LJUBAVI I STRADANJA U ZLATNO DOBA JEDRENJAKA – „Na krilima vetra“ Fransoa Buržona; izdavač Čarobna knjiga 2020.

 

Agilana „Čarobna knjiga“ u svojoj ediciji „Stari kontinent“ objavila je prvi tom strip serijala „Na krilima vetra – Prvi ciklus Iza i Oel“ autora Fransoa Buržona (1945). Iskusniji stripoljubci setiće se da je ovaj strip polovinom 1980-tih objavljivan u legendarnoj „Stripoteci“ pod naslovom „Nošeni vetrom“; naravno, tadašnja prezentacija je bila crno-bela i na jeftinom papiru dok je ovaj album povezan u tvrde korice, štampan na kvalitetnom papiru i u punom koloru te na 250 stranica sabira prvih pet delova serijala (od ukupno sedam; prvi deo originalno se pojavio 1979). Buržon je visoko cenjen strip autor a „Na krilima vetra“ se smatra vrhuncem njegovog stvaralaštva. Već posle par iščitanih stranica znatiželjnom čitaocu je jasno da pred sobom ima delo u kome nema pojednostavljivanja priče zarad veće „pitkosti“ odnosno da autor (Buržon je tvorac scenarija i crteža) insistira kako na složenom zapletu tako i na preciznom, faktografski tačnom, crtežu. Prva tabla započinje scenom u kojoj mornar pokušava da ubije albatrosa koji stoji na jedru, što će podsetiti na slavnu Bodlerovu pesmu „Albatros“; no, mornar gubi oslonac i pada u more gde će ga jato albatrosa nemilosrdno ubiti pre nego mu posada pritekne u pomoć. Dok se čamac vraća na brod, mladom mornaru Oelu učiniće se da na balkonu kapetanovih odaja vidi dve devojke. Mučen nedoumicom on, pod velom noći, pokušava da otkrije koga je to video ali biva uhvaćen pa mu sleduje surova kazna – „veliko porinuće“ provlačenje ispod trupa broda (često smrtonosno). Oel ipak preživljava zahvaljujući pucnju koji raskida zamršeno uže a ispaljuje ga odvažna Iza, koja je Oela odabrala za saveznika i ljubavnika. Oel od Ize saznaje fantastičnu priču o dve nerazdvojne drugarice koje, zbog šale, menjaju svoje identitete što će bogatu naslednicu Izu odvesti u sirotište dok će Anjes nezasluženo uživati u raskoši. Buran susret odraslih drugarica neminovan je ali se odnosi komplikuju incestoznim silovanjem, te prisilnim bekstvom koje će se okončati nesretnim Anjesinim stradanjem usred pomorske trke i bitke (a vreme dešavanja je kraj XVIII veka, u zlatno doba jedrenjaka).

            Nakon impresivnog prvog albuma avantura se nastavlja: Iza nalazi novu družbenicu, vetropirastu (i trudnu) Meri koja sa svojim ljubavnikom pomaže da Oel pobegne iz nasukanog zatvoreničkog broda. Dva para beže iz Engleske i kao putnici plove u Afriku gde njihov brod treba da utovari robove za Ameriku. Iza postaje predmet opklade dokone gospode iz postaje „civilizovanih“ Evropljana zbog čega Oela truje lokalni vrač; tragajući za lekom Iza se sreće sa surovim premenskim kraljem. Kada brod utovari robove u potpalublje (mornari ih tada zovu „abonosova šuma“) nevolje ne prestaju. Robovi će uspeti da se oslobode, u krvavom sukobu strada i posada, brod pluta bez kontrole... Konačno, sudbina se poigrava sa Izom i Oelom i razdvaja ih; skrhana Iza na poslednjoj stranici ove knjige ipak shvata da joj je tek 18 godina i da je ceo život pred njom!

