(NE)STALNI STRIP - Strip u 2000.g. u Jugoslaviji

Okruglo-ćoškasta JU 2000-ta imala je, među bezbroj ostalih, i svoje strip lice, vrlo šaroliko i promenjivo. Bez pretenzija da sagledamo sve njegove izraze i raspoloženja, skrećemo pažnju na nekoliko tendencija i mena.

PERIODIKA

            „Stripoteka“ je izlazila čitavu godinu, svakog meseca što je itekakav uspeh za magazin koji se više puta gasio i uskrsavao. Redovnost daje šansu novim stripoljupcima da se naviknu na stalnost ovog štiva i njegovu dostupnost, što će reći „ako mi se ovaj broj nije dopao – možda će sledeći“ (jer će ga biti za mesec dana). Za ovakve dileme „Stripoteka“ je pružala prilično materijala obzirom da je koncepcija „štrpnimo iz okeana stripa malo odavde – malo odande, malo od starog malo od novog“ (normalno, uvek u granicama mejnstrima).

            Svakog petka izlazio je „Politikin zabavnik“ i na svoj tihi ali uporni način gajio strip, od Bluberija do Fantoma, preko francusko-belgijskih junaka. Za to je zaslužio gigantski plus za decenijsku upornost, dodatni plus je zbog stripova u boji a minuse dobija jer je priča u slikama sve manje (ceo list je poprilično utanjio) te zato što je boja prečesto mrljava, beži od crteža, muti ga. Ipak, ovdašnji ljubitelji 9. umetnosti uvek jednim okom prate „Zabavnik“.

            Kad smo već kod „Politike“ pomenimo da je prestao da izlazi „Talični Tom“, tako da obećanje o najvećem strip poduhvatu ostade neispunjeno (ni „Asteriks“ nije završen, nisu objavljene epizode koje je Uderco nacrtao i napisao sam). Poslednji brojevi „Taličnog“, nespornog strip klasika, tehnički su izgledali vrlo jadno: pretanke korice, loše separisane boje koje mrljaju crtež i beže od linija.

            Najveće iznenađenje za stripoholičare bio je „Bumerang“ koji se pojavio, nenadano, na kioscima. Prvi broj bio je u znaku domaćeg alternativnog i (previše) početničkog stripa, drugi je doneo deo Kerčeve „Ket Klou“, najavljujući ozbiljnije poduhvate. Trećeg broja još nema a kad će... Nadamo se da će se ipak pojaviti i uspeti da razvije svoje potencijale (posebno jer „Stripoteka“ ne neguje domaći strip pa je to mesto upražnjeno).

            „Striper“ – mada se ovo  izdanje, koje sadrži „ekstremni“ alternativni JU strip, izdvaja od prethodn pomenutih, pripada im jer je izvedeno po mejnstrim standardima (štampa plus kolor korice), zbog čega, pak, odskače od tehnički skromnih, fotokopirnaih alternativnih izdanja. „Striper“ objavljuje radove kako proverenih tako i mladih alternativaca i dokazuje da ova scena aktivno i kvalitetno živi.

ALBUMI

            Strip albumi odavno su naši retki ali dragi gosti. „Stripoteka“ je 2000-te pokrenula serije albuma sa starim epizodama „Komanče“ i „Bernarda Prinsa“, obe samo u crno-beloj varijanti, a kao izuzetak pojavio se kolorni „Petar Pan“.

            „L.O.M.“ je izbacio kolekciju Krambovih kratkih stripova (crno-belih), kao i najređu od svih strip album priča – album domaćeg autora A. Zografa.

            „Književna reč“ je kao dodatak broju 511 objavila, na kvalitetnom papiru, drugu epizodu „Čuvara zaboravljenog vremena“ Radovanovića i Marića, kao prijatno iznenađenje za koje možemo poželeti da postaje uobičajeno.

            Uzdanice domaće publike, tako, i dalje su piratska izdanja albuma. Uz već redovne nove albume „Torpeda“, erotskog Manare te „Astera Blistoka“ i „Džeremaje“, pojavila su se i prva dva roma serijala „Torgal“. Vrlo zapaženi su i albumi Enki Bilala, Mebijusova religijsko-seksistička fantazija „Anđeoska krila“, te poslednji strip Huga Prata (neko se dosetio da ga skine sa Interneta, prevede i štampa). Kako je to jednom rečeno – možda ove rabote nisu po zakonu ali prijaju svakom ljubitelju stripa.

