STARI I NOVI CIKLUSI Strip magazin „Tron“ br. 7, izdavač „Orbis“ Beograd, 1994.

Najnoviji broj Strip magazina „Tron“, po rečima urednika Dragana Savića „zaokružuje prvi ciklus u dosadašnjem izlaženju naše, trenutno, jedine specijalizovane strip revije“. Ovo se, pre svega, odnosi na završetak objavljivanja Moebiusove „Hermetičke garaže“, stripa koji je, uprkos svom značaju tek sada, 15 godina po završetku prve verzije rađene za francusku strip reviju „Metal Hurlant“, predstavljen domaćoj publici koja napokon može da uživa u Moebiusovoj blistavoj igrariji apsurda, čiste inspiracije i vrhunskog crtačkog umeća. „Tron“ je ovim svojim potezom ispunio značajnu kulturološku prazninu na ovdašnjim prostorima za šta zaslužuje sve čestitke.

            Druga značajka novog broja „Trona“ je da sadrži čak 2 serijala odnosno nastavke serijala započetih u prošlim brojevima, čime ova za strip bitna kategorija stvaralaštva nalazi mesto i na našoj novos strip sceni. Nova epizoda serijala scenariste Oskaribara i crtača Gere, pod naslovom „Ninja knjigovođa“, kao i prošla „Sve kreature, i velike i male“, sa crnohumornim otklonom nastavlja da gradi priče o netipičnim ubicama. Kuriozum je da u svom najnovijem broju američki strip magazin „Heavy Metal“ (koji važi i za jedan od najprestižnijih u čitavom svetu) upravo objavljuje prvu epizodu ovog serijala. Tako je „Tron“ uspeo da isprednjači i na svetskoj sceni. Drugi serijal „Svindl“ scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Miroljuba Milutinovića – Brade, nastavak je priče o nespretnim predratnim kriminalcima koji, pred početak rata, beže vozom iz zemlje u nove avanture, na radost nestrpljivih čitalaca.

            I priča „Bubbleboy“ Vladimira Stankovskog mogla bi se, takođe, smatrati svojevrsnim serijalom obzirom da se kreće u okvirima jednog posebnog sveta sa razrađenom ikonografijom. Stankovski je autor sa čijim doprinosom domaćem stripu svakako treba računati.

            „Otkud Spilbergu onoliki živi dinosaurusi?“ Bojana Redžića vesela je ali i cinična priča, crtana prepoznatljivim karikaturalnim načinom, o kontinuitetu jednostavnih ali važnih pitanja o dostojanstvu. „Želim, želim, želim...“ Ivane Filipović (debitantkinje iz prošlog broja), uz blagu feminističku notu, takođe rešava dileme višesmislenosti postupanja. Sličan, feministički odgovor daje i strip „Ostavi poruku“ Abulija i Darka.

            „Oklop“ scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Eugena Slavika mistična je priča sa horor završetkom (u maniru  klasične „Zone sumraka“). I „Anobium“ scenariste Nicka Cuti-ja i crtača Alexa Toth-a slične je atmosfere kojoj je dodata i blago moralizatorska nota zaslužene kazne za bahatost.

            „Tron“ u skladu sa svojom tradicijom i namerom da zainteresovanima ponudi nove informacije i izgrađuje više standarde kako kod čitalaca tako i kod autora, donosi intervju sa Simonom Bisley-em, crtačem koji se proslavio stripovima prepunim nasilja u kojima je šepure mišićave kreature. Popularni Biz, pak, veoma trezveno procenjuje svoj rad i radove savremenika odnosno prethodnika koje poštuje ali i odnos umetnosti i posla tj. strip biznisa.

            I na kraju, iako je strip na početku „Trona“, kao šlag na torti, pomenimo Wattersonove „Kalvina i Hobsa“ koji na samo 8 sličica otkriva fantazije malih školaraca, čija se sadržina ne menja iz generacije u generaciju. Ista je situacija sa interesovanjem za strip – i ono postoji u svakom novom naraštaju mladih (i onih koji to ostaju). Pitanje je ko će i kako, koliko kvalitetno to interesovanje zadovoljiti. U ovom trenutku, ovde, „Tron“ taj zadatak u potpunosti ispunjava.