            Buržonova priča sledi iskustva popularnih kolonijalno-avanturističko-ljubavnih romana XIX veka u kojima se nižu složeni zapleti (od nepriznatih naslednika plave krvi do fatalnih, nemogućih ljubavi između predstavnika različitih klasa) koji se razvijaju na pozornicama egzotičnih, nedovoljno istraženih delova sveta, u pozadini sukoba velikih sila iz Evrope, koja je nesporni vladar ostatka planete. Ovakav odabir obrasca-modela za priču nudi dovoljno prostora za akciju i razvoj odnosa među akterima uz povremenu diskretnu erotiku ili podsećanje na tadašnje rezone (što je vidljivo u raspravama o ropstvu, zakonskoj nedodirljivosti plemstva, kao i tretmanu domorodaca kao beslovesne deca). Na tekstualni segment (koga ima više nego što je za strip uobičajeno) nadovezuje se sjajan likovni deo – od veštih crteža jedrenjaka, pejzaža i enterijera do namerno karikiranih fizionomija (tako da bezmalo nijedno lice belca nije lepo). Buržon je i vešti montažer koji se često koristi uporednim nizanjem prizora kako bi potcrtao razlike među klasama ili dinamiku neke bitke.

            U konačnom svođenju utisaka, „Na krilima vetra“ se otkrivaju kao atraktivno, izuzetno seriozano delo koje uveliko nadmašuje granice stripa kao puke zabave i zalazi u prostore visoko stilizovane, maniristički samosvesne umetnosti.

            („Dnevnik“, 2020.)

(NE)STALNI STRIP - Strip u 2000.g. u Jugoslaviji

Okruglo-ćoškasta JU 2000-ta imala je, među bezbroj ostalih, i svoje strip lice, vrlo šaroliko i promenjivo. Bez pretenzija da sagledamo sve njegove izraze i raspoloženja, skrećemo pažnju na nekoliko tendencija i mena.

PERIODIKA

            „Stripoteka“ je izlazila čitavu godinu, svakog meseca što je itekakav uspeh za magazin koji se više puta gasio i uskrsavao. Redovnost daje šansu novim stripoljupcima da se naviknu na stalnost ovog štiva i njegovu dostupnost, što će reći „ako mi se ovaj broj nije dopao – možda će sledeći“ (jer će ga biti za mesec dana). Za ovakve dileme „Stripoteka“ je pružala prilično materijala obzirom da je koncepcija „štrpnimo iz okeana stripa malo odavde – malo odande, malo od starog malo od novog“ (normalno, uvek u granicama mejnstrima).

            Svakog petka izlazio je „Politikin zabavnik“ i na svoj tihi ali uporni način gajio strip, od Bluberija do Fantoma, preko francusko-belgijskih junaka. Za to je zaslužio gigantski plus za decenijsku upornost, dodatni plus je zbog stripova u boji a minuse dobija jer je priča u slikama sve manje (ceo list je poprilično utanjio) te zato što je boja prečesto mrljava, beži od crteža, muti ga. Ipak, ovdašnji ljubitelji 9. umetnosti uvek jednim okom prate „Zabavnik“.

            Kad smo već kod „Politike“ pomenimo da je prestao da izlazi „Talični Tom“, tako da obećanje o najvećem strip poduhvatu ostade neispunjeno (ni „Asteriks“ nije završen, nisu objavljene epizode koje je Uderco nacrtao i napisao sam). Poslednji brojevi „Taličnog“, nespornog strip klasika, tehnički su izgledali vrlo jadno: pretanke korice, loše separisane boje koje mrljaju crtež i beže od linija.

            Najveće iznenađenje za stripoholičare bio je „Bumerang“ koji se pojavio, nenadano, na kioscima. Prvi broj bio je u znaku domaćeg alternativnog i (previše) početničkog stripa, drugi je doneo deo Kerčeve „Ket Klou“, najavljujući ozbiljnije poduhvate. Trećeg broja još nema a kad će... Nadamo se da će se ipak pojaviti i uspeti da razvije svoje potencijale (posebno jer „Stripoteka“ ne neguje domaći strip pa je to mesto upražnjeno).

