OTVOREN POGLED U BOGATSTVA STRIP VIZIJA - „Stripolis“ broj 11; izdavač Kulturni centar Zrenjanina 2019.

U širokoj lepezi strip proizvoda najopštija podela je na one korporativno-komercijalne i alternativno-autorske sadržaje; naravno, kao i sve podele i ova je nedovoljno precizna pa samim tim i nepravedna prema određenim autorima i njihovim delima. Ipak, ovo razlikovanje istrajava u svakovrsnim tekstovima i pregledima odnosno u mentalnim mapama čitalaca. Otuda nije neobično što se publikacija „Stripolis“ samoodređuje kao „časopis internacionalnog i autorskog stripa“ i tako znatiželjnicima jasno označava šta mogu naći na njegovim stranicama odnosno u brojevima koji već deceniju raduju prave, ozbiljnije stripoljupce. Jedanaest broj nastavlja tragom predstavljanja i promovisanja sadržinski i naročito likovno ambicioznijih „priča u slikama“, poteklih iz pera autora koji su, mahom, malo ili nimalo poznati na ovdašnjim prostorima a čiji radovi nedvosmisleno potvrđuju visoki umetnički potencijal 9. umetnosti. Upravo je ova, pomalo prosvetiteljska misija „Stripolisa“ očigledno bila na umu Branka Đukića, autora čitavog projekta koji ostvaruje Kulturni centar Zrenjanina. I tehnička realizacija časopisa je na visoko profesionalnom nivou: na kvalitetnom papiru otisak je čist a kolor bogat dok je u crno-belim stripovima crna potpuno crna (a ne mrljava i tamno siva) a bela je bela (a ne bledo siva).

            Novi broj „Stripolisa“, na čitavih 170 strana, započinje zanimljivim (i za buduće strip crtače svakako poučnim) razgovorom sa Majkom Zekom, crtačem koji je radio za gigante kakvi su „Marvel“ i „DC“, a koji je „naše gore list“ jer su njegovi baba i deda, početkom prošlog veka, iz Budve emigrirali u SAD. Među 11 strip priloga svojom dužinom (koja, sa 50-tak tabli, odgovara obimu albuma) izdvaja se „Fascikla“ italijanskog autora Stefana Ricija (1966). U formi dnevničkih beleški autor ispisuje niz događaja-doživljaja, od svakodnevnih senzacija, naizgled sasvim nebitnih, preko egzotičnih doživljaja u Bejrutu do potpuno fantazmagorijskih vizija; sve priče prate slike gustih, taktilnih nanosa boje, izuzetne likovne sugestivnosti i bogate kolorističke palete. Rici spaja slikarski „govor bojama“ sa literarnim zapisima u delo izuzetnih kvaliteta. “Deca donje utopije“ amerikanca Toka Feča uvid su u fantastični svet odrastanja dve devojčice iscrtan (crno-belim) foto-hiper-realističkim manirom. Dva kratka vestern stripa dokaz su da ova tema nije istrošena ukoliko su autori talentovani: „Zakon života“ španca Luisa Garsije Mozosa, po priči Džeka Londona, sjajno je nacrtana antropološka priča o običajima Indijanaca (konkretno odnosu prema starcima) dok je „Usamljeni lovac“ italijana Euđenija Sikomora bliža vestern ikonografiji i prati susret usamljenog, starog lovca i mladog ubice. „Švarcvald 1409“ poljaka Przemeka Trušćinskog i Pavela Timofejuka razigrana je vinjeta o krstaškim ratovima dok se „Zločin na Aleksanderplacu“ španca Fidela Martineza Nadala bavi nacističkim avetima koje i posle rata ubijaju. Francusko-beninski autor Ivan Alagbe u stripu „Dia“ stilizovano primitivističkim crtežom prati intimističku ljubavnu priču. „Komad iz prošlosti“ japanca Fumio Obata fantastička je priča o arheološkom artefaktu koji spaja sadašnje i prošlo vreme. „Požuda“ brazilca Lelisa sjajna je groteska o opsednutosti voajera ne poželjnim ženskim telom već maketom automobila iscrtana briljantnim karikirano-karikaturalnim manirom i jedan je od vrhunski segmenata ovog broja.

            Dve minijature: fantastička „Kiša“ Mladena Đurovića i „Ružičasto za početnike“ Đorđa Milovića, svojim „iščašenim“ pričama (o narcističkim iluzijama odnosno o ekstravagantnom udvaranju sred ljudske deponije) i izvanrednom likovnošću (Đurović niže minijature koje smenjuju veliki crteži-table; Milovićevi akvareli plene tananom prozirnošću) dokazuju da ovi autori stoje rame uz rame sa svetskim autorima serioznog stripa.

            U konačnom sagledavanju, „Stripolis“ broj 11, u potpunosti potvrđuje visoki i cenjeni položaj časopisa u ovdašnjoj strip periodici, zaslužen znalačkim i nadahnutim odabirom stripova vrhunskog kvaliteta što čitaocima i domaćim stvaraocima omogućuje preko potreban uvid u relevantna dešavanja i tendencije u savremenoj, aktuelnoj svetskoj produkciji 9. umetnosti.

            („Dnevnik“, 2020.)