ALTERNATIVNI STRIP

            Ova scena gura po svom: bez vezivanja za institucije, osim povremene saradnje sa njima ako je u pitanju neki projekat ili izložba, sa punim osloncem na sopstvene snage, stvaralačke i finansijske, i na međusbno druženje i pomoć. Otuda se i u 2000-toj alternativa oglašavala izdanjima (od „Krpelja“ do „Pernatih prijatelja“) i malotiražnim izdanjima (kakva je Kulturbuntova „Kuhinja“, zborni i potom privi broj časopisa). Pomenuti „Striper“ u ovom okruženju tek je izuzetak što potvrđuje pravilo. Individualnost i eksperiment do granica medija i hermetičnosti, ostaju glavne odlike ovog stripa na čijoj sceni je primetno stasavanje nove generacije koja se učila na radovima domaćih andergraund autora sa početka 90-tih. Ovaj trend se mogao zapaziti i na izložbi „Kraj epizode“ (Beograd, galerija SULUJ). Zabeležimo i učešće domaćih autora na konkursu „Strip o haikuu“ slovenačkog časopsia „Apokalipsa“.

VIRTUELNI STRIP

            Sem do sada pominjanog realno-papirnog stripa već nekoliko godina sve važniji deo JU strip scene je virtuelni strip. Reč je o nekoliko veb sajtova, sa prezentacijama radova pojedinih autora koji su, na žalost, poprilično nesigurni tj. brzo nastaju i nestaju. Od sajtova koji su trajniji izdvajaju se Strip segment, sa istorijsko-teorijskim sadržajima i esejima, na sajtu Srpske kulture „Rastko“ i ažurne i agilne Strip vesti Zlatka Milenokovića. Virtuelni svemir je i najbolji način da se stekne uvid u tekuća svetska strip dešavanja i produkciju, nedostupnu u papirnoj varijanti.

FINALE

            Pre no zaključimo ovja pogled unazad, pomenimo i važna dešavanja kakva su strip škola Vlade Vesovića, sa svojim telentovanim polaznicima, knjižaru „Beopolis“ kao mesto okupljanja autora i izvor zanimljivih inicijativa i projekata, uspeh stripa „Točak“ Kovačević-Vesović-Skrobonja na međunarodnom konkursu francuske kuće „Glenat“; ovi prokjekti uz mnoštvo započetih koji će se realizovati u narednom periodu, upotpunjuju pokrete na JU strip sceni u 2000-toj. U ponečemu je ova godina bila bolja od ranijih ali i slabija, neke šanse su propuštene a druge se otvaraju. Hoće li se i ostvariti ostaje da vidimo.

(2001)

UDARNIČKO PREBACIVANJE PLANA „Striper“ br. 9-10, izdavač Beopolis, 2001.

Novi (čak dvo)broj „Stripera“ poriče, na radost čitalaca, izjavu njegovog urednika i spiritus movens-a Radovana Popovića da ovdašnji andergraund strip časopisi izlaze jednom godišnje a i ređe, jer je „Striper“ izbacio tri broja u dve sveske, što je udarničko prebacivanje plana. Novi dvobroj na 64 strane predstavlja radove brojnih mladih i oprobanih strip alternativaca/andergraundera različitih poetika i doživljaja samog medija 9. umetnosti.

            Prve strane pripadaju kaiševima Thusday Madness-a, Mr. Stocca-e i S. Mihajlovića te uvrnutim drugarima, pužići i vuku, iz serijala „Fossil Swatch“ A. Opačića.

Saša Mihajlović u prepoznatljivom preplitanju realnosti i fantastike otkriva tajne odrastanja dečaka Milana, zvog bolesti izolovanog od sveta koji , uprkos zabranama, traga za senzacijama kojih je lišen. „Ribe u krošnji“ Vladimira Kuzmanova su vizuelno raskošna priča o raskidu drugarstva i njegovim smrtnim posledicama.

            Smrt, i to iznenadna, konobara Laze Derikože deo je slike iz polusveta koji prati Mr. Stocca, dok se Tromb u „Ekološkoj priči (Ha!!)“ poigrava smenom životinjskih vrsta na Zemlji posle pada poluradioaktivnih bombi.

           Srle i Kefa (tj. srce i mozak), poznati junaci A. Zografa, rešavaju da, dok im gazda spava, prošetaju spoljnim svetom da bi tamo, posle svakojakih peripetija, pronašli devojke i sa njima se vratili kući.