            „Striper“ – mada se ovo  izdanje, koje sadrži „ekstremni“ alternativni JU strip, izdvaja od prethodn pomenutih, pripada im jer je izvedeno po mejnstrim standardima (štampa plus kolor korice), zbog čega, pak, odskače od tehnički skromnih, fotokopirnaih alternativnih izdanja. „Striper“ objavljuje radove kako proverenih tako i mladih alternativaca i dokazuje da ova scena aktivno i kvalitetno živi.

ALBUMI

            Strip albumi odavno su naši retki ali dragi gosti. „Stripoteka“ je 2000-te pokrenula serije albuma sa starim epizodama „Komanče“ i „Bernarda Prinsa“, obe samo u crno-beloj varijanti, a kao izuzetak pojavio se kolorni „Petar Pan“.

            „L.O.M.“ je izbacio kolekciju Krambovih kratkih stripova (crno-belih), kao i najređu od svih strip album priča – album domaćeg autora A. Zografa.

            „Književna reč“ je kao dodatak broju 511 objavila, na kvalitetnom papiru, drugu epizodu „Čuvara zaboravljenog vremena“ Radovanovića i Marića, kao prijatno iznenađenje za koje možemo poželeti da postaje uobičajeno.

            Uzdanice domaće publike, tako, i dalje su piratska izdanja albuma. Uz već redovne nove albume „Torpeda“, erotskog Manare te „Astera Blistoka“ i „Džeremaje“, pojavila su se i prva dva roma serijala „Torgal“. Vrlo zapaženi su i albumi Enki Bilala, Mebijusova religijsko-seksistička fantazija „Anđeoska krila“, te poslednji strip Huga Prata (neko se dosetio da ga skine sa Interneta, prevede i štampa). Kako je to jednom rečeno – možda ove rabote nisu po zakonu ali prijaju svakom ljubitelju stripa.

ALTERNATIVNI STRIP

            Ova scena gura po svom: bez vezivanja za institucije, osim povremene saradnje sa njima ako je u pitanju neki projekat ili izložba, sa punim osloncem na sopstvene snage, stvaralačke i finansijske, i na međusbno druženje i pomoć. Otuda se i u 2000-toj alternativa oglašavala izdanjima (od „Krpelja“ do „Pernatih prijatelja“) i malotiražnim izdanjima (kakva je Kulturbuntova „Kuhinja“, zborni i potom privi broj časopisa). Pomenuti „Striper“ u ovom okruženju tek je izuzetak što potvrđuje pravilo. Individualnost i eksperiment do granica medija i hermetičnosti, ostaju glavne odlike ovog stripa na čijoj sceni je primetno stasavanje nove generacije koja se učila na radovima domaćih andergraund autora sa početka 90-tih. Ovaj trend se mogao zapaziti i na izložbi „Kraj epizode“ (Beograd, galerija SULUJ). Zabeležimo i učešće domaćih autora na konkursu „Strip o haikuu“ slovenačkog časopsia „Apokalipsa“.

VIRTUELNI STRIP

            Sem do sada pominjanog realno-papirnog stripa već nekoliko godina sve važniji deo JU strip scene je virtuelni strip. Reč je o nekoliko veb sajtova, sa prezentacijama radova pojedinih autora koji su, na žalost, poprilično nesigurni tj. brzo nastaju i nestaju. Od sajtova koji su trajniji izdvajaju se Strip segment, sa istorijsko-teorijskim sadržajima i esejima, na sajtu Srpske kulture „Rastko“ i ažurne i agilne Strip vesti Zlatka Milenokovića. Virtuelni svemir je i najbolji način da se stekne uvid u tekuća svetska strip dešavanja i produkciju, nedostupnu u papirnoj varijanti.