(1994)

NOVA POTVRDA KVALITETA Strip magazin „Tron“ br. 6, izdavač „Orbis“ Beograd, 1994.

Šesti broj strip magazina „Tron“ još jedna je potvrda valjanosti uređivačke koncepcije koju redakcija izgrađuje od prvog broja a glavni urednik Dragan Savić u Uvodnoj reči definiše na sledeći način: „... redakcija teži ka visoko profesionalnom odnosu prema strip kulturi i umetnosti...“ i „posvećuje pažnju obrazovanju mladih koji bi želeli da se jednog dana pojave na stranicama naših izdanja kao strip autori.“

            U skladu sa ovakvom idejom „Tron 6“ predstavlja skup izuzetno kvalitetnih stripova, pre svega mladih domaćih autora te već renomiranih stranaca uz brojne vesti iz celog strip-sveta.

            Broj otvara tragikomična storija „U potrazi za razuzdanim“ koju je po scenariju proslavljenog Abulija nacrtao Darko Perović. Briljantnoj minijaturi o slepcu Tabaniću i bogalju Vidiću po crnohumornom senzibilitetu bliska je priča „Sve kreature, i velike i male“ tandema Oskaribar (scenario) i R. M. Gera (crtež). Priču o medicinskoj sestri diktatoru maestralno nosi Gerina linija.

            Humor je crta koja se provlači i kroz stripove „Svindl“ i „Uvertira“. Dve početne epizode serijala „Svindl“, scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Miroljuba Milutinovića – Brade predstavljaju nam dvojicu lopova gubitnika u Beogradu 1939.g. koji se kreću između svetova sitnih  kriminalaca sa ulice i onih krupnijih zavaljenih u fotelje, i veoma sličnih onima što ih pominju i današnje novine. „Uvertira“ Ivane Filipović pokazuje da od nje, sudeći po ovom prvom objavljenom stripu, možemo očekivati zanimljive i duhovite radove.

            „Posle pedeset godina: Nastavak“ Trošića i Jovanovića zanimljiv je i za ovdašnje uslove redak spoj stripa i poezije (u ovom slučaju T. S. Eliota).

            U odeljku naslovljenom „Media Tron“ predstavljen je Joe Kubert, autor prisutan na strip sceni od 1940-tih. U razgovoru koji je sa njim vodio Nikola Aćin, Kubert priča o svojim počecima, sopstvenom radu i pogledima na strip kao zanat i umetnost. Kao potvrda njegovih reči objavljene su skice  koje je radio za strip „Tor“ odnosno jedna epizoda tog serijala. Ovakvo predstavljanje stvaralaca osim informativne ima i onu već pomenutu obrazovnu funkciju.

            Ostatak sadržaja ispunjavaju pretposlednji nastavak Moebiusove „Hermetičke garaže“ (kojim se objavljivanje ovog istorijski značajnog stripa polako privodi kraju) i 3 table Wattersonovog stripa „Kalvin i Hobs“ koji pleni fascinantnom mešavinom sveta dečije mašte i trivijalne stvarnosti. U pitanju je zaista remek-delo tzv. porodičnog stripa.

            „Tron 6“ je potvrda da ponovo, posle dugo vremena, imamo izuzetan strip magazin pred sobom.

(1994)

GODINA USPONA PODZEMLJA 1993.

Nova 1993.g. stripu (kao, uostalom, ni ostalima) nije puno obećavala. Gotovo sve strip publikacije prestale su da izlaze još 1992.g. Čak su i dogovečna „Dnevnikova“ izdanja („Zlatna serija“, „Lunov Magnus Strip“, „Marti Misterija“, „Dilan Dog“) nestala. Činilo se da za devetu umetnost više nema mesta u Jugoslaviji

            Pregled događanja na Jugo-strip sceni u 1993.g. otkriva ispod, u odnosu na 1980-te, nespornog siromaštva i neka nova, ohrabrujuća kretanja, kretanja koja se dešavaju u okviru dve (nazovimo ih tako) škole stripa: klasičarske i podzemne tj. andergraund.