            Na sledećim stranama Nina Meljević otkriće kako se Crvenkapa spasila zle bake i njenog kompanjona vuka, koji su je izrabljivali kao radnu snagu u keramičarskoj radnji.

            Lazar Bodroža crtežima sa grotesknim likovima ilustruje priču „Takmičenje iz matematike“ Nabora Devolca.

            Tabla Wuka Palibrka bavi se odsecanjima nogu, otpadanjima ruku, pozajmljivanjem glave i sličnim veselim aktivnostima.

            Traganje za „Blagom malog Smuka“ je razbarušena razbibriga Nedima Hadžiahmetovića sa veselim krajem koji nasleđuju optimističke slike opšte dezintegracije Septica i Miroslava Lazendića.

            „Careva poruka“ Wostoka, po priči F. Kafke, artistička je egzibicija nastala u vreme kada je domaći andergraund strip počinjao svoju avanturu.

            Kosta Milovanović bavi se davanjem (bes)korisnih saveta za probleme tužnih čitalaca.

            Danijel Savović je svoju fantaziju bez reči sa jezovitim paralelama na skoriju prošlost (vojska, bombardovanje, špijuniranje sumnjivih pojedinaca...) crtao u kasarni a potom u rovu, uspevši da na 14 tabli održi kontinuitet pričei razvoj tenzije.

            „Rupičasto dete“ Ane Mitorović i Petzina bubbica zatvaraju najnoviji „Striperov“ izlet u tajne svetova stripova oko nas koji će zabaviti, nasmejati, zbuniti i zabrinuti one koji im posvete dužnu pažnju.

(2001)

BOGATO I ŠARENO „Striper“ broj 8, izdavač Beopolis, Beograd 2001.g.

            Osmi broj „Novog Stripera“ donosi, kako se to i očekuje od ovog izdanja, mnoštvo veselih, ciničnih, tužnih i mračnih priča u slikama afirmisanih i mladih alternativnih stvaralaca. Čitalac ima utisak da je urednik, Radovan Popović, iz sve snage želeo da na 40 strana predstavi što više uzbudljivih strip svetova ne bi li tako ponovo dokazao da kraj nas postoji neodoljivo bogatstvo koga smo nedovoljno svesni. Zbog toga sadržaj „Stripera“Danijela Savovića o Šagalovskim vizijama dve anđelice sa stripom u krilima. počinje od korica, illustracije-stripa

Neda Dokić je autorka koja se najčešće pojavljuje u ovoj svesci. Njene junake (Miša u epizodi „Miša“ i Lasta u epizodi „Lasta“, Serafina u proleće, kao i one bezimene) zatičemo u apsurdističkim dilemama iz kojih za te bizarne kreature nema zadovoljavjaućeg izlaza.

Saša Mihajlović autor je kaiša sa novim mukama „Glave noja“ i priču o tužnom Danielu, njegovom prijatelju Svetozaru koji iz mrtvih podiže pogrešne ljude i oživljenom cirkuskom aktobati kome brzo dosadi novo stanje.

            Mr. Stocca daje svoj doprinos varljivosti onoga što (ne) vidimo i ljubavi prema leptiru („Uspaljene misli“ u epizodi „Kurcšlus“).

            Parčence doživljaja Popoška i Cveća, ovog puta u bestežinskom stanju, delo je Wostoka i Grabowskog, za kojima sledi susret bubica sa famoznim zlom usisivača u izvođenju Tihomira Čolanovića.

            Srđan Đile Marković otkriće nam kako su u jednoj maloj, vrlo maloj zemlji njeni mali ljudi naučeni da budu samo mali a da je zamišljanje velikog vrlo opasno. Sa svoje strane Tromb će ovom razmišljanju priložiti puzle otkačenih „Đubretarije Pizdarije“ koje se završavaju – hapšenjem.

Ivana Filipović portretiše sudbinu sestara sklonih seksualno/životnim eksperimentima a koje stanuju u njenom komšiluku.

            „Agonizmi“ Živana Miloradovića zahvalan su povod za strip Miloša Krsmanovića – Krleta.

„Eden moment od eden običen den na eden zaeban policaec“ tema je stripa gosta iz Makedonije, Gorana Dačeva.

U storiji „Živela dečija anarhija“ A. Zograf otkriva prednosti sveta u kome žive deca i postavlja pitanje zašto klinci žude da odrastu?