FINALE

            Pre no zaključimo ovja pogled unazad, pomenimo i važna dešavanja kakva su strip škola Vlade Vesovića, sa svojim telentovanim polaznicima, knjižaru „Beopolis“ kao mesto okupljanja autora i izvor zanimljivih inicijativa i projekata, uspeh stripa „Točak“ Kovačević-Vesović-Skrobonja na međunarodnom konkursu francuske kuće „Glenat“; ovi prokjekti uz mnoštvo započetih koji će se realizovati u narednom periodu, upotpunjuju pokrete na JU strip sceni u 2000-toj. U ponečemu je ova godina bila bolja od ranijih ali i slabija, neke šanse su propuštene a druge se otvaraju. Hoće li se i ostvariti ostaje da vidimo.

(2001)

STARI MOMCI BEZ STRAHA I MANE - "Stripoteka" br. 978; izdavač: Marketprint, Novi Sad 2003.g.

            "Doza" svetskih stripova za najkraći mesec u godini započinje, na žalost, podsećanjem na, 7. januara preminulog Franca Drapijea (rođ. 1948), strip majstora uglavnom okrenutog istorijskim temama, u nas najpoznatijeg kao nastavljača serijala "Jugurta" te kompletnog autora "Lestera Koknija" i "Lutke od slonovače". "Jugurtu" je isprva crtao Herman koji je autor i naslovne strane nove "Stripoteke" na kojoj velikim slovima piše "Bernard Prins". Nada ljubitelja ovog mornarsko-avanturističkog serijala da će unutra naći Hermanove ljude i pejzaže izduženih i oštrih linija iz prvog perioda (ili donekle zaokruženije iz kasnijeg) neće biti ispunjene jer je reč o Prinsovim avanturama nastalim pošto ga je belgijanac napustio i posvetio se, opet u saradnji sa Gregom, vesternu "Komanča" da bi zatim, samostalno, otišao u postapokaliptičku budućnost "Džeremaje" pa u rani srednji vek u "Tornjevima Boa-Morija" i "Boa-Moriju"; njegov posao sada odrađuje Deni, po Gregovom scenariju. "Zamka od 100.000 bodlji" vodi mršavog plavušana i robusnog mu prijatelja Barnija u bespuća Afrike gde će spasiti žene i decu od pomahnitalih domorodaca-pobunjenika i polja otrovnih bodlji. Borbe sa nevaljalcima svih boja, oblika i vrsta te negostoljubivom prirodom na egzotičnim mestima, začinjena humorom i nadmudrivanjem Prinsa, Barnija i malog Đina, pridobile su od kraja 1960-tih naovamo naklonost brojne publike pa je Greg nastavio (pomognut drugim crtačima) da ispisuje nove dogodovštine posade  broda "Kormoran" ali - to više nije bilo to. Nedostatak poleta u priči potkrepljen je slabašnim crtežom tako da "Bernard Prins" deluje poprilično jadno u odnosu na svoje slavne dane. To potvrđuje i kratka epizoda "Niktalopus" u kojoj Prins evocira uspomene iz svoje policajske mladosti. Mladosti u Italiji seća se i Torpedo Abulija i Barneta a uspomene se svode na siromaštvo, nasilje i meke obline učiteljice. Nezaboravan doživljaj ima i jedan od motorista iz "Džoe bar tima": pošto je "na rezervi" smanjuje brzinu na 120 i - zadrema na mašini dok ga mobilna ekipa lokalne radio stanice namerava proglasiti najboljim vozačem dana što je svakako blamaža za ljute ljubitelje brzine. I Hogar je na putu da doživi strašne trenutke jer na Helgino pitanje "Jesil' primetio moj novi parfumés" odvraća "Naravski! Odlično izgledaš u njemu". Mrki pogled supruge znači samo jedno: nije mu poverovala pa sledi - odmazda!