KLASIČARI

            Samo dve strip publikacije uspele su da iz 1992.g. uskoče u 1993.g. Jedna je „Politikin zabavnik“ a druga strip magazin „Tron“.

            Ma kolike primedbe imali na izbor stripova u „PZ“, činjenica je da je ovaj list, objavljujući svakog petka 20-tak strana stripa, pošteno branio (u okviru svoje u naslovu obznanjene koncepcije - zabavnik) čast priča u slikama. Dopadali nam se ili ne Fantom i Modesti Blejz, uz poneki reprint ili novog junaka (kakav je npr. Mikelucijev Marsel Labrim), ne možemo poreći da ih je barem bilo – što je za 1993. i te kakav uspeh. Doda li se rečenom da je „PZ“ objavio i sjajnog Jakovitovog „Koko Bila“ (o Bluberiju da i ne govorimo), sva gunđanja na njegov račun mogu se tumačiti samo kao čista zloba.

            Strip magazin „Tron“ započeo je svoju avanturu krajem 1992.g. obećavajući da će postati prvoklasni događaj ovdašnje strip scene. Osnovna ideja „Trona“ - da donosi radove najmlađe generacije domaćih autora i njihovih starijih kolega koje već stiču slavu u inostranstvu - pravi je pogodak. Stripovi objavljeni u „Tronu“ dokazali su da u Jugoslaviji stasavaju novi autori kojima treba dati šansu (a koja im godinama unazad nije pružana). Ukoliko opstane – što mu od srca želimo – „Tron“ će svakako postati temelj novog poleta domaćeg stripa.

            Za „Tron“ je vezan još jedan bitan strip događaj. Naime, na stranicama ovog magazina pojavljuje se i epohalni Moebijusov strip „Hermetička garaža“. Iako njegovo ovdašnje objavljivanje kasni gotovo 20 godina, remek-delo apsurda i poigravanja žanrovima i medijem nije izgubilo ništa od svoje atraktivnosti i prefinjenosti.

            I dok je „Tron“ uspeo da prebrodi višemesečnu krizu posle 4. broja pa se oktobra pojavio, ipak, i peti broj, jedan drugi strip magazin „Balon“, nije stigao dalje od drugog broja. Uprkos nameri da objavljuje domaće stripova u slabijoj štampi na novinskom papiru (što je, valjda, trebalo da ga učini jeftinijim) „Balon“ je, na žalost, jednostavno nestao. Ali, 1993. godina će se pamtiti po tome što su u njoj najbolje ideje najlakše propadale.

PODZEMNI STRIP

            Činjenica da je andergraund strip odavno izborio svoje mesto u svetu devete umetnosti, te da se više ne umnožava i prodaje tajno i pod pretnjom zabrane odnosno kažnjavanja za vređanje morala, već da se o njemu javno, autoritativno i sa uvažavanje raspravlja, nije imala nikakav uticaj na tretiranje ovog i ovakvog stripa u Jugoslaviji gde je andergraund strip i dalje bezbrižno prećutkivan. A, kako kaže parola: Čega nema u novinama – nije se ni desilo.

            Ipak, nekolicina mladih umetnika otkrila je andergraund strip i počela da stvara pod njegovim uticajem. Njihov rad bio je osuđen na nerazumevanje i izolaciju, čak i ako bi ti isti autori postali poznati i cenjeni u svetu, kao što je slučaj sa Aleksandrom Zografom.

            Ali, kako to već biva, stvari su počele da se kreću. I to upravo u 1993. godini.

            Po svim pravilima konspiracije andergraund umetnici (ovog puta ’andergraund’ treba shvatiti ne samo kao stilsku odrednicu već i u onom prvobitnom značenju, kao podzemni, tajni način rada i delovanja) okupili su se i počeli da sarađuju. Prvi zajednički projekat bio je „Patagonija“, katalog za izložbu stripa u izdanju Doma omladine Vršac. Ova sveščica sa radovima Grabovskog, Babića, Ljubanovića, Wostoka, Genevre i Mučibabića, imala je, uprkos minimalnom tiražu (51 primerak) izuzetan odjek u javnosti i, što je možda i važnije, među strip stvaraocima. Informacije su počele da se razmenjuju, mreža zainteresovanih se proširila. Rezultat tog poleta je pojava „Krpelja, podzemnog žurnala“, prave pravcate andergraund publikacije koja se umnožava kad se ima para a rastura (samo odabranima) poštom ili ličnom dostavom. Na isti način je objavljena i samostalna strip sveska Wostoka „Prorezi na krinki“.

