ŠTA JE SUPROTNO OD RATA? - „Saga,treći tom“ Brajana K. Vona i Fione Stejpls; izdavač Čarobna knjiga, 2017.

Strip „Saga“ jedan od od najpopularnijih i najnagrađivanijih serijala današnjica - ovo današnjica treba bukvalno shvatiti jer je strip startovao marta 2012. godine i još uvek izlazi (za sada u 54. poglavlju na više od 1000 stranica!). „Saga“ je u SAD osvojila gotovo sve najprestižnije nagrade sa strip - „Ajzner“ i „Harvi“ za strip serijal 2013, 2014. i 2015. godine kao i nagrade za najbolji scenario, najbolji crtež, najbolje kolorisanje, najbolje naslovne strane; „Saga“ je, takođe, 2013. dobila i naučnofantastičnu žanrovsku nagradu „Hugo“ za najbolju priču. Ovakav i ovoliki uspeh mogao se i očekivati obzirom da je scenarista Brajan K. Von (1976), „čudo“ američke strip scene koje iza sebe, pre „Sage“, već ima uspešne serijale „Y poslednji čovek“, „Eks mašina“, „Ponos Bagdada“ a poznat je i kao scenarista tri sezone popularne TV serije „Izgubljeni“ („Lost“). „Saga“ je Vonov očito vrlo ambiciozni izlet u svetove izvan korporacijskog stripa što bi trebalo da znači veću kreativnu slobodu odnosno manju vezanost za imperative isplativih tema-sadržaja.

            Koren zapleta ove „priče u slikama“ (koja pred domaće čitaoce stiže zahvaljujući agilnoj „Čarobnoj knjizi“) večan je i prepoznatljiv: uprkos zabranama momak i devojka se zaljubljuju, stupaju u brak i rađaju čedo ljubavi zamerivši se time bukvalno svima; porodica zato mora bekstvom da spasava sebe i bebu. Von „podiže ulog“  stare matrice smestivši je u svemir tako da su sukobljene čitave rase sa planeta Pristanište i Venac, koje „od kako je sveta i veka“ međusobno ratuju širom znanog im univerzuma besomučno uništavajući planete i domoroce. Dakle, u vojnika Marka, sa Venca (sa ovnovskim rogovima i ušima iz rase koja praktikuje magiju), zaljubljuje se njegova tamničarka, Alana sa Pristaništa (na leđima ima krila a njena rasa koristi tehnologiju). Njihova devojčica Hejzel rađa se na planeti Rascep - scenom rođenja započinje „Saga“ - i ima karakteristike oba roditelja (zametke krila i roščiće). Begunci sa bebom i njenom dadiljom, duhom devojčice Izabele (koja je poginula u eksploziji mine koja joj je otkinula noge) i Markovim roditeljima, beže u raketi-drvetu prema planeti Spokoj. Za njihovim tragom kreću tragači unajmljeni plaćenik Volja, koga prati Lažimačka (koja zna kad neko laže) a pridružiće im se i Gvendolina, Markova bivša verenica, i, iz drugog tabora, Princ Robot IV (čije ljudsko telo krasi glava u obliku monitora). Posle mnogo peripetija par stiže do svog cilja Spokoja i sreće pisca Osvalda Hajsta čija je knjiga „Noćni dim“ bila „inspiracija“ za rađanje zabranjene ljubavi (drugi knjigu tumače kao skrivenu subverziju). Pisac uopšte nema visoko mišljenje o „Noćnom dimu“ napisanom „samo zbog jedne stvari: brze isplate honorara“ ali cinično priznaje da nema nameru da posetioca ubeđuje kako nije genije, ponavljajući tako staru istinu da je literatura/umetnost i više i manje od namera autora i da ima sopstveni, nezavisni život.

            Treći tom čine poglavlja (12-18) koja prate turbulentan odnos pisca, bračnog para i Markove majke (Hajst se zaljubljuje u nju a ni ona, iako sveža udovica, nije ravnodušna). U međuvremenu Volja biva smrtno ranjen pa Gvendolina kreće na Spokoj da od Marka izmoli magiju sa njegovo spasenje. Na Spokoj stiže i Princ Robot IV i stvari se žestoko komplikuju: pisac brani naslov novog rukopisa „Suprotno od rata“, biva ranjen a onda i ubijen; Robot IV takođe je pogođen ali on može, pošto je mašina, da se restartuje; ogorčena na Markovu neveru Gvendolina napada Alanu i Hejzel, Marko ih, naravno, brani... U čitavo zamešateljstvo ulazi i dvojac tabloidnih novinara Apšer i Dof koji pokušavaju, razgovarajući sa porodicom i kolegama, da otkriju da li je zvanična verzija događaja - po kojoj je Alana oteta - zaista tačna. Njihova rabota ne dopada se nekim moćnicima pa novinare posećuje tajanstvena Sorta sa velikim psom Slatkišem i ubeđuje ih – otrovom - da zaborave priču o Alani. Sorta će, potom, u bolnici posetiti Volju i predstaviti se kao njegova sestra Sofi. Ko je ona zaista saznaće se u sledećim epizodama. Konačno, ovaj tom se završava optimističkom slikom na kojoj je malena Hejzel - prohodala.

Von nastavlja da razvija i popunjava priču nizom „flešbekova“ u kojima se odigravaju prošli događaji. Žanrovski temelji serijala - naučnofantastična „spejs opera“ obogaćena  ikonografijom epske fantastike - „potvrđuju“ se egzotičnim planetama i bićima - u ovom tomu pojavljuju se pomahnitali kosturi (jedan od njih će Markovoj mami odgristi uvo). Ipak serijalom trenutno dominira romansa i porodične nesuglasice (i poneka oštrija akcija) uz dozirane tenzije i relaksirajući humor, sa ponekom trunkom sociološko-filozofskih izleta. Crtež je jednostavan ali doteran, dinamičan, kompjuterski obojen i vešto ukomponovan. „Saga“ je kvalitetan reprezent aktuelnog fenomena-žanra poznatog kao „young adult fiction“ izuzetno popularnog - u romanesknim i filmskim serijalima kakvi su „Hari Poter“ (započet kao tinejdžerska a okončan kao mladalačka priča), „Sumrak“, „Igre gladi“, „Lavirint“... Dela ovog usmerenja bave se dogodovštinama junaka koji su stariji od tinejdžera ali još nisu zakoračili u puno zrelost. Naravno, glavni konzumenti takvih sadržaja upravo su mladi u uzrastu koji imaju i junaci takvih dela.

            („Dnevnik“, 2018.)