            Ivan Grubanov majstorski pretače u strip žudnju za letenjem ili šetnjom sa dragom Luis nepokretnog Supermena.

            Razigranim crtežom i vrcavim dijalogom A. Opačić predstavlja doživljaje pužolikog Fossila i vukoliikog Swatcha.

            „Za doručak pavlaka, litar konjaka za ručak, posle posla zabava“ i tako u krug baulja junak Dejana Uzelca.

            Uz muke maratonca koga ganjaju vragolaste curice, kako to vidi Nataša, te „Otmicu babe“ Bodrože, „Gilipterove sinove“ Ane Matić, Dućine Indijance i tužnu devojku Veljka Pajka, kao uvid u radove „onih koji obećavaju“, zatvara „Striper 8“ ponudu kojoj se svakako treba vraćati (radi obnove gradiva).

(2001)

EKSTREMNI STRIP „Striper“ broj 7, izdavač Beopolis, Beograd 2000.g.

„Striper, magazin za ekstremiste“ broj 7, pojavio se na kioscima! Već ovaj začuđujući podatak dovoljno je opravdanje za novinski tekst (čak i uprkos neravnomernoj distribuciji, vremenskoj i prostornoj, što će reći da ga ipak nema u svim gradovima, odnosno da se, tamo gde jeste, nije pojavio u isto vreme nego je ponegde kasnio). U pitanju je potez visokog rizika, ekonomski najverovatnije neisplativ ali sa jednom značajnom mogućnošću: da će i van strip centara (Beograd, Novi Sad, eventualno Niš) neko kupiti „Striper“ i da će se tom/toj klincu/klincezi sadržaj dopasti, da će tako otkriti da još neko razmišlja kao ona/on, a možda će iz fascikle izvaditi skrivene crteže ili nacrtati neke i sve to poslati izdavaču. Naravno, biće i onih što će baciti ovu svesku jer u njoj nema očekivane lake zabave i razbibrige ali, rekosmo, rizik postoji.

            A šta se može naći u ovom raritetnom izdanju?

            Sama mistično-jeziva korica Relje Pajića, sa naslovima-parolama (Teslin eksperiment, Novo tumačenje snova, Tajne organizacije, Predskazanja, Proročanstva, Prognoze, Vukovi ne zaboravljaju, Zver se kaje, Poslednji dan) parodira bombastične naslove novina koje su se namnožile u ova smutna vremena.        

            Unutrašnjost, pak, pruža uvid u svo šarenilo domaćeg alternativnog stripa kome je zajednički činilac autorska samosvojnost u iskoraku u bizarno, na nivou priče i crteža. Bezazlenu otkačenost ponudiće Neda Dokić, mr. Stocca ili Momci, u kaiš gegovima, a table Nede Dokić te Wostoka i Grabowskog dodaće i zrno dečije lucidnosti pomenutoj naivnosti/nevinosti, u čemu će im se pridružiti „Fantom iz sudopere“ Miloša Krsmanovića.

            U dužem, bezimenom stripu Dejan Uzelac zavodi razigranom grafikom, dok „Dobar dan“ Cirila Hornjaka donosi crtačke egzibicije povodom „krevetskih“ igara.         

           Danijel Savović u pričici „Sve, sve ali zanat“ zabavlja nas značenjem poslovice u starom-novokomponovanom svetu.

            Mračna priča i grafika dopunjuju se u stripu Jakoba Klemenčića o vukovima koji (još od korica) ne zaboravljaju.

            Saša Mihajlović u stripu bez reči demonstrira suvereno vladanje višeslojnom pričom u vizuelno prepoznatljivom miljeu.

            Uspešno poigravanje naracijom u (ne)stvarnom svetu lutaka predstavlja i preporučuje i preporučuje Ivana Grubanova, još jednog mladog a „proverenog“ autora.

            „Poslednji dan“ Tihomira Čelanovića nova je epizoda iz mikrokosmosa bubica (koje se ponašaju kao ljudi) sa ponešto (na prvi pogled) prekomplikovanim crtežom.

            Za (eventualne) novopristigle u ekstremni priče u slikama, čitanje „Stripera“ najbolji je način da se upoznaju sa ovim smerom 9. umetnosti i odluče da li će mu pristupiti. Čitaoci koji već poznaju „materiju“ u novom broju će moći da isprate radove starih prijatelja. Dakle, kako bi rečeno u jednoj reklami „za svakoga po nešto“, već prema volji i afinititetima.

(2001)