            Dešavanja u podzemlju inicirala su i jedan ’javni’ projekat. U časopisu „Gradina“ 1-4 objavljen je poseban temat pod naslovom „Trip“ u kome su objavljeni andergraund stripovi Wostoka, Zografa, Redžića, Milutinovića i Ristića.

            Još jedno ’legalno’ izdanje andergraud stripa zaslužuje da bude pomenuto. U pitanju su 4 sveščice sa odabranim stripovima Roberta Kramba (izdanje „Šund“ dd) kojima je našoj publici malo detaljnije predstavljen rad ovog klasika američkog i svetskog andergraund stripa.

            Tako je 1993.  bila godina proboja barijera predrasuda. Oformljeno je malo ali aktivno bratstvo autora, različitih individualnosti i rukopisa, koji se kreću u rasponu od klasičnog, otkačenog subverzivnog provociranja tzv dobrog ukusa do ispitivanja samih granica strip medija, bratstva od koga možemo očekivati nove radove i projekte. Istome se nadamo i od autora okupljenih oko „Trona“.

            A možda će nam nova 1994. prirediti i neka potpuno neočekivana prijatna iznenađenja – u sličicama.

(1994)

TRI NOVA STRIP IZDANJA 1995.

Da je paradoks neraskidivo vezan sa JU strip scenom uveravaju nas i trenutna događanja. S jedne strane beležimo porast interesovanja za ’priče u slikama’, znake stasavanja novih generacija strip stvaralaca, čak dve strip izložbe šireg i dugoročnijeg značaja i značenja: Prvi godišnji salon domaćeg stripa u Kragujevcu (urednik programa Đorđe Milosavljević) i 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (autor izložbe Slobodan Ivkov) u Subotici. S druge strane je gotovo potpuni nestanak stripova na kioscima (izuzetak koji potvrđuje pravilo je „Finesa“ koja koliko-toliko održava ritam izlaženja – uz nestalni „Balon“ – ali je jednostavno nema na kioscima van Beograda). Umesto očekivanog zamaha strip izdanja, ponuda je manje  od one na početku prošle godine. Ostaje nam da se u sledećim mesecima uverimo da li je u pitanju samo prolazna slabost ili nastavak, posle kratkog uzleta, krize domaćeg stripa. Do tada beležimo tri izdanja vredna pažnje, od kojih se ni jedno ne može kupiti na kiocima.

TRON 8 – izdavač BATA, Beograd 1995.

            Najnovija sveska „Trona“, sadržajem potvrđuje valjanost svoje uređivačke koncepcije bazirane na jasnom opredeljenju za domaći strip određenog sadržinsko/vizuelnog profila, onog klasičnog (za razliku od andergraund i ostalih alternativnih strip usmerenja) i strana strip ostvarenja istih karakteristika. Rezultat poštovanja zadate koncepcije (uz minimalne izlete) jeste magazin izgrađenih standarda i kvaliteta koga publika prepoznaje i prati. Stranice „Trona“ zauzima nekoliko domaćih i stranih serijala, samostalne priče, kratke vesti iz sveta te intervjui sa svetski poznatim autorima. U osmom broju od domaćih snaga zastupljeni su crtač Gera koji sa špancem Oscaraibarom nastavlja seriju crnih krimi priča; Ivana koja svakom novom pričom potvrđuje svoj talenat; Đorđe i Brada sa četvrtim nastavkom doživljaja trapavih lopova, te Branislav Hetzl sa fantastičkom pričom prepoznatljivog grafizma. Legenda evropskog stripa Anre Franquin predstavljen je kraćim intervjuom i tablom njegove serije „Crne ideje“. Kraćim stripom „Rock City“ zastupljen je i Moebius a na 24 strane objavljena su prva dva dela Barreirovog i Brecciainog serijala „Konkvistadori“, avanture u najlepšem značenju koje ta reč nosi. Dodajmo, na kraju, i nezaboravne Wattersonove „Kalvin i Hobs“, te neodoljive šampione gega iz čudesnog sveta detinjstva.

