Posvećeni izdavač „Modesty
stripovi“ u svojoj ediciji „Uspomene“
objavio je, do sada, dve knjige u kojima su reprintovani stripovi iz edicije „Nikad
robom“: prva knjiga je sadržala stripove
Branislava Jovanovića-Brane a druga Radivoja Bogićevića. Nova knjiga je
sabrala pet strip svezaka koje je
nacrtao Nikola Mitrović-Kokan
(1933-1997), legenda jugoslovenskog i
srpskog stripa. Ediciju „Nikad robom“ je objavljivala kuća „Dečje novine“ iz Gornjeg Milanovca od 1963. do 1977.g. u 595 brojeva. U prvih sedam
godina „Nikad robom“ je izlazio
najpre u mesečnom a potom dvonedeljnom i konačno nedeljnom izdanju; početni A5
format na 32 strana od broja 195 upola je smanjen a broj strana dvostruko
povećan. U sveskama „većeg“ formata svaki drugi list je štampan u petobojnoj
ofset štampi dok su „manje“ sveske bile u potpunosti u boji. Tematika „većih“
svezaka je bila borba za slobodu naroda i narodnosti socijalističke Jugoslavije kroz istoriju dok su „male“
sveske pratile doživljaje dečaka boraca-kurira Mirka i Slavka. „Nikad robom“ je bila prva strip edicija koja je kontinuirano i masovno proizvodila domaće stripove; lista scenarista i crtača koji
su bili angažovani za ove potrebe duga je i na njoj su neka od najsjajnijih
imena ovdašnjih strip stvaralaca. Ime
Nikole Mitrovića-Kokana svakako spada
u sam vrh te liste. Istini za volju, uprkos njegovom bogatom opusu, za Kokana nisu čuli čak ni polaznici Leskovačke škole stripa iz 1995.g. o
čemu piše Marko Stojanović u svom Predgovoru. Dodatno nepoverenje ulivao
je Kokanov izgled (uredna začešljanost,
brčići, sako) tako udaljen od umetničke razbarušenosti. Ipak, prvi pogled je
varao pa se brzo ispostavilo da je Kokan
veliki strip znalac i stručnjak te
nadahnut i podsticajan mentor. Učenici su pored mnogih tajni zanata otkrili i da
njihov mentor nije čuvao originalne table stripova
koje je objavio (! - isto tako nije previše pazio na svoje skice) odnosno da
ima brojne započete a nezavršene stripove.
Kokan se čitavog života borio sa
svojim radnim dizajnerskim obavezama nakon kojih je „odrađivao“ još jednu smenu
za crtačkim stolom u svom stanu, uvek „gonjen“ nerazumno kratkim rokovima za
predaju stripova. Imperativ brzog
crtanja, neretko po slabim scenarijima, naterao je Kokana da se, kako bi nacrtao što više tabli, dovija na razne
načine; tako je izmislio vizuelnu opsenu: pozadinu koja „nije ništa a opet je nešto“. On je takođe upisivao tekst u strip kako bi koliko-toliko imao
kontrolu nad konačnim izgledom stripa
pošto nije mogao da utiče na kolor jer su strip
bojili radnici u štampariji! Kad se na sve to doda i da su stripovi štampani na lošem novinskom papiru, sa mnogo mrlja i
razlivenih boja nije čudno što je Kokan
bio nezadovoljan svojim radom i statusom navodeći u intervjuima da kvalitetni strip zahteva „isključivo visoki nivo profesionalnosti i kontunuirani studiozni rad“
(što on sebi nije mogao da priušti). No, Kokan
je, uprkos svim preprekama, jedan od najproduktivnijih autora edicije „Nikad robom“ (koju u školi stripa nije pominjao!) i vizuelno
najprepoznatljivijih. Čini se da je sva ograničenja „preskočio“ jedinstvenim
stilom koji spaja siloviti, rudimentaran/minimalistički crtež ružnog realizma koji
se, već u sledećem kvadratu, pretvara u vrhunsku stilizaciju kojoj ni mrljava
štampa ne može da naškodi - po ovoj karakteristici Kokan je brat po peru i četkici sa Albertom Brećom koji je u jednako nepovoljnim uslovima (kratki
rokovi, loša štampa) stvarao crtački superiornog „Morta Sindera“.
Knjiga
„Nikola Mitrović-Kokan Stripovi iz Nikad
robom 1964-1967“, koju je priredio Živojin
Tamburić, sadrži pet svezaka ovog serijala (u originalnom formatu i koloru)
koje je vredno restaurirao Stevan Brajdić
Čupko. U prve dve („Tragovi u snegu“
i „Bećir aga“ po scenariju M. Nicića)
pratimo doživljaje hajdučke družine koju, u godinama pre Prvog srpskog ustanka, predvodi harambaša
Boško. Kokanova ruka ovde nije uvek sigurna ali će se, zato u epizodi „Kraljević Marko i očeva sablja“
razigrati i stvoriti lik robusnog, brkatog ljudine koga ništa ne može
zaustaviti (njegov se lik umnogome poklapa sa arhetipskim „sećanjem“ na Marka). I montaža tabli dinamična je i adekvatno
prati tenzije narodne pesme. I u sledeće dve sveske („Megdan pod bedemima“, „Senjanin Tadija“) koje se temelje na
narodnim pesmama („Bolani Dojčin“, „Nahod
Momir“, „Senjanin Ivo“, „Senjanin Tadija“, „Ropstvo Janković Stojana“) Kokan
suvereno vlada svojim crtežima dajući lik od krvi i mesa junacima narodne epske
poezije ali i sugestivno dočaravajući izgled tog vremena, od fizionomija ljudi,
seljaka i Turaka, preko arhitekture
do pejzaža i vremenskih prilika.
Nikola Mitrović-Kokan, jedan je
nezaobilaznih stvaralaca u našoj istoriji stripa,
ovom je knjigom dostojno predstavljen starim i novim čitaocima. Otuda je ovaj
izdavački poduhvat „Modesty stripova“
svojevrsni kulturni događaj koji zavređuje punu pažnju. Nadajmo se da će to
biti podsticaj za reprintovanje i ostalih Kokanovih
stripova jer oni to svakako
zaslužuju.
(„Dnevnik“,
2019.)
0 komentara:
Постави коментар