom planu pojavi i neki sasvim
netipični strip koji nije baš za
svakog, običnog čitaoca željnog avantura već traži malo veće angažovanje
„konzumenata“. Među te izuzetke spada i serijal „Merkurio Loi“ koji je izlazio u periodu od 2017. do 2019. u ukupno
16 epizoda-svezaka a koji u ediciji „Riznica
Boneli serijal“, u knjigama koje sadrže po dve epizode, sa tvrdim koricama
i u punom koloru, ovdašnjim stripoljupcima
nudi ažurna i agilna „Čarobna knjiga“.
Merkurija je osmislio Alesandro
Bilota (1977), znan kao jedan od scenarista znamenitih serijala „Dilan Dog“, „Nobadi“, „Valter Buio“
odnosno niza samostalnih albuma, a vizuelni lik mu je darovalo više autora,
kolorista odnosno crtača naslovnih strana. Merkurio
Loi je svoj život započeo kao profesor, filozof, ljubavnik, gradski šetač
na duge staze i, pre i posle svega, kao vrlo znatiželjna osoba što je, naravno,
idealno za zapadanje u svakojake neprilike i avanture. Mesto dešavanja je grad Rim iz 1826. godine a zapleti se tiču
„običnih“ zločina i ubistava i zavera (ponekih uperenih i protiv pape),
delovanja brojnih tajnih društava, pronalaženja religijskih relikvija... Merkuriju u rešavanju pomaše
učenik-asistent Otone, pri ruci je i
verni sluga Leone a on ima i svog
redovnog i omiljenog protivnika Tarcisio
Spada, nevernog bivšeg učenika; određenu ulogu u svemu ima tajno društvo „Šarada“ zainteresovano za tajne Rima na čijem čelu je jedna devojčica,
kao i dečak neverovatnih intelektualnih sposobnosti, maskirani osvetnik ili
oficir karabinjera koji je naprasno zanemeo. Bilota je u svoju priču umešao malo istorije, malo iskustva Šerloka Holmsa uz trun teorija zavera,
religijskih spekulacija i misterija i sve to garnirao sa dosta humora i
karikiranih žanrovskih obrazaca. Sveukupni rezultat je sasvim dopadljiv i
prijatan za čitanje (naravno, ako se ima u vidu da je, uprkos svemu, reč o stripu nastalom u okrilju velikog
izdavača). Poneke od avantura-epizoda su uglavnom „ozbiljne“ a u ponekim
humorni odmak preteže; isto tako, zavisno od crtača, menja se i varira vizuelni
identitet-izgled junaka što svakako pojačava intrigu i čitalačku zabavu.
Šesta knjiga
ovog serijala sadrži epizode „Krug najinteligentnijih“
i „Nedelja kao sve druge“ koje
karakteriše kako pojačana doza humora tako i prava navala nonsens i apsurdnih
elemenata. U „Krugu...“ Loi, pošto je
eliminisao sumanuti napad umišljenog protivnika Karla, tokom šetnje otkriva da je formiran „Krug najinteligentnijih“ u koji on nije pozvan što iritira njegovu
sujetu i samoljublje i tera ga da, na svaki način, uđe u društvo i nametne mu
se - ali u tome ne uspeva jer članovi kruga više cene njegovog asistenta! Čak i
činjenica da se iza svega, navodno, krije masovna otmica dece nije dovoljno da
odvrati Merkurija od samopromocije. Epizoda „Nedelja...“ čini još jedan korak u pravcu razbijanja učmalosti i
nastupanju besmisla. Čitave nedelje Merkurio
biva nasilno buđen, prekidan u ritualnom kupanju, onemogućen da ga berberin
obrija dok izjutra po obali reke trče nekakav čovek i žena! Leone sprema bizarne obroke a potom, na
gazdino insistiranje, samo makarone sa paradajz prelivom; Otone se ljubi sa devojkom što izaziva navale lebdećih srca ili
ptičica ili zvezda... Advokat Metastazi
upozorava Merkirija da članovi tajnog
društva nestaju a svoje imaju da kažu/dodaju i mačka, pas lutalica, gavran ali
i Tukiditova knjiga. Merkurio će neke tajne otkriti (kriva je
banda uličnih svirača koja je hipnotisala slušaoca) ali to ni izbliza ne
objašnjava sumanute događaje tako da je kraj epizode koliko zatvoren toliko i
otvoren!
Merkurio ovog puta više
liči na šimpanzu (ogromne uši, mali nos, dugi zulufi) nego na ozbiljnog
profesora i srcolomca, Otone je u
prvoj epizodi vrlo feminizovan i koketan, mimika svih likova je groteskno
naglašena. Serđo Gerasi (u „Krugu...“) te Onofrio Katačo i Serđo
Pončone nisu se ustezali da karikiraju junake i tako dodaju još malo humora
priči.
U konačnom
sagledavanju, serijal „Merkurio Loi“
je krajnje netipičan proizvod u katalogu velike strip kompanije ali je (možda upravo zbog toga) dobrodošlo
osveženje koje će svojom vrcavošću i igrarijama itekako zabaviti znatiželjne
ljubitelje „priča u slikama“.
(„Dnevnik“,
2020.)
0 komentara:
Постави коментар