Strip “Balada o slanom
moru” Huga Prata (1927-1995) prvi put je objavljen davne 1967.g, u crno-beloj verziji, na
stranicama italijanskog strip magazina
“Narednik Kirk” (nazvanog tako po
popularnom Pratovom stripu koji je crtao tokom svog radnog
boravka u Argentini). Priča počinje 1913.g. u predvečerje I svetskog rata a kao jedan od junaka pojavljuje kapetan Korto Malteze, razapet na splav i
prepušten na milost Tihom okeanu.
Njegov spasilac je Raspućin,
agresivni bradati Rus poznatog
prezimena i nepredvidivog ponašanja. Posle uspeha „Balade...“ i pauze od tri godine, Prat je nastavio da ispisuje i iscrtava Kortove doživljaje u poglavljima-epizodama od po 20 tabli što je
optimalna dužina za strip revije;
premijere tih epizoda bile su u francuskom magazinu „Pif gadget“ sa kojim je Prat
intenzivno sarađivao jer se iz Italije
preselio u Francusku. Iz „Pif“-a Korto se širio dalje, u belgijski
„Tintin“, italijanski magazina koji se
zvao „Korto Malteze“ i mnoge druge
među kojima su bili i beogradski časopis „Pegaz“
(koji je uređivao Žika Bogdanović; u
ovom izdanju strip se zvao „Korto
Maltežanin“), sarajevski magazin „Strip
Art“ (urednik Ervin Rustemagić)
te „Politikin zabavnik“. Ove kratke
epizode (bilo ih je više od 20) sakupljene su u nekoliko albuma različitog
obima, zavisno od izdavača; jedan od tih albuma je, pored „U znaku Jarca“ i „Uvek malo
dalje“, i „Kelti“ koji, posle
uvodnog teksta Fransoa Rivijera,
karata i raskošnih Pratovih skica-akvarela,
čine epizode „Anđeo sa istočnog prozora“,
„Pod zastavom novca“, „Koncert u O'molu za harfu i nitroglicerin“, „San zimskog
jutra“, „Vinogorja noći i ruže Pikardije“ i „Burleska između Zuidkota i Bredina“. Dok su prethodne priče vodile
Korta po morima, ostrvima i džunglama
Centralne i Južne Amerike, kroz
svetove magije, izgubljenih zlatnih gradova, divljih plemena, uvek sa dalekim odjecima
I svetkog rata koji besni u Evropi, ovog puta romantično-melanholični
kapetan mora da „ugazi“ u sam Veliki rat.
Kortovi putevi neminovno će voditi preko bojišta (jer se ova prostiru preko
Evrope i okolnih mora) mada on traga
za starijim misterijama (kakva je sedam zlatnih gradova Južne Amerike) ili kvalitetnim vinima odnosno prijateljskim
razgovorima. Istini za volju, Korto ponekad
pokazuje i preduzetničku inicijativu kada organizuje internacionalnu ekipu (iz
svih zaraćenih strana) koja će ukrasti zlato crnogorskog kralja („Pod zastavom novca“)! Mada nije voljan
da učestvuje u borbama, Korto se ne
libi da uzme oružje u ruke i zapuca kako bi eliminisao nemačke špijune i avione
ili engleske okupatore Irske. Na
njegovu žalost, špijuni su, u stvari - špijunke, lepe, duhovite, interesantne
žene sa kojima bi se on rado družio ali ih rat razdvaja; no, on nema sreće ni
sa ženama na „prijateljskoj strani“: lepa udovica Banši odbija njegovu ponudu da odu zajedno jer misli da je potrebnija
Irskoj!
Više puta Korto
biva uveren da realnost uopšte nije onakva kakvom se čini i kakvom se
predstavlja, da u njoj gotovo da nema ničega junačkog; upravo zato slavnog Crvenog barona ubija pijani pešadinac a
izdajnik biva slavljen kao heroj (dok pravi heroj ostaje zaklonjem svojom
ulogom izdajica; na isti način će se razviti priča o lepoj, oduzetoj devojci
koja je navodno oborila 5 ili 6 nemačkih aviona – a u stvarnosti je nemački
spijun). Konačno, u jednoj od najpoetičnijih priča, „San zimskog jutra“ (što je parafraza Šekspirovog „Sna letnje noći“;
jednako tako je „Anđeo sa istočnog
prozora“ parafraza naslova Majrinkovog
romana „Anđeo sa zapadnog prozora“),
u rat se mešaju i stari engleski mitovi kako bi sprečili osvajanje s kojim će
doći nemački bogovi. Svojevrsni sudar mita o čarobnjaku Merlinu i magije lepe špijunke koja svira harfu, uz mračni ples ludog
klovna, sadržaj je bizarne „Burleske
između Zuidkota i Bredina“. Korto
Malteze - dete Ninje,
andaluzijske Ciganke vračare i
bludnice i mornara čijim venama teče krv Kelta,
iz Kornvola, postojbine gusara,
veštica i vila - u suštini je (paradoksalno) romantik i cinik, sanjar i ratnik, poznavalac mnogih
praktičnih ali i opskurnih veština i, kao takav, idealan je medijum koji spaja
više nivoa postojanja - stvarno i izmaštano, mitološko i realno, materijalno i
spiritualno-ezoterijsko. Otuda je serijal o njegovim avanturama specifičan
„slučaj“ magijskog realizma u stripu, jednako neodoljiv u svom
tekstualnom i u stilizovanom likovnom segmentu. Prat traži povećanu pažnju i prilagođavanje usporenom ritmu
kazivanja; bez tog napora Korto će
ostati neshvaćen ili će se prevideti suptilne, fine nijanse; čitaoci moraju da
prihvate upliv magijskog doživljaja sveta u realnost odnosno poigravanje
faktima. Po takvom stavu prema (umetničkoj) stvarnosti Prat je blizak H. L. Borhesu
koji je istinu predstavljao kao fikciju, za razliku od drugih pisaca koju su
fikciju pokušavali da predstave kao istinu. Na ovako uzdrmane temelje realizma
dodaju su spekulacije i mistifikacije i tako gradi začudni magijski svet koji
je na korak od onog koji poznajemo (ili barem tako mislimo). Na vizuelnoj ravni
stripa, Prat se majstorski poigrava stilizovanim i minimalističkim crtežom
koji jednako predano predstavlja čudesne i trivijalne prizore izmeštene od
uobičajenog i očekivanog a na radost pravih ljubitelja „priča u slikama“ i predanih pratilaca serijala koji ima kultni
status.
“Darkwood”-ov
album „Kelti“, koji je deo serije od 12
albuma sa doživljajima Korto Maltezea,
štampan je ćirilicom, u punom koloru sa tvrdim koricama i reprezentativno je
izdanje ovog remek-dela iz umetničke baštine XX veka.
(„Dnevnik“, 2019.)
0 komentara:
Постави коментар