„Priča o Veneciji (Sirat al Bunduqyyiah) A:. L:. G:. D:. G:. A:. D:. L:. U:.“ Hugo Pratt – izdavač BATA, Art 9, Beograd 1995.

            Hugo Prat i njegov junak Korto Maltežanin uživaju kultni status kod ljubitelja 9. umetnosti. Saga o poslednjem romaničnom pustolovu/vitezu koji luta kroz pejzaže zbilje, sna i magije iscrtana prefinjenim baletom linija jedan je od blistavih vrhova ovog medija ali i svekolike umetnosti. „Priča o Veneciji“ nastala je 1981.g. i ponovo vraća Korta u stari grad, u potragu za rešenjem prastare tajne Solomonovog ključa, smaragda oko koga su spletene legende i prokletstva. Između zidina palata, tajnih dvorišta, mostova i kanala, masonskih loža, crnokošuljaša, ezoterijskih udruženja, mornar-večiti tragač prolazi kroz nataložene istorije spletene u čvor ratova, smrti i mistične lepote. Gusto tkanje priče pulsira osobitim ritmom: ona se sažima pri svakom kazivanju koje otkriva jedan veo, jednu nit čvora tajne. Kroz lavirint grada, istorije javrejske, vizantijske i muslimanske civilizacije, poruke jednog mrtvog, poludelog pesnika i čudesnih snova Korto i njegovi bizarni pomagači stižu do definitivnog razrešenja koga naravno – nema. U tom trenutku, sakupivši sve aktere priče, i žive i poginule, kao u pravom pozorištu, Maltežanin će zakucati na tajna vrata (pošto smaragd pronađe u svomo džepu!), zaželeti da ode iz ove priče u neku drugu i – nestati u maniru pravih postmodernističkih igrarija sa pričom, intertekstualnostima, medijem i čitaocima. Istu ulogu ima i Pratovo sećanje na njegov dečački doživljaj Venecije, sa svim njenim magijama i tajnovitostima koje su ga nastavile pratiti kroz ceo život i umetnost. Ovaj uzbudljivi pogled u umetnikovu radionicu, topla priča ilustrovana fotografijama i crtežima koji se prepoznaju i u stripu, kompletira čudesnu avanturu i nezaboravno iskustvo.

AUT! ZIDNI STRIP MAGAZIN BROJ 2, izdavač Pokret za mir Pančevo, 1995.

            Za razliku od prvog, prošlogodišnjeg pojavljivanja kada je predstavljeno 6 domaćih autora „AUT! 2“ donosi radove-strip kaiševa petorice stranih i jednog domaćeg stvaraoca, rađene specijalno za ovu priliku, ponovo na antiratnu tematiku, koja je ovde evoluirala u širinu i obuhvatila otpore pojedinačnoj i društvenoj/državnoj represiji. Tako na „AUT! 2“, pored osude ratnih strahota Thierry Guitard-a (Francuska) i crne varijante narodne „ko se poslednji smeje...“ Kostja Gatnik-aa (Slovenija) nalazimo i druge pričice: samo na prvi pogled bezazlenu o sukobu bake i unuka Franco Matticcio-a (Italija), Mark Martin-ovu (SAD) o ljudima koji nose bombe na leđima zarad sopstvene sigurnosti, Aleksandar Zografovu o definiciji nacionalnosti i Luke Walch-ov (Velika Britanija) način odbrane od terora masovnih instant medija. Raznolikost shvatanja i mišljenja prati i različitost crtačkih tehnika, od karikature do tzv. novo primitivističkog manira, kao dodatni kvalitet magazina. Obzirom na format plakata (100 x 70 cm) i sam nazim magazina, najpogodniji način distribucije „AUT!“a, i istovremeno za ovdašnje prilike najneobičniji, bio bi lepljenje na ulične zidove u što više gradova, čime bi ovaj neobični, egzotični projekat najlakše privukao pažnju koju zaslužuje.